Sava Mrkalj – reforma ćirilice

Kada se govori o reformi srpskog jezika i njegovom konačnom normiranju nakon više faza, prva asocijacija i glavna ličnost je Vuk Karadžić. Međutim, on nije prvi koji se bavio problemima srpskog jezika, što se može pročitati i u njegovim spisima.

Naime, rešenje problematične grafije našeg jezika pre svih dao je upravo Sava Mrkalj, od kojeg je i sam Vuk preuzeo azbuku, delimično izmenio određene grafeme i uveo jednu novu (dž), koju njegov prethodnik nije uvrstio među slova azbuke.

Sava Mrkalj kratka biografija

Sava Mrkalj je rođen u selu Sjeničak (Gornja Krajina) 1783, a umro je u Beču 1833. godine. Bio je srpski učitelj, monah i filolog. Poznavanje stranih jezika (latinski, francuski, grčki i hebrejski) mu je umnogome omogućilo da se bavi filologijom.

Crkva ga je često napadala zbog njegove učenosti i reforme azbuke, te je on, da bi umanjio napade, 1811. godine postao kaluđer, ali to nije bilo od velike pomoći i dve godine kasnije je napustio manastir. 1827. je mentalno oboleo i svoj život je šest godina kasnije okončao u bolnici u Beču.

Salo debeloga jera

Najznačajnije delo ovog reformatora bilo je „Salo debeloga jera libo azbukoprotres” koje je izdao u Budimu 1810. godine. Ova, po obimu skromna, knjižica (rasprava na osamnaest strana) sistematski analizira probleme srpske grafije.

“Od danas sve naše pravopisje pod ovo dolazi načelo: Piši kao što govoriš.“ Ovako je pisao Sava Mrkalj u svojoj knjiziSalo debelog jera libo azbukopretres. U ovom naslovu „debelo “ se odnosilo na slovni znak stare azbuke koji nije označavao nijedan glas, pisao se bez jasnih pravila, pa je Sava Mrkalj odlučio da se obračuna sa njim i izbaci ga iz azbuke.

Ukoliko želite da pogledate ovo delo, urađena jedigitalna verzija na sajtu biblioteke Matice srpske.

Reforma ćirilice

Autor je reformisao ruskoslovensku crkvenu ćirilicu prema glasovnom sistemu narodnog jezika. U ovoj raspravi se može videti potreba za pravopisnim načelom Johana Kristofa Adelunga „Piši kao što govoriš” („Schreib wie du spricht”). Ova krilatica je zahtevala revolucionarne postupke – mnoga slova su morala biti izbačena.

Dok je analizirao inventar od 42 slova ruske crkvene ćiriliice, neka slova je zadržao, neka predvideo samo za posebnu upotrebu, a 19 nepotrebna slova su izbačena i na taj način je grafijski sistem postao rasterećeniji.

Reformisanu azbuku činila su sledeća slova: a, b, v, g, d, dь (=đ), e, ž, z, i ï (=j), k, l, lь (=lj), m, n, nь (=nj), o, p, r, s, t, tь (=ć), u, f, h, c, č, š. Ova azbuka je imala 29 slova, falila je grafema , koja nije uvrštena u inventar (u nekim Mrkaljevim spisima nalazi se i rešenje za ovu grafemu – gь).

Mrkaljeva azbuka

Mrkaljevu reformu je Jernej Kopitar prihvatio i odlično prokomentarisao: „Na ovih 18 strana ima više filozofije nego u kakvoj debeloj gramatici. Takav bistar gramatički um nisam našao u Izrailju.” Kopitar je Vuku Karadžiću savetovao da svoja dela štampa Mrkaljevom azbukom, tzv. „mrkaljicom ”, što je Vuk i učinio.

U „Pismenici serbskoga jezika” iz 1814. Vuk je o Mrkaljevoj azbuci rekao sledeće: „…imajući za namjerenje uspjeh Serbskog Knjižestva ne mogu druge Azbuke upotrebiti nego Merkailevu, jerbo za Serbski jezik lakša i čistija ne može biti od ove.”

Stav crkve prema reformi ćirilice

Iako je reforma u filološkim krugovima naišla na izuzetan prijem, srpska crkva se izričito nije slagala s njom. Mitropolit Stefan Stratimirović je smatrao da „Salo debeloga jera” uništava srpsku tradiciju i ugrožava veze Srbije i Rusije (koja je tada štitila vojvođanske Srbe), te je uspeo da uz pomoć austrijskih vlasti zabrani Mrkaljevu azbuku

Sava Mrkalj je bio izložen velikim pritiscima, pa je 1817. godine u „Novinama srpskim” objavio tekst „Palinodija libo obrana debeloga jera, u kojem se na neki način odriče stavova izrečenim u raspravi iz 1810.

Reforma azbuke pre Vuka

O Savi Mrkalju se u današnje vreme malo govori i zna, ali je njegov značaj za srpsku kulturu i  filologiju neprocenjiv. Započeo je pre Vuka reformu ćirilice i postavio je temelje i otvorio put kasnijoj Vukovoj reformi za fonetski pravopis i uzdizanje narodnog jezika na rang književnog. Bez obzira na to što Mrkalj nije mogao da u svojoj reformi istraje do samog kraja, on se prvi osmelio da započne revolucionarnu reformu čije rezultate možemo videti i danas.

Vuk Karadžić je preuzeo sve lovorike za ovaj poduhvat i njegovo ime je urezano u svest kolektiva kad god se pomene reforma. Međutim, nikako ne smemo zaboraviti genijalnog Savu Mrkalja, „Salo debeloga jera” i godinu 1810, godinu u kojoj je azbuka postala skoro ista kao ona kojom se služimo danas.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here