Atila Bič Božji među Srbima

Atila Bič Božji, vladar Huna, u istoriji će ostati zapamćen kroz mnoge priče o osvajačkim podvizima, o uspešnom ujedinjenju hunskih plemena i stvaranja velike Hunske države. Ali ono što još uvek nije poznato u vezi sa Atilom Hunskim je tačno mesto njegovog groba. Mnoge teorije ukazuju na to da je grob velikog vojskovođe upravo na teritoriji Srbije.

Atila je umro na dan svog venčanja, od posledica velike količine alkohola. A prema legendi sahranjen je u tri kovčega – zlatnom, srebrnom i gvozdenom.  Po starom hunskom običaju, njegovo telo je spaljeno u toku noći, a zatim stavljeno u kovčeg, zajedno sa velikom količinom opljačkanog blaga, i spušteno u reku Tisu. Reka je, prema ovom predanju, odnela Atilino telo u neznane daljine. I u više navrata je njegov grob bezuspešno tražen, a mnogi arheolozi i istoričari tvrde da Tisa nije reka u kojoj je sahranjen.

Arheolozi su pratili ovo predanje ali su Atilin grob tražili na mestima gde su se nalazila stara korita reke Tise i Zlatice jer kao i ostatak reljefa i tokovi reka su se menjali kako su prolazili vekovi.

Titelski breg, koji se nalazi neposredno uz desnu obalu Tise je takođe bio meta istraživača. Smatra se da je ovde Atila pronašao sigurnost. Breg i reke su ga hranile jer su reke bile bogate ribom, šume pune divljači i drva, breg žitaricama.      

U selu Krupac, nedaleko od Pirota, u koritu reke Nišave sahranjen je sa svojim blagom Atila Bič Božji ili bar tako glasi jedna od legendi. Arheolozi ovu tvrdnju potkrepljuju postojanjem brojnih kulturnih nalazišta na ovoj teritoriji kao i činjenicom da je ovim krajevima prolazio put “Via Militaris” (koji je kasnije postao Carigradski drum). Uz ovaj put se nalazila i lekovita banja u kojoj su se lečili rimski vojnici. Legenda kaže da je i sam Atila boravio tu, lečeći se od iscrpljenosti.

Nakon Atiline smrti, na dnu pregrađenog rečnog korita Nišave iskopan je grob u koji je spušten kovčeg, a zatim je uklonjena brana kako bi reka nastavila svojim prirodnim tokom. Oni koji su učestvovali u ovom ritualu su bili likvidirani kako se tajna o grobu ne bi saznala. Na Atilinom grobu su pogubljeni i njegova pratnja: sluge, konji i svih sedam žena. A njegove verne vojskovođe su tajnu odnele u grob jer su bili vezani zakletvom ćutanja. Zbog ove legende je Krupanj i danas meta tragača za blagom.

Gde god da je zaista grob Atile Hunskog, jedno je sigurno, nakon njegove smrti Hunski kaganat se raspao, ali priče o državi koja se prostirala od Nemačke do Urala i od Dunava do Baltičkog mora,  ostaće zauvek zapamćene u ljudskoj istoriji. 

 

 

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here