Veštački jezici

Veštački jezici nije samo pojava u dečijem svetu. Neki su nastali, kao Esperanto ili esata, sa željom da se premoste razlike u jezicima različitih naroda. Na primer, esata je najnoviji veštački jezik. To je, zapravo, oblik engleskog jezika, to jest skup svih njegovih izvedenica kojima se govori u različitim delovima sveta i najčešćih reči iz drugih svetskih jezika (španski, nemački…). Koristi se engleski alfabet, ali nema poluglasova, a neki glasovi čitaju se drugačije.

Postoji i druga grupa veštačkih glasova koji su stvoreni za potrebe u literaturi, lingvističkim istraživanjima, tajnim kodovima… Ovi jezici mogu u potpunosti da se zasnivaju na autorovoj mašti ili da koriste rečnik i gramatiku, iz jednog ili više prirodnih jezika. Neki stvoreni jezik može postati i maternji jezik, ako ga deca nauče u ranom dobu. Veštački jezici

Danas je Esperanto maternji jezik nekih 2000 ljudi, koji imaju i svoje časopise na ovom jeziku. Darmond Spirs, počasni član klingonskog jezičkog instituta, pokušao je da odgaji svog sina na klingonskom jeziku koji je izvorni jezik korišćen u filmu “Zvezdane staze.”  Na isti način je i Ivan Robertson podučio svog sina moara jeziku.Budući da je jezik poput živog bića, on ne može dugo da opstane kao veštački jezik, jer se razvija i tako vremenom gubi osobine veštačkog jezika.

Saresa

Tvorac ovog jezika je francuz Sudre. Jezik ima sedam glasova nastalih na osnovu belih dirki klavira, a sve reči su bile izmišljene. Ovaj jezik mogao je da se peva, igra i zvižduće, pa je zbog te osobenosti francuska vojska odlučila da ga koristi za tajne šifre.

Spanglish-Iganol-Espangles

Ne tiče se nekog posebnog jezika, koliko samog govora španskog stanovništva u SAD. Ovaj govor je osoben za Južnu Kaliforniju, Novi Meksiko, Teksas, ali i Portoriko, Njujork, kao i Panamu gde je uticaj američkog prisustva tokom 96 godina umnogome doprineo stvaranju tamošnje kulture i jezika. Termin Spanlish prvi put je upotrebio portorikanski lingvista Salvador Tio krajem četrdesetih godina prošlog veka, a tiče se stvaranja govora koji je mešavina španskog i  engleskog pri čemu je preuzet engleski sklop rečenice, ali tu postoji niz odstupanja.

Toki Pona

Toki pona, ili jezik dobrog je minimalistički jezik koji govori o dobrim stvarima u životu. Sa samo 118 reči toki pona objašnjava bitne delove ljudskog života: čovek, hrana, voda, dobro, loše, ljubav, zemlja, sunce, davati, govoriti, spavati… Reči su jednostavne za izgovor i zasnivaju se na engleskoj gramatici, tako da ga je vrlo lako naučiti. Postoje poređenja ovog jezika sa jednostavnom fonetikom polinežanskih jezika kao i  japanskim jezikom. Tvorac toki pona jezika je Sonja Elen Kisa koja sebe opisuje kao jezičkog entuzijastu, svetskog putnika i međunarodnog govornika. Ovaj jezik prvi put se pojavio na internetu 2001. godine i od tada njegova popularnost stalno raste. Za one koji žele da ga nauče, besplatni časovi mogu se naći na  www.tokipona.org

Neke poslovice na toki pona jeziku:

O sona e sina! – Spoznaj samog sebe.

Pali li pana e sona. – Čovek se uči dok je živ.

Ale li pona. – Sve je dobro. Život je lep. Sve će biti u redu.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here