Odeljenski ili odeljenjski?

Sećate li se da smo se tokom časova u osnovnoj i srednjoj školi često pitali kako se koja reč kaže, da li ćemo je napisati spojeno ili odvojeno, da li smo je pravilno akcentovali i sl. Iako su se profesori Srpskog jezika trudili da nam na što bolji i jednostavniji način objasne pojedine reči, nismo baš uvek uspevali da upamtimo iste.

U neformalnom razgovoru učenika, a ponekad i kod pojedinih profesora, često ćemo čuti da  kažu odelenje. Imenica odelenje je nepravilna, jedini ispravni oblik je odeljenje. Od imenice odeljenje nastavkom ski smo dobili pridev odeljenjski: odeljenjski starešina, odeljenjska zajednica, odeljenjsko veće.

Za vreme časova Srpskog jezika čitaćete neku od pripovedaka koja je u programu, i neophodno je znati da je ispravno reći pripovetki i pripoveci, ali ne i pripovetci. Genitiv množine glasi pripovedaka i pripovetki.

Ukoliko kao đak ne ispunite očekivanja roditelja, često čućete: „Podhitno (ili pothitno) da popraviš tu ocenu!“ Jedini ispravan oblik je pod hitno. Takvi su i izrazi pod starost, pod moranje, pod pritiskom, pod zakletvom, pod pseudonimom.

Nazivi ulica često bune učenike nižih razreda, ali i kod učenika viših razreda primetićemo nedoumice prilikom pisanja navedenog pojma. U nazivima ulica i trgova samo se prva reč naziva piše velikim slovom (npr. Ulica lipa). Ostale reči se mogu pisati velikim slovom jedino ako je reč o vlastitim imenima, na primer Ulica Dušana Radovića. Problem predstavlja pitanje da li je sama reč ulica deo naziva ili ne. Ako jeste, onda se piše veliko u, a ostale reči malim, osim ako je reč o vlastitim imenima: Ulica proleterskih brigada, Ulica kralja Milana.

Reč ulica je najčešće ispustiva pa se tada prva reč vlastitog imena u novom obliku piše velikim početnim slovom: Stanujem u Kralja Milana, a on u Nikole Pašića. Ako reč ulica nije deo naziva, odnosno nema je u regularnom nazivu, a ipak se upotrebi, onda pišemo malim slovom u: Stanujem u ulici Zeleni venac.

Ako ste student i učite iz skripata, ne dozvolite da svojim kolegama kažete da čitate skriptu ili skripte. Ova imenica poseduje samo množinu (pluralija tantum). Menja se po padežima na sledeći način: skripta, skripata, skriptima, skripta, skrptima, skriptima. Dakle, čitate skripta, a ne skriptu niti skripte.

Nećete pogrešiti, ako nam se zahvalite uz izraz puno ili mnogo hvala. 🙂 Puno i mnogo su sinonimi i mogu se ravnopravno upotrebljavati