Šta je to VREME? Koči li nas ili gura napred?

Kazaljke kao da su se zaboravile ovih dana.

Ili

Vreme, samo vreme. Utupiće oštrice uspomena.“

Ili

Kad sam je video, sat mi je stao.

Uhvati trenutak tišine.

 Oslušni.

 Kazaljke se pomeraju.

 Čuješ li tu prolaznost?

Smatrate li da dovoljno poštujete vredan resurs, pod imenom “vreme”? Mislite li da ga često rasipate na nedovoljno važne stvari? S tim u vezi, nadam se, u stvari obećavam da će narednih nekoliko minuta biti kvalitetno provedeno vreme u vašem danu.

Kako to prvenstveno nauka definiše vreme?

U fizici, vreme je jedna od osnovnih fizičkih veličina koja se određuje pomoću kretanja nebeskih tela. Kao kategorija koja se prirodno i spontano nametnula svesti i preneta kao veličina u fiziku, vreme je dobilo neočekivane i još do kraja nerazjašnjene aspekte. U klasičnoj, Njutnovnoj fizici, vreme kao fenomen  je apsolutno, tj. njegov tok ne zavisi od stanja kretanja onog koji ga meri. S pojavom opšte i specijalne teorije relativnosti 1905. godine, uveden je pojam sopstvenog vremena, jer vreme, u zavisnosti od kretanja, po toj teoriji ne teče ravnomerno.

U filozofiji, vreme je dimenzija sleda bića jednog nakon drugog, bivanja stvari u promeni njihovog nastajanja I nestajanja. Jedna od posledica naučne revolucije iz XVII veka je i ideja o vremenu, koja je pobudila svest filozofa. Upravo je Imanuel Kant zaključio da je vreme jedan od oblika naše “intuicije”. Po njegovom mišljenju, vreme ne predstavlja svojstvo spoljnih objekata, već samo subjektivnog uma, koji je svestan tih istih objekata. Filozofi takođe govore da smo mi već za nekoga prošlost u našoj jurnjavi za budućnošću, a opet smo tu vezani omčom prostora, svi na ovoj planeti.

Zanimljivo je kakav značaj vreme ima u islamskoj veri. Naime, u hadisu ove religije, između ostalog, postoji motiv:

Iskoristi pet stvari, pre nego te spreči drugih pet:

život pre smrti,

zdravlje pre bolesti,

slobodno vreme pre zauzetosti,

mladost pre starosti,

i bogatstvo pre siromaštva.”

    “O moja žalosti, ljudima koji su mogli da budu vođe svoje epohe umovi su struhnuli, te su izgubili volju za bilo kakvu aktivnost i preporod, da bi se na kraju zadovoljili da budu puki sledbenici svoga vremena”, kazao je Muhamed Ikbal.

Ako ste se nekada zapitali kako da objasnite sekundu i postoji li definicija iste, nauka je odavno dala odgovor.  Tačnije, Međunarodni sistem mernih jedinica definisao je sekundu kao trajanje 9 192 631 770 perioda zračenja koje odgovara prelazu između 2 hiperfina nivoa osnovnog stanja atoma cezijuma 133.

Međutim, interesantnije je šta se sve može dogoditi baš tokom te jedne jedine sekunde, zar ne?

Po nekim istraživanjima, u jednoj sekundi 30 supernova se zapazi u univerzumu, 11 500 Google pretraga, 2,8 miliona poslatih mejlova, 2 840 000 litara vode padne na Nijagarinim vodama, ostvari se 50 000 bruto dohotka u Americi, stvori se 4 000 novih zvezda, 40 jakih grmljavina, četvoro ljudi se rodi, a dvoje umre.

Koliko uzdaha ostavljenih, i od sveta zaboravljenih, uzdaha golih života, a izdaha poslednjih. Koliko se samo ovog trena poljubaca u dlan uživa, hiruških reza uradi, praštanja desi, priča kroz oblake dima prošaputa, koliko se zaveta za večnu ljubav da, koliko zvezda padalica treba želja da ispuni, hm? Koliko se umetnosti stvori, koliko dugi sada prospe boje, života iskrvari, koliko se “da” pred oltarom izgovori, koliko se udesa, ljudskih udesa desi, baš sada dok ovo čitate…

O vremenu se nalaze I drugi zanimljivi podaci. Tako je, recimo, neko izračunao, sagledavajući rutinske dnevne ljudske aktivnosti, uzevši primer da je prosečni ljudski život 60 godina, te proračunao: spavanje – 20 godina, jelo – 4 godine, čitanje knjiga – 2 godine, boravak u kupatilu – 6 meseci, čekanje autobusa – 5 meseci, pranje zuba – 3 meseca, vožnja liftom u velikim gradovima i zgradama – 3 meseca, šišanje i brijanje – 1 mesec, čekanje na semaforu – 1 mesec, vezanje obuće – 8 dana.

Od svih civilizacija, može se reći da su Maje bile najopsednutije pojmom vremena. Kalendari Majinih sveštenika su se razlikovali od današnjih. Naučnici kažu da su čak i tačniji za jedan dan u deset hiljada godina od ovih današnjih.

Brajan Grin, američki teorijski fizičar, profesor na Kolumbija univerzitetu, ovako tumači vreme:  “Još niko nije pronašao konačnu, fundamentalnu definiciju vremena, ali nema sumnje da je deo uloge vremena u stvaranju kosmosa to da bude knjigovođa promena. Vidimo da vreme prolazi tako što uočavamo da  su stvari sada drugačije nego ranije. Kazaljka na vašem satu pokazuje neki drugi broj, Sunce je promenilo položaj na nebu, ugljen-dioksid išištao iz vaše flaše Koka-kole, još je raspršeniji – zbog svega toga jasno je da su se okolnosti promenile, a vreme stvara potencijal da se te promene realizuju.

Trajanje vremena zavisi od toga da li vam je dosadno, da li ste uzbuđeni ili niste. Naša percepcija života je kako ljudi dele svoj doživljaj vremena na delove. Druga vrsta pecepcije vremena je osećaj trajanja. Koliko vremena je prošlo dok ste sedeli kod zubara, čekali na šalteru…

Kažu da bismo razumeli značaj jedne sekunde, treba da pitamo onog ko je preživeo katastrofu. Upravo dve do tri sekunde traje san kojeg se ne sećate, dok na svakih devet jedno dete u Americi napusti školovanje.

Možda nam vreme dolazi iz pustinja na karavanima i ne žuri mu se jer prevozi večnost. Možda je skuplje od zlata i oštrije od sablje, ali je sigurno da vreme nikoga ne čeka.

Sanjaš li nešto?

Zato, požuri!

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here