Ko volontira? Zašto? Zašto neki ljudi troše veliki deo svog slobodnog vremena kada ništa ne dobijaju za uzvrat? Je li to gubljenje vremena? Iako volonteri imaju različite motive zbog kojih se odlučuju da rade taj posao, jedno je zajedničko svima – to rade zato što žele da pomognu.
Mnogim volonterima je najbitnije da učine nešto dobro za neke druge ljude ili životinje, pa čak I biljke, I zbog toga ulažu svoj rad I slobodno vreme, a za uzvrat su jednostavno srećni što čine nešto dobro. Kada je volontiranje u pitanju postoje razne predrasude da je to besplatni rad, ekspolatacija, vid manipulacije. Skoro da nema volontera koji nije naišao na stereotipe: volonteri su zloupotrebljeni, volontiranje je gubljenje vremena, ne služi ničemu. Nakon ogromne nesreće koja je zadesila stanovnike Srbije, Bosne I Hercegovine i Hrvatske u skorašnjim poplavama, okupio se ogroman broj volontera koji svakodnevno pomažu ovim ljudima da što lakše I brže prebrode teške trenutke. Evo, nekoliko stvari/razloga koje možda niste znali o njima, ali će vam pomoći da shvatite lepotu njihovog „rada“.
– Volonteri daju a ništa ne traže za uzvrat, njima je dovoljna nagrada to što razvijaju svoje lične sposobnosti i daju sebe kako bi pomogli drugima.
– Volonteri vole konkretne i smislene poslove sa opipljivim rezultatima.
– Volonteri su najefikasniji kada imaju iza sebe jaku podršku svojih prijatelja i građana.
– Volonteri nisu isto što i zaposleni, mnogo je drugačiji pristup potreban prema volonterima.
– Evolucija i razvoj volonterske karijere dostiže važnost sličnu profesionalnoj karijeri i to u mnogo kraćem vremenskom roku.
– Oko polovina onih koji volontiraju, to postaju zato što je neko to zatražio od njih, druga polovina to radi samoinicijativno.
– Rad volontera se procenjuje u proseku na 20 evra po času, iako oni ne dobijaju novac.
– Volonteri imaju veće šanse pri zapošljavanju od onih koji nisu volontirali.
– Duplo veće su šanse da će odrasli koji su bili volonteri kao mladi volontirati sada kao odrasli nego oni koji nikada nisu volontirali.
– Na decu veliki uticaj imaju roditelji. Šanse da će mlada osoba volontirati 3 puta su veće ukoliko su njeni roditelji bili volonteri.
– 75% volontera su mladi do 25 godina, a 25% su odrasli.
– U Srbiji volonteri nisu dovoljno cenjeni niti su im obezbeđeni povoljni uslovi za volonterski rad, ali je činjenica da volonteri znaju da država ne može bez njih pa i pored toga nastavljaju sa radom.
– Volonteri ne pitaju za godine! Ne možete biti ni premladi ni prestari za volontiranje. To je dokazao Violet Robins iz Australije koji je do svoje 107. godine volontirao
– Reč volontiranje prvi put je zabeležena 1630. godine
Autro: Nikola Đorđević
