U neformalnom razgovoru učenika, a ponekad i kod pojedinih profesora, često ćemo čuti da  kažu odelenje. Imenica odelenje je nepravilna, jedini ispravni oblik je odeljenje. Od imenice odeljenje nastavkom ski smo dobili pridev odeljenjski: odeljenjski starešina, odeljenjska zajednica, odeljenjsko veće.

Za vreme časova Srpskog jezika čitaćete neku od pripovedaka koja je u programu, i neophodno je znati da je ispravno reći pripovetki i pripoveci, ali ne i pripovetci. Genitiv množine glasi pripovedaka i pripovetki.

Ukoliko kao đak ne ispunite očekivanja roditelja, često čućete: „Podhitno (ili pothitno) da popraviš tu ocenu!“ Jedini ispravan oblik je pod hitno. Takvi su i izrazi pod starost, pod moranje, pod pritiskom, pod zakletvom, pod pseudonimom.

Nazivi ulica često bune učenike nižih razreda, ali i kod učenika viših razreda primetićemo nedoumice prilikom pisanja navedenog pojma. U nazivima ulica i trgova samo se prva reč naziva piše velikim slovom (npr. Ulica lipa). Ostale reči se mogu pisati velikim slovom jedino ako je reč o vlastitim imenima, na primer Ulica Dušana Radovića. Problem predstavlja pitanje da li je sama reč ulica deo naziva ili ne. Ako jeste, onda se piše veliko u, a ostale reči malim, osim ako je reč o vlastitim imenima: Ulica proleterskih brigada, Ulica kralja Milana.

Reč ulica je najčešće ispustiva pa se tada prva reč vlastitog imena u novom obliku piše velikim početnim slovom: Stanujem u Kralja Milana, a on u Nikole Pašića. Ako reč ulica nije deo naziva, odnosno nema je u regularnom nazivu, a ipak se upotrebi, onda pišemo malim slovom u: Stanujem u ulici Zeleni venac.

Ako ste student i učite iz skripata, ne dozvolite da svojim kolegama kažete da čitate skriptu ili skripte. Ova imenica poseduje samo množinu (pluralija tantum). Menja se po padežima na sledeći način: skripta, skripata, skriptima, skripta, skrptima, skriptima. Dakle, čitate skripta, a ne skriptu niti skripte.

Nećete pogrešiti, ako nam se zahvalite uz izraz puno ili mnogo hvala.  Puno i mnogo su sinonimi i mogu se ravnopravno upotrebljavati u ovom značenju. Tačno je da ne postoji prazno hvala (prazno kao suprotno od puno), ali ovde je reč o prilogu, a ne o pridevu puno, te poređenju sa praznim ovde nije mesto.

„Ako poštujemo normu u saobraćaju, zašto je ne bismo poštovali u jeziku“, pita profesor Veljko Brborić i dodaje da jedan srednjoškolac u toku dana pošalje nekoliko desetina SMS poruka, a ako u njima ne misli o pravilima, neće misliti ni u pismenom zadatku. Извор: Pismenica

The post Odeljenski ili odeljenjski? appeared first on Portal Mladi.

Božić se na francuskom jeziku izgovara Joyeux Noël. Ukoliko vam je teško da Božić izgovorite na francuski način, možda vam  je engleski verzija izgovora poznatija i kaže se Merry Christmas. Italijani važe za velike kavaljere i šarmere, pa ćemo od njih čuti da  Božić izgovaraju u veselom raspoloženju uz reči  Buon Natale.

Španci se smatraju najprivlačnijim ljudima na svetu, uz čuveni španski osmeh,  njihova verzija izgovora glasi Feliz Navidad. Iako žive na hladnijem području, Šveđani na srdačan način čestitaće Božić uz  God jul i svim strancima poželeće prijatan boravak u njihovoj zemlji. Ukoliko se nađete u Nemačkoj za vreme Božićnih praznika, osetićete veselo raspoloženje na svakom koraku uz Frohe Weihnachten.

