“Svanulo je iznad crkve Svetog Marka”

Svanulo je iznad crkve Svetog Marka

Čistači u žutom, ulice su prali

Kući su se vukli parovi iz parka“

Ovim stihovima je Bora Đorđević započeo jednu od svojih najlepših pesama, a mi ćemo vas upoznati sa mestom, koje je ovom velikom umetniku poslužilo kao inspiracija.

Dobro došli na Tašmajdan!

Tašmajdan. Izvor: beobuild.rs

Priče koje se mogu ispričati o Tašmajdanu su mogobrojne, a mi smo se potrudili da za vas izaberemo par najzanimljivijih.

Mnoge za čuveni Taš vezuju lepe uspomene, prve ljubavi, prva prijateljstva, klizanja, igranke itd. Međutim, mnogi ne znaju šta sve krije ovaj „kamen“.

Ispod danas prelepog parka leži rudnik kamena, za koji su znali još i Rimljani. Postoji podatak da je veliki broj rimskih sarkofaga koji su sačuvani, upravo napravljen od kamena koji je izvađen iz ovog rudnika. A od tog istog rudnika, potiče  i naziv samog parka taš-kamen, majden-rudnik.

Prolaz. Izvor: undergrad.rs

Unutrašnjost parka krije još zanimljivih tajni. Podzemlje parka potseća na sir, jer je ispresecano brojnim kanalima i tunelima. U vreme Drugog svetskog rata, baš u tim mestima Gestapo je smestio svoj štab. Postoji priča da niko od privedenih Srba na saslušanje u ovaj štab, nije izašao živ. Nemci su tokom celog rata koristili ove prolaze, a kada su krenuli iz grada, odlučili su da miniraju sve prolaze. Oslobodiocima je bilo mnogo lakše da samo zazidaju prolaze, nego da se rešavaju mina, tako da je veliki broj prolaza danas van upotrebe.

Sve do pred kraj 19. veka na Tašmajdanu su se ljudi sahranjivali. Među stotinama pokopanih ovde su počivale i brojne poznate ličnosti, počev od gružanskog vojvode Tome Vučića-Perišića, pa sve do Josifa Pančića, koji je među poslednjima ovde sahranjen. Odlukom gradskih vlasti da se groblje izmesti na sadašnji prostor Novog groblja u Ruzveltovoj ulici, mnogi pokojnici su premešteni, ali je činjenica da nisu svi. Po kostima naših predaka i danas mnogi šetaju, a da pritom i ne slute šta im je ispod nogu.

Fontana. Izvor: panoramio.com

Hajde sada da izađemo na površinu i prošetamo po divnoj prirodi i upoznamo se sa jednom od najlepših crkava grada Beograda.

Crkva Svetog Marka. Izvor: blog.011.info.com

Prostor tašamajdanskog parka  je i svedok burnih istorijskih dešavanja za koje se teško može reći da su lepa. Počev od 1594. godine kada je, po svemu sudeći, upravo ovde Sinan-paša spalio mošti svetog Save, pa sve do poslednjeg bombardovanja Beograda 1999. godine, kada je samo u zgradi Radio-televizije Srbije stradalo 16 ljudi. Istorija beleži da se ovde nalazio i štab Karađorđevih ustanika, prilikom opsade Beograda 1806. godine, a na istom mestu, četvrt veka kasnije, pročitan je i turski Hatišerif, kojim je, između ostalog, Milošu Obrenoviću priznata titula kneza i pravo na kneževsko nasledstvo.

Crkva Svetog Marka. Izvor: beograd.rs

A onda najlepše za kraj. Negde pred sam kraj parka, stoji ponosno crkva Svetog Marka. Po mnogima jedno od najlepših dela arhitekture. I kao i sve u ovom parku i ova crkva ima svoju istoriju. Sigurno se zna da je na ovom mestu crkva postojala još u XIX veku. Izgrađena je za vreme vladavine Miloša Obrenovića i na tom mestu je stajala sve do Drugog svetskog rata. Za tadašnji Beograd, koji je još uvek bio pod Turcima, ovo je bila velika duhovna pobeda. Danas, u ovoj crkvi počiva nekoliko članova porodice Obrenović. Knežević Milan Obrenović, najstariji sin kneza Miloša i kralj Aleksandar i kraljica Draga, koji su ubijeni u Majskom prevratu 1903. godine.

Zbog povećanja broja stanovnika na ovoj opštini, pojavila se potreba za izgradnjom veče bogomolje. Plan je i napravljen 1930. godine, sa radovima se počelo deceniju posle, međutim usled rata i rušenja stare crkve, radovi su privremeno okončani. 1948. godine vladika Gavrilo Dožić je osveštao hram i on je zvanično otvoren za bogosluženja.

Crkva Svetog Marka. Autor: Bogdan Spasojević

Po stilu gradnje, hram je monumentalna građevina, urađena u duhu srpskogsrednjovekovnog graditeljstva, po ugledu zadužbinu kralja Milutina, manastir Gračanica kod Prištine na Kosovu.

Danas, veliki broj građana često svrati u ovu bogomolju, da oseti duhovni mir.

Ukoliko vas put nanese u park pored Carigradskog druma, obavezno posetite crkvu Svetog Marka, a potom prošajte majdanom, dok iza sebe ostavljate ovu veličanstvenu bogomolju.

Bila je ovo druga priča o kulturno-istorijskom spomeniku. Prvu priču iz serije tekstova “Priča o…” možete pročitati ovde.

Radović Ana

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here