SVAKO SLAVI NA SVOJ NAČIN: Nova godina i Božić širom sveta

Od početka decembra kreću priče o obeležavanju najvećeg hrišćanskog praznika, kao i o ispraćaju stare i dočeku Nove godine. Gradovi postaju okićeniji, izlozi ukrašeniji i bez mnogo pogađanja zna se da se Božić i Nova godina bliže. Običaji u svetu se razlikuju od kulture do kulture ali praznični duh je kod svih prepoznatljiv. Jedna od najrasprostranjenijih tradicija je da se Nova godina dočeka sa najbližim prijateljima i porodicom jer su to ljudi koji će ti poželeti najviše sreće u sledećoj godini.

Božić je hrišćanski praznik kojim se obeležava rođenje Isusa Hrista. Po julijanskom kalendaru se obeležava 7. januara, dok se po gregorijanskom proslavlja 25. decembra.  I dok većina nacija Novu godinu čeka u noći 31. decembra, “Kineska Nova godina” se slavi drugog punog meseca posle zimske kratkodnevnice. U Starom Rimu, Nova godina je počinjala 1. marta, dok u Srbiji slavimo i “Srpsku Novu godinu” 14. januara. Prva Nova godina proslavljena je pre 4 hiljada godina od strane Vavilonaca. Dok je 350. godine papa Julius I, biskup Rima, proglasio je 25. decembar zvaničnim danom rođenja Hrista.

Korišćenje zimzelenih biljaka za vreme Božićnih praznika potiče od Druidskih običaja. Naime, imela je predstavljala biljku magičnih moći koja je mogla da otera svako zlo. Božićna zvezda je cvet koji je kultivisan prvo u Meksiku a zatim je rasprostranjen po čitavom svetu.

Jelka je u kasnijim godinama postala simbol Božića. Prva osoba koja je okitila jelku je, po nekim zapisima, bio Martin Luter, koji je bio fasciniran lepotom zvezda koje su sijale među granama drveća. Jelke su ranije bile ukrašavane najčešće jabukama. Prvu veštačku jelku su napravili Nemci i to od obojenih guščijih pera.

I dok Britanci nose papirne krune za vreme Božićne večere, u Poljskoj su pauci i paukove mreže česti ukrasi na jelci. Po legendi, pauk je ispleo ćebe za bebu Isusa, zato Poljaci smatraju pauka simbolom dobrote i prosperiteta za vreme Božićnih praznika. U Nemačkoj je postojalo verovanje da za vreme Badnje večeri, svako čistog srca, može da čuje životinje kako govore.

Tri tradicionalne boje Božića su zelena, crvena i zlatna. Zelena predstavlja simbol života i ponovog rođenja, dok je crvena krv Hristova, a zlatna je svetlost, bogatstvo.

Ako se pitate kako je nastao lik Deda Mraza ili Božić Bate znajte da je baziran na liku Svetog Nikole, a kasnije je modifikovan i modernizovan u verziju koju svi danas prepoznajemo.

Po analizama stručnjaka, dve nedelje pre Božića je vreme kada parovi najviše raskidaju(!), a statistike pokazuju da je mit o povećanju samoubistava za vreme praznika laž. Takođe statistike pokazuju da je najveći broj ukradenih automobila 31. decembra.

Jedno od najvećih slavlja se održava u Sidneju gde se ispali više od 80 hiljada vatrometa. Novogodišnja lopta koja se nalazi na “Tajm skveru” je prvi put spuštena 1907. godine. I ta tradicija se nastavlja do danas, a jedini presedan su bile 1942. i 1943. godina kada je zbog ratnog stanja slavlja nije bilo.

Italijani nose crveni donji veš za vreme dočeka jer smatraju da će im ono doneti sreću. U Kolumbiji, Kubi i Portoriku porodice pune lutku lošim uspomenama iz stare godine i za vreme dočeka je zapale kako bi zaboravili sve loše događaje.

Pazite sad ovo – dok neki veruju da sreću donosi hrana kao što je šunka, kupus i crni pasulj, drugi smatraju da piletina i jastog donose nesreću.

Španski običaj je da se u novogodišnjoj večeri pojede 12 zrna grožđa, ona označavaju da će sledećih 12 meseci biti puni sreće. Holanđani prave lomače od jelki jer veruju da vatra tera staru i dočekuje novu godinu.

Novogodišnji i božićni praznici su riznica šarenolikih običaja, verovanja i slavlja, svaka nacija ima svoje pesme, čestitke, ukrase, a euforija povodom proslave se širi među ljudima neverovatnom brzinom.

A mi vam želimo, po ono našem, srpskom, slavite kako god i gde god hoćete, samo neka je sa dobrim društvom. SREĆNA VAM NOVA GODINA! Da budemo svi zdravi, a lako ćemo za ostalo! 😀

PODELI
Avatar
Isidora Mašutković je apsolvent Fakulteta političkih nauka. Voli filmove, muziku, fotografiju, književnost, društvene mreže i sarkazam. Kad "poraste" baviće se ekološkom politikom a do tad pokušava da stekne što više znanja i veština. Voli da putuje i upoznaje nove ljude. Vodi se Vajldovom rečenicom - Iskustvo je ime koje dajemo svojim greskama.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here