Uz sirtaki i buzuki, Grci dočekaće vas raširenih ruku i čestitaće sa Καλά Χριστούγεννα! Druželjubivi Makedonci će vas bratski prihvatiti i govoriti Среќен Божиќ. Susedi u Rumuniji pozdravljaće vas na ulicama sa  Crăciun fericit. U brojnim turističkim agencijama naići ćete na ponudu Mađarske, koja nudi  gulaš uz odlične kobasice i kuvano vino koje dele na ulicama uz reči Boldog Karácsonyt. Širom sveta Turci su poznati kao odlični trgovci i ugostitelji pa će vam zaželeti Crăciun fericit. Ako vas nekako put nanese na severno područje Grenlanda i posetite eskimski iglo začućete Jutdlime Pivdluarit!

Uz čuveno irsko pivo i fantastične pabove, Irci poželeće  Božić sledećim rečima Nollaig Shona duit! U glavi su vam šarene letnje košulje i razdragana  Havajska pesma  “Poslednje igre leptira” onda ste na pravom putu da odletite do Havaja i da vam se uz ritam havajskog sna poželi Mele Kalikimaka me ka Hau’oli Makahiki Hou!

Ako ste ipak tradicionalni  i volite da vreme novogodišnjih i božićnih praznika provodite u porodičnom domu, onda svima vama poželećemo Srećan Božić na srpski način i da ga slavite u miru i  veselju mnogo, mnogo godina.

The post Srećan Božić (Feliz Navidad)! appeared first on Portal Mladi.

Pirova pobeda – Ovaj izraz se najčešće odnosi na pobedu koja nije nimalo laka. Bitka kod Askula (279. pre n.e.), odigrala se između Rimljana i savezničkih snaga Epira, Taranta, Oskana i Samnita. Pir se borio na snazi savezničkih snaga i pobeđivao u bitkama protiv Rimljana, uz velike gubitke.  Tako je ostalo zabeležena njegova rečenica: “JOŠ JEDNA OVAKVA POBEDA I IZGUBIO SAM!”

Kocka je bačena – (na latinskom jeziku “Alea iacta rest”). Nju je izgovorio rimski vojskovođa i državnik Gaj Julije Cezar (100 – 40 pre n.e.) kada je uprkos naredbi rimskog Senata da položi oružje, odlučio da prođe reku Rubikon ( 49. godine pre n.e.). između Galije i Italije i tako otpočne građanski rat. Otuda se izraz “preći Rubikon” ili “preći preko Rubikona” upotrebljava kada želimo da naglasimo da je nešto čvrsto rešeno i da ne podrazumevamo vraćanje na staro.

Španska sela. Kada je nekome nešto potpuno nerazumljivo ili nepoznato.

Ova konstrukcija je u naš jezik, prema svedočenju Karla Brudora, ušla iz nemačkog jezika. Brudor tvrdi da je taj izraz u nemačkom izrazu prvi upotrebio Johan V. Gete u svom romanu „Jadi mladog Vertera“, a da je u najstarijem srpskom prevodu Branka Mušickog rečenica u kojoj stoji pomenuti izraz glasila ovako: „To su bila za poslanikov mozak španska sela…“ Kasnije je iz literature ovaj izraz prešao u svakodnevni govor.

Takvi su izrazi s istim značenjem stvoreni i u drugim jezicima, npr. u španskom to je grčki za mene, isto kao i u engleskom, ili to je arapski za mene, a u francuskom jeziku to je kineski ili to je jevrejski za mene.

Medveđa usluga-  nanošenje velike štete, ponekada i velikog zla, najčešće bez neke loše namere. Ovo je aluzija na basnu Pustinjak i medved koju je prvi zabeležio ruski basnopisac Ivan Andrejevič Krilov. U toj basni se govori o čoveku koji je živeo bez igde ikoga, u šumi. Jednog dana sprijateljio se s medvedom. Dane su provodili zajedno, sve do jednog letnjeg popodneva kada je čovek legao da spava, a medved je kamenom ubio i muvu i svog prijatelja, čoveka. Iz ove basne izraz medveđa usluga prenesena je u običan govor.

O ukusima se ne raspravlja- (“De gustibus non est disputandum”), ukusi su različiti, stoga o njima ne bi trebalo raspravljati. Ali mnogi danas smatraju da ova latinska izreka i nije baš merodavna, i da naprotiv valja raspravljati ne samo o ukusima, već i o drugim stvarima koje okupiraju naš savremeni život. Ukratko, što bi naš narod rekao “Sto ljudi, sto ćudi.” 

The post Najpoznatije izreke – Pirova pobeda i španska sela appeared first on Portal Mladi.

Mladi istraživači Srbije u saradnji sa Ministarstvom omladine i sporta u trajanju od 3. do 5. decembra održali su konferenciju povodom Međunarodnog dana volontera pod nazivom “Volontiranjem do socijalne transformacije” u hotelu Stara Srbija. Učešće na ovoj konferenciji uzeli su svi oni koji su zaslužni za organizovanje međunarodno volonterskih kampova (osobe iz Resurs centara, kontakt tačke,  kamp-lideri, organizatori kampova) i ostali koji su na neki drugi način podržali realizovanje volonterskih kampova.

Trodnevna konferencija bavila se različitim pitanjima, na kojoj su predstavljeni učesnici aktivno učestvovali i zajednički davali odgovore:

1. VOLONTIRANJEM DO SOCIJALNE TRANSFORMACIJE – Da li i kako mladi mogu da daju relevantan odgovorna trenutna dešavanja u Srbiji i svetu, koji vodi empatiji, interkulturnom razumevanju i miru?
2. ŠTA MLADI TRAŽE, A ŠTA IM ORGANIZACIJE NUDE – Koliko se te dve oblasti preklapaju? Da li je interesovanje mladih da volontiraju (ne)dovoljno izraženo ili (ne)dovoljno podržano? Kako motivisati mlade da volontiraju? Šta sve može volontiranje da donese jednoj mladoj osobi? Zašto je većini organizacija izazov da okupe učesnike za volontersku akciju ili da im održe motivaciju da budu aktivni u organizaciji?
3. PREPORUKE ZA PROGRAM „MLADI SU ZAKON 2016“ i FOKUS PROGRAMA NAREDNE GODINE od strane učesnika konferencije „Volontiranjem do socijalne transformacije.“             Zaključci konferencije odnosili su se na modele koje treba primenjivati vezane za volonterizam (pojačana edukacija na temu volontiranja u školskim ustanovama, potvrde za volontere, pojačano učešće lokalnih zajednica…), veća saradnja između Ministarstva omladine i sporta i Ministarstva prosvete i tehnološkog razvoja u cilju uključivanja dece školskog uzrasta  u volonterske tokove kroz brojne radionice koje mogu biti sprovođene u navedenoj oblasti. Još jedna od tema koje su bile obrađivane, odnosila se na međugeneracijsku saradnju koja bi uključivala ne samo mlade i stare, već i decu i omladinu da zajedno učestvuju u aktivnostima, borba protiv sajber nasilja, rešavanje aktuelne migrantske krize…

Kroz osvrt na dosadašnje rezultate programa “Mladi su zakon” obratili su se prisutnima Tanja Petrović, izvršna direktorka Mladih istraživača Srbije i Nenad Borovčanin, državni sekretar Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije; dok je za predstavljanje rezultata programa “Mladi su zakon” bila zadužena Smiljka Živanović, Sektor za omladinu Ministarstva omladine i sporta.

