Tamo gde volimo nikad nije, niti će ikad biti mračno

Svi smo rođeni sa potrebom da budemo voljeni i da volimo. Ljubav je jedno uzvišeno osećanje koje je nama dato kao dar, da tim osećanjem ulepšamo svoje živote i živote drugih. Ljubav nadahnjuje, ljubav stvara, ljubav oslobađa.

Neću pričati o ljubavi kada ona boli, jer prava istinska ljubav nikada ne boli, ljubav koja samo daje a ne traži ništa za uzvrat nikad ne možemda boli, ona može samo da oslobađa i da stvara i da se produžava, da čini srećnim onog koji je emituje i onog drugog koji je prima.

Bezuslovna ljubav je ona vrsta ljubavi u kojoj nisu potrebni nikakvi uslovi da bi smo tu osobu voleli. Samo u takvoj ljubavi mi smo zaštićeni od razočaranja i boli, jer ako dovedemo sebe u to stanje svesti da nekog volimo jer uživamo u voljenju i jer volimo što volimo, bez očajnickog vapaja da nam bude uzvraćeno, mi ćemo tek tada osetiti prave čari ljubavi i svu njenu lepotu i čarobnost. Od one druge tamnije strane bićemo potpuno zaštićeni. Ljubav zato i postoji, da mi nju emitujemo, jer smo mi iz nje i rođeni, naš zadatak u životu je da slavimo ono od čega smo sazdani, a to je ljubav. Ljubav treba slaviti, treba uživati u ljubavi prema svojoj porodici, partneru, nekoj stvari, gradu i bilo čemu što možemo da osetimo a da je to ljubav.

Onda kada shvatimo da je zapravo najlepša stvar voleti, onda će nam ljubav uzvratiti istom merom. Ljubav je energija i kao takva nikad ne ide samo u jednom smeru, ona na neki način uvek mora da bude uzvraćena. Možda ne od osobe od koje je toliko očekujete i patite što je ne dobijate u tom trenutku, ali vremenom, ljubav koju dajete će vam kroz neki oblik u dogledno vreme biti vraćena. I sama činjenica da ste voleli nekoga celom svojom dušom i srcem ispuniće vas neobjašnjivom lepotom, a pored toga, zavolećete i sami sebe, a to je nekada i značajnije. Voleti, istinski voleti sebe, bez čekanja da dobijemo ljubav od nekog drugog.

„Nedavno sam joj rekao da ne očekujem ništa od nje, ni da me voli, ni da se viđamo, čak ni da budemo prijatelji. Zahvalan sam joj za ideal do kog smo došli, do istina koje smo zajedno spoznali i što smo uvideli mogućnosti drugima nedostupne i nesagledive. Postali smo najbolji kriterijum za budućnost jedno drugom. Posle svakog našeg susreta, tada, tih dana, postajao sam, bar za milimetar, bolji čovek. Uvek kada bih je video bila je lepša, ceo svet je bio lepši sa njom. A i ja sam bio lepši… Svaka naša reč imala je smisao, svaki dodir suštinu a svaki susret neku svoju skrivenu poruku. Tek pored nje sam postao Neko. Tek pored mene je postala Nešto. Pred njom sam bio najbolji. Sa mnom je bila najbolja. Pobeđivali smo zajedno! “   – Stefan Simić

Tekst o partnerskoj ljubavi koji je meni posebno lep i želela sam da ga podelim sa vama, tekst upravo na divan način opisuje ono o čemu Đorđe Balašević peva u svojoj pesmi, a to je da ljubav možda ne pobeđuje – al’ je zato nepobediva.

Kakav bi naš život bio da nismo u stanju da volimo, da nismo u stanju da nekome pružimo ljubav bez razmišljanja hoće li nam biti uzvraćena? Uzvraćena ljubav jeste nešto lepo, predivno, ali voleti nekog onako pravo, uzvišeno, voleći i ljubeći njega mi smo ljubili sebe same i spoznali kolika je naša sposobnost  u jednoj od najvažnijih sposobnosti  u životu čoveka. A to je sposobnost voljenja. Ona je možda važnija od bilo koje druge sposobnosti, ona daje energiju i motiviše – ako nju imamo, sve ostalo će doći samo.

Zato uživajte u ljubavi, slavite ljubav, bila ona partnerska, porodična ili ljubav prema nekoj pesmi, knjizi, gradu, zemlji, uživajte u njoj.

Budite srećni što uopšte možete da to osećate, jer čovek koji bezuslovno voli jeste čovek koji istinski i predano živi.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here