Akcenti nisu bauk! Postoje pravila

Akcenti – srpski jezik ima četiri akcenta:

  1. dugosilazni,
  2. kratkosilazni,
  3. dugouzlazni,
  4. kratkouzlazni

koji se razlikuju po trajanju i tonu. Uz njih postoji i postakcenatska dužina.

AkcentiIzdvajanje i isticanje određenog sloga u okviru reči naziva se akcenat. Akcenatski sistem srpskog jezika deluje dosta komplikovano. Većina nas se „plaši” susreta sa njima. Taj bojažljivi pristup najviše dolazi do izražaja kada treba spremati prijemni ispit za srednju školu. Kroz sledeći tekst pokazaćemo da akcenti nisu bauk!

Pogledajte još i  Jezičke nedoumice u srpskom jeziku

Iako sve deluje dosta složeno, postoje određena pravila koja nam pomažu da shvatimo njihovu prirodu. Hajde da ih se podsetimo!

Silazni akcenti

Jednosložne reči imaju samo silazne akcente. Kada reč ima samo jedan slog, akcenat je dugosilazni, kao u rečima mrâv, đâk, jêž, ili kratkosilazni cȁr, brȁt, kȍš. Treba obratiti pažnju kada menjamo određenu jednosložnu reč kroz padeže. Ukoliko menjamo reč koja označava nešto živo, ona neće menjati akcenat. Kada menjamo reč koja označava nešto neživo, onda će ona promeniti akcenat iz silaznog u uzlazni: glâs – o glásu, zûb – o zúbu. Izgovorite ove primere i čućete da ne zvuče isto!

Mali savet: obavezno izaberite po dve reči da vam budu kalup za svaki primer na koji naiđete. Tako ćete najlakše odrediti akcenat u datoj reči. Naši primeri su drûg i sȁn.

Pokušajte sami da akcentujete sledeće primere: miš, film, vek, krš, lom, zid, top.

Nije bilo tako teško, zar ne? 🙂

Uzlazni akcenti

Unutrašnji slog višesložnih reči ima samo uzlazne akcente. Ova tvrdnja odmah nas usmerava na to da se silazni akcenti ne mogu naći na unutrašnjim slogovima, pa nam to olakšava posao. U primerima sigúrnost, nagovárati, vedrìna, matemàtika, vozáči, astronòmija imamo dugouzlazne i kratkouzlazne akcente.

Evo primera za vežbanje: barikada, balada, krivina, spavaćica, pretrčati.

Dakle, znamo da idu uzlazni akcenti, treba samo odrediti da li su kratki ili dugi.

Na prvom slogu može stajati bilo koji akcenat.

E, ovo nam zadaje dosta muka. Kako odrediti akcenat? Kada naiđemo na neku višesložnu reč, prvo određujemo mesto akcenta (u ovom slučaju prvi slog), a onda i dužinu (Da li izgovaramo baaaalon ili balon). U mnogim primerima može nam pomoći i dijalekat. Setite se serije Selo gori… i njihovog izgovora npr. reči lekar? Akcenat je na poslednjem slogu: lekâr. Pošto u srpskom standardnom jeziku akcenat nikada ne stoji na poslednjem slogu, on se mora pomeriti za jedan slog napred. Tada on menja i ton – prelazi iz silaznog u kratkouzlazni. Tako dobijemo lèkar. Takve su i reči: beleška, zubar, krunisati, karmin, lažov itd.Akcenti

Naša dva primera kao kalup za uzlazne akcente su rúka i àtlas.

Neakcentovani slogovi mogu biti kratki i dugi. Dugi slog može biti samo iza akcentovanog sloga i naziva se postakcenatska dužina. Kòpam, čìtam su primeri gde nam opet može pomoći dijalekat. Ako je u dijalektu akcentovan poslednji slog (kopâm, čitâm), u standardnom jeziku silazni akcenat prelazi napred, a na tom mestu ostaje dužina, pa dobijamo kòpām, čìtām.

Ovo su najosnovnije stvari o akcentima. Ukoliko imate neke nedoumice u vezi sa njima, napišite u komentaru, a mi ćemo se potruditi da vam pomognemo!

PODELI

23 KOMENTARA

    • General ima dugouzlazni na drugom (unutrašnjem, dakle geNEral) slogu, sa dužinom na poslednjem slogu. Tavanica ima kratkouzlazni, takođe na drugom slogu (taVAnica). Nisam 100% siguran, ali bi trebalo da je tako.

    • Trebalo bi rozê. Poslednji slog se retko naglašava (osim ako je jednosložna), ali ovo je pozajmljenica, te mislim da je ovo izuzetak.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here