Na proslavi Međunardonog dana volontera (5. decembra) obratio se i Ministar omladine i sporta Republike Srbije Vanja Udovičić  rečima da „Volonterizam nije na pravi način nagrađen, ali Vlada Srbije je svesna njegovog velikog značaja i već se radi na promeni Zakona o volontiranju“, rekao je Udovičić zahvalivši volonterima na svemu što su do sada uradili.

The post Volontiranjem do socijalne transformacije appeared first on Portal Mladi.

• Vuk Stefanović Karadzić rođen je u Tršiću, u blizini Loznice 1787. godine. Po starom srpskom običaju , dobio je ime Vuk da mu veštice i duhovi ne bi naudili.
• Odlaskom u Beograd, Vuk odlazi kod Dositeja Obradovića učenog prosvetitelja i obrazovanog čoveka kako bi ga zamolio za pomoć oko daljeg znanja, ali biva odbijen. Vuk je razočaran otišao u Jadar i  postao pisar Jakova Nenadovića.
• Nakon propasti Prvog srpskog ustanka odlazi u Beč i ženi se Anom Marijom Kraus. Vuk i Ana Kraus su imali mnogo dece, od kojih su svi osim kćerke Mine i sina Dimitrija umrli u ranoj mladosti. Tokom boravka u Beču, upoznao je svoga velikog prijatelja cenzora Jerneja Kopitara, a povod njihovog upoznavanja bio je jedan Vukov spis o propasti ustanka.

Pročitajte još – NIKOLA TESLA: Zanimljivosti koje nećete pronaći na Vikipediji 

• Ono što je posebno interesantno Vuk Karadzić je vršio dužnost gradonačelnika Beograda u periodu od godinu dana, s platom od 1200 forinti srebra. “Po plati i po mome društvu možete reći” -ističe Vuk u pismu Kopitaru- “da sam u redu prvi srpski državni činovnik. Ali o literaturi nemam kad ni reč pomisliti.” U pismu posvećenom Jakovu Grimu, govori o svojoj odluci da napusti visoki položaj: “… Vi znate da sam proveo u Srbiji skoro tri godine delom kao član (i direktor) Zakonodavne komisije, delom kao član i predsednik Suda, Nahije i varoši beogradske. A sad sam s najvećom žalošću morao napustiti svoju otadžbinu koju sam uvek voleo i voleću je iznad svega, delom zbog svoje bolesti…. delom zbog lošeg ophođenja prema meni (što se osobito dešava prorocima u svojoj zemlji), delom zbog trenutne nemogućnosti da u sadašnjim prilikama budem tamo od veće koristi nego što to može biti najprostiji čovek, i najzad zbog moje neprekidne želje da još nešto izdam…“

• Kao godina Vukove pobede uzima se 1847. jer su te godine objavljena na narodnom jeziku dela Đure Daničića „Rat za srpski jezik“, „Pesme“ Branka Radičevića, Njegošev „Gorski vijenac“ i Vukov prevod Novog zavjeta, ali Vukov jezik je priznat za zvanični književni jezik tek 1868. četiri godine, nakon njegove smrti.
• Vuk je umro u Beču. Posmrtni ostaci preneseni su u Beograd 1897. godine i sa velikim počastima sahranjeni u porti Saborne crkve, pored Dositeja Obradovića. Počasni je građanin hrvatske prestonice, grada Zagreba.

The post Vuk Karadzić kao reformator i gradonačelnik Beograda appeared first on Portal Mladi.

Postoji i druga grupa veštačkih glasova koji su stvoreni za potrebe u literaturi, lingvističkim istraživanjima, tajnim kodovima… Ovi jezici mogu u potpunosti da se zasnivaju na autorovoj mašti ili da koriste rečnik i gramatiku, iz jednog ili više prirodnih jezika. Neki stvoreni jezik može postati i maternji jezik, ako ga deca nauče u ranom dobu.

Danas je Esperanto maternji jezik nekih 2000 ljudi, koji imaju i svoje časopise na ovom jeziku. Darmond Spirs, počasni član klingonskog jezičkog instituta, pokušao je da odgaji svog sina na klingonskom jeziku koji je izvorni jezik korišćen u filmu “Zvezdane staze.”  Na isti način je i Ivan Robertson podučio svog sina moara jeziku.Budući da je jezik poput živog bića, on ne može dugo da opstane kao veštački jezik, jer se razvija i tako vremenom gubi osobine veštačkog jezika.

Saresa

Tvorac ovog jezika je francuz Sudre. Jezik ima sedam glasova nastalih na osnovu belih dirki klavira, a sve reči su bile izmišljene. Ovaj jezik mogao je da se peva, igra i zvižduće, pa je zbog te osobenosti francuska vojska odlučila da ga koristi za tajne šifre.

Spanglish-Iganol-Espangles

Ne tiče se nekog posebnog jezika, koliko samog govora španskog stanovništva u SAD. Ovaj govor je osoben za Južnu Kaliforniju, Novi Meksiko, Teksas, ali i Portoriko, Njujork, kao i Panamu gde je uticaj američkog prisustva tokom 96 godina umnogome doprineo stvaranju tamošnje kulture i jezika. Termin Spanlish prvi put je upotrebio portorikanski lingvista Salvador Tio krajem četrdesetih godina prošlog veka, a tiče se stvaranja govora koji je mešavina španskog i  engleskog pri čemu je preuzet engleski sklop rečenice, ali tu postoji niz odstupanja.

Toki Pona

Toki pona, ili jezik dobrog je minimalistički jezik koji govori o dobrim stvarima u životu. Sa samo 118 reči toki pona objašnjava bitne delove ljudskog života: čovek, hrana, voda, dobro, loše, ljubav, zemlja, sunce, davati, govoriti, spavati… Reči su jednostavne za izgovor i zasnivaju se na engleskoj gramatici, tako da ga je vrlo lako naučiti. Postoje poređenja ovog jezika sa jednostavnom fonetikom polinežanskih jezika kao i  japanskim jezikom. Tvorac toki pona jezika je Sonja Elen Kisa koja sebe opisuje kao jezičkog entuzijastu, svetskog putnika i međunarodnog govornika. Ovaj jezik prvi put se pojavio na internetu 2001. godine i od tada njegova popularnost stalno raste. Za one koji žele da ga nauče, besplatni časovi mogu se naći na  www.tokipona.org

Neke poslovice na toki pona jeziku:

O sona e sina! – Spoznaj samog sebe.

Pali li pana e sona. – Čovek se uči dok je živ.

Ale li pona. – Sve je dobro. Život je lep. Sve će biti u redu.

The post Veštački jezici appeared first on Portal Mladi.

Elemental je bend čija se muzička okosnica nalazi u rap muzici, ali teško bi se mogao podvesti samo pod jedan muzički žanr, što njihov muzički izražaj čini jedinstvenim i originalnim. Specifičnost ovog benda su britki tekstovi i zanimljive instrumentalne podloge, koji zajedno čine autentičan zvuk Elementala. Iako, postoji od 1998.godine, ovaj muzički sastav su na početku činili tri MC-ja, a danas broji ukupno sedam članova. Muziku, stihove i aranžmane stvaraju sami i tokom godina su se dokazali kao vrsni muzički izvođači. Prioritet ovog benda čini blizak odnos sa publikom kroz koncertne nastupe. Elemental je jedan od retkih bendova koji sa svojim fanovima, svakodnevno komunicira putem svoje Facebook stranice.

• Kako je nastala grupa Elemental i na koji način je otpočela sva ta priča?

Bilo je to davnih dana na trgu u Zagrebu, 1998. godine. I do dana današnjeg su se desile brojne turbulencije, dok smo mi kao grupa imali tu mirnu vožnju za sve i svašta, da bismo uspeli ostvariti ovo što danas imamo.

• Kakva je međusobna saradnja između rap grupa na Balkanu, da li se očekuju još neki dueti Elementala i drugih rap grupa?

Momenat kada reperi prevaziđu svoj ego, onda je svašta moguće. U principu dovoljno je biti samo dovoljno skroman i biti svestan samog sebe, da bi ljudi međusobno sarađivali i pravili dobre pesme. Saradnja između Elementala i Sassje bila je izuzetno sponatana i trenutak kada se poklope energije je veoma važan da bi ta pesma zaživela i probudila publiku.

• Koliko vašim tekstovima uspevate da utičete na svest mladih ljudi, kada je u pitanju rodna ravnopravnost i nasilje nad ženama?

Iskreno se nadam, zato što je na Balkanu pravo plodno tlo za različite marksističke i seksističke varijante. I mi smo zapravo mlade žene, koje su viđale sve to kod nekih starijih generacija, ali se iskreno nadam da smo svojim tekstovima uspele da napravimo korak napred i ukažemo na niz problema koji vladaju u našem društvu.

• Koje je vaše mišljenje o ratovima koji su se dešavali na prostorima bivše Jugoslavije?

Ja sam pacifista i ne razumem ljude koji žele ratovati i ne razumem ovo neko ponovno buđenje nacionalne svesti. Na Balkanu nacionalna svest, nikada nije donela ništa dobro. Tako da mislim da bismo se trebali okrenuti sami sebi i da bi nekako trebalo uspostaviti dijalog, jer mi smo zapravo puno slični.

• Pitanje za kraj, koja publika bolje reaguje na vaše pesme, hrvatska ili srpska?

Bosanska i slovenska.

The post Elemental & LoveFest appeared first on Portal Mladi.

Preporučujemo vam nekoliko  srpskih romana, koji zavrediće vašu pažnju i učiniće leto još lepšim i korisnijim.

• „Upotreba čoveka“, Aleksandar Tišma

O delu–  Naslov romana nas vodi ka problemima koje čovečanstvo ima; na koji način je čovek  upotrebljiv i kakva  je njegova funkcija zarad ostvarljivosti nekih ciljeva ili pobuda.

• “Na Drini ćuprija” Ivo Andrić

O delu– Ovaj roman je hronološki pisan i obuhvata tri epohe koje prate zajednički život hrišćana i Turaka. Centralno mesto je most u Višgradu, koji spaja dve reke Drine (Zapad sa Istokom). Vreme koje se opisuje u romanu je ono obuhvaćeno od 16. veka pa sve do Prvog svetskog rata. Ovo doba je posebno aktuelno po  austrijskoj okupaciji i turskoj vladavini. Ivo Andrić je Nobelovu nagradu za književnost (1961.) dobio baš za roman “Na Drini ćuprija.”

• “Ženski rodoslov”, Ljiljana Habjanovć Đurović

 O delu- “Ženski rodoslov” govori o skrivenim osećanjima ženske duše, koja s pravom predstavlja rečnik ženske životne sudbine. Svaka od ovih žena proživljava na svoj način neobične stvari, koje umnogome podsećaju na bajku. Moćne i nemoćne, hrabre i slabe, kupale su se u šampanjcu i kupale u sopstvenim suzama.

• “Fama o biciklistima”, Svetilsav Basara

„Fama o biciklistima” je istovremeno istorijski kalambur i izuzetno ozbiljna analiza istorijskih zbivanja, filozofsko-religijski traktat i parodija ideološkog mišljenja, mešavina stvarnog i nestvarnog, poigravanje sa celokupnim književnim nasleđem i razbijanje pripovednih strategija.“ David Albahari

• “Foliranti”, Momo Kapor

O delu- Kapor kroz opise Beograda sredinom dvadesetih godina 20. veka, dočarava nam kako se živelo nekada i smatra ovaj grad daleko romantičnijim i senzualnijim nego što je danas postao. Veliku ulogu u razumevanju ovog romana predstavljaju i studenti beogradskog univerziteta, njihove lakrdije i pokušaje da dopru do velikog sveta. Kao i sva kasnija Kaporova dela, roman „Foliranti“ se takođe čita u jednom dahu, ne ostavljajući čitaoca ravnodušnim.

The post Leto uz srpske romane appeared first on Portal Mladi.

Njegova strast ubrzo je prerasla u opsesiju. Zavirio je u jezike naroda svakog ćoška sveta, od jezika fuego s krajnjeg juga Čilea, do jezika naroda Inuit, s najsevernijeg dela Aljaske. Svi smo se sreli sa osobom za koju se kaže Zechpreller, što je nemačka reč za „osobu koja ode, a ne plati račun.“ Svi smo upoznali ataoso, što na srednjoameričkom španskom označava „nekog ko u svemu vidi problem.“ A možda je baš  vaš kolega s posla „neko-neko“, što je na indonežanskom „osoba koja ima kreativnu ideju od koje sve samo postaje gore.“

Neke od njih u „njegovom“ engleskom nisu imale tačan izraz. Kao paqiq, inuitski izraz za „razderano meso kad se žena porađa“, do kineske mingmu za „umiranje bez žaljenja.“ Uživao je u direktnoj logici danskog, preciznog malajskog, izuzetnoj ekscentričnosti japanskog i shvatio da rečnici ponekad mogu da kažu više o kulturi nekog naroda, nego turistički vodiči. Neke reči opisivale su doživljaje koji se tiču određenog kraja, poput havajskog karau’u „saterati ribu u mrežu udaranjem po vodi lisnatom granom.“ Druge su bile univerzalne, kao indonežanska mangu „tužni i ne znamo šta bismo sa sobom“, ili japanska mukamuka, što znači  „toliko ljut da bi se ispovraćao“, preko češkog nedovtipa, „malo glup da bi shvatio nagoveštaj.“

Međutim, sam naziv ovog zanimljivog rečnika krije u sebi, čini se i određenu količinu kritike. U paskenskom jeziku Uskršnjeg ostrva reč tingo označava „pozajmljivati stvari iz kuće prijatelja, jednu po jednu, sve dok ništa u njoj ne ostane.“ Dakle, uzimajući taj naziv za svoju zbirku, Boano pravi ciničan komentar, usmeren prema vodećim svetskim jezicima koji, po njegovim rečima „imaju dugotrajnu i gramzivu naklonost da naturalizuju najbolje strane reči, štrpkajući vekovima po drugim kulturama.“ U isto vreme „tingo“ može da se primeni i na sve vidove modernog društva koji su „ljubavno-lopovska samoposluga jezika i pojmova, i ateizam globalne komunikacije.“ Štaviše, određenu vrstu „tingoizma“ primenjuje i sam autor. Jer, Žako je uspeo da jednom rečju, koju je pozajmio, a koja znači određeno sramno pozajmljivanje, opiše moguću „pozajmljivačku“ kulturu. Danas, kad mali potrošači gutaju filozofiju velikih potrošača, i kad žargon, koji vuče korene iz tih jezika, preti da svaki, pa i naš jezik izmeni, ova zbirka stranih izraza pravo je osveženje u moru razvodenjenih mirođija.

Za kraj smo sačuvali jednu poslasticu. U moru raznih izraza našli smo jedan naš, pa uživajte. Inat– stav ponosnog otpora, tvrdoglavosti, ponekad na štetu drugih, ali češće na sopstvenu štetu.

The post Tingoizam appeared first on Portal Mladi.

Studenti se danas nalaze pred brojnim preprekama, koje tokom studiranja moraju savladati i  obezbediti sebi  pristojan život i napredovanja u karijeri. Katarina Šljivić je peta godina Stomatološkog fakulteta u Nišu. Uključena u većinu aktivnosti koje stomatološki fakultet nudi, sa visokim prosekom koji ima,  planira i dalje da se usavršava u svojoj  profesiji, doprinoseći ličnom razvoju  i  razvoju stomatološke struke.

Veliki broj studenata iz manjih mesta, odlazi na studiranje u Beograd ili Novi Sad. Ti si odabrala Niš, koje su prednosti i mane studiranja u ovom gradu?

• Niš je takođe univerzitetski grad i smatram da ima više prednosti nego mana, jer je studiranje na našem univerzitetu jednako kvalitetno kao i na beogradskom i novosadskom. Što se tiče samog grada, Niš je znatno dostupniji i povoljniji za studentski život što nam omogućava češća zajednička okupljanja i druženja. Takođe, pruža mogućnosti za društveni život, izlaske i razne vannastavne aktivnosti, kako kulturno-umetničke, tako i sportske aktivnosti, ali u manjoj meri od navedenih gradova-što je po meni njegova mana.

Medicinski fakultet u Nišu (odsek stomatologija) je jedna od prestižnijih  visokoškolskih ustanova u Srbiji. Nakon završetka fakulteta, koje su mogućnosti da se dođe do posla i obezbedi kvalitetniji način života?

• Situacija u našoj zemlji je nažalost takva da je teško zaposliti se u bilo kojoj državnoj ustanovi, pa i u stomatološkoj struci javlja se sličan problem. Prednost je što mi kao stomatolozi, možemo biti orijentisani ka privatnoj praksi, nakon obavljenog staža u trajanju od godinu dana i položenog državnog ispita. Naravno, iskustvo se stiče radom i godinama, najbitnije je znanje i svakodnevni trud. Puno studenata medicinskog i stomatološkog fakulteta pohađa škole stranih jezika, pa nakon završetka fakulteta odlazi da radi u Nemačku, Norvešku i druge strane zemlje gde su naši lekari izuzetno cenjeni, tako da je to jedna od opcija da se obezbedi kvalitetniji način života.

Diplome Medicinskog fakulteta su priznate u celom svetu, da li vaš fakultet pohađaju stranci?

• Da, naš fakultet pohađaju strani studenti, kojih je ranije bilo u većem broju, ali ih ima i danas. Većina tih studenata je iz Grčke.Verovatno se opredeljuju za Niš zbog blizine ovog grada njihovoj zemlji, ali ima i studenata iz veoma udaljenih zemalja, kao što su Irak i Iran. Takođe, ovde studiraju i studenti sa prostora bivše Jugoslavije (Crne Gore, Bosne i Hercegovine), kao i susedne nam Bugarske. Ono što predstavlja otežavajuću okolnost većini studenata koji dolaze iz dalekih zemalja, jeste nepoznavanje srpskog jezika.

Školarine u Srbiji za većinu studenata nisu povoljne,  koliko je neophodno truda i zalaganja da se  tokom svih godina studiranja ostane na budzetu?

• Potrebno je uložiti ogroman napor i učiti kontinuirano kako bi se stekao i održao budzet. Imamo dovoljan broj ispitnih rokova, tako da studentima koji se trude i uče ovo ne predstavlja problem. Naravno, za svaki problem su potrebna odredjena odricanja, ali na kraju se sve to isplati i postignu se željeni rezultati.

Kakva je tvoja poruka za one koji žele da upišu Stomatološki fakultet? Tvoja poruka za mlade uopšte?

• Najvažnija je dobra organizacija vremena. Ako se ono uspostavi, onda se sve lakše može postići. Pored brojnih obaveza na fakultetu, uspevam da nađem vremena i za druge aktivnosti. Često izlazim, odlazim u pozorište i bavim se fizičkom aktivnošću. Moja poruka mladim ljudima-verujte u svoje snove, jer ispred svakog ostvarenog cilja stoji makar jedan san.

The post Dan studenata: „Svaki san – jedan ostvareni cilj“ appeared first on Portal Mladi.