ZA POČETAK

    Romantična i duga putovanja vozom. Mirišljavi i topli autobusi. Par koji se ljubi na stanici i ne može da se odvoji. Emocije koje zaudaraju na bife i duvan. Kič emocije. Neko se opet vraća iz velikog grada u provinciju, da gurne glavu u kecelju koja miriše na pitu od bundeve. U kecelju koja je topla i koja je dom.

    Zapravo, mrzim zadah stanica, večito mesto na šaragama i zavese autobusa. Legenda kaže da te zavese nekada neko i opere.

    Autobusi služe da staviš sluške u uši, da po stoti put isplačeš sav taj džez sa plejliste, da ćutiš i gledaš u prozor. Neko mi je rekao da ono što vidiš u tom momentu nisu brda, kuće i predeli. Da kroz taj prozor, u toku puta često vidiš sebe.

    Danas u tom prozoru vidim čupavu punđu, ludački pogled i klošarski duks skoji se savršeno uklapa sa snežnim poljima. Vreme je da pojačam džez, da utonem u knjigu i da nastavim da branim tišinu sedišta broj 48.

    – Izviniiii! – ćuška me neprijatelj sa sedišta broj 47.

    – Izvoli – totalno skidam gestikulaciju i nadrndanost kasirke iz Maksija.

    – Tvoja knjiga?

    – Šta sa njom?

    – Ako ti nije problem da okreneš korice.

    – Daj mi jedan dobar razlog za okretanje.

    – Zbunila si me… Sad mi je malo neprijatno… Ometam te… Zbog onog citata da je sve tako divno kad si na par centimetara od lica žene koju ćeš možda i poljubiti, da se iz tog položaja ne treba pomerati nikada, jer sve što sledi posle manje je čisto.

    Pokazujem joj naslovnu i posmatram je. Krupne plave oči, malo bora, srednje tridesete godine.

    – Hvala ti. – rekle su plave oči.

    – Za šta?

    – Za emociju.

    – Samo sam zatvorila knjigu.

    – Vratila si me u period kad sam je čitala. Ja sam Nataša.

    – Tijana.

    – Koji je tvoj omiljeni deo?

    – Trenutno se dvoumim između: ima dana kada mi vodimo ljubav, a i dana kad nas ta ljubav odvede u bestraga i onog drugog, onog kad kaže: neko je ušao u moj život, to je tako retko da mi neko dođe. Čini mi se da biramo delove knjiga u kojima se prepoznajemo.

    – Ima logike. Čekaj, ako je već ušao u tvoj život, u čemu je onda problem?

    – Što sad ne ume da izađe. Vidiš, trenutno je i u porubima duksa, klati noge na mom mozgu i izviruje iz ušiju.

    – Čoveče, mogla bih da nacrtam taj crtež.

    – I ja bih mogla da ispišem nešto o tome.

    – Ti pišeš?

    – O daaa, papir me još trpi.

    Pričale smo do kraja puta.

    O rukama, ali ovim pravim, koje te pomaze iznutra.

    O izgubljenosti. Da je jedino dozvoljeno gubljenje u Rambli, u Barseloni.

    O izborima. Uzeti kredit za stan ili oduzeti sebi život?

    O citatima i delovima iz knjiga koji nas definišu.

    O tome kako će život početi iz početka, u svojoj trideset i četvrtoj na farmi u Fidžiju.

    Na izlasku iz autobusa me je zagrlila i rekla: „Ne izmišljaj da je sa njim nemoguće i ne pretvaraj se da ti nije stalo. Nemoguće ne postoji.“

    P.S. Nataša, izguglala sam te tvoje farme na Fidžiju! Možda i krenem sa vama ovog leta. Leto je super za početak!

    Autorka: Tijana Banović

    Izvor: Blacksheep.rs

    PODELI
    Portal Mladi
    Portal Mladi je servis koji je nastao kao potreba da se na jednom mestu svakodnevno objavljuju informacije i konkursi sa idejom da se mladi informišu, edukuju i motivišu.

    POSTAVI ODGOVOR

    Please enter your comment!
    Please enter your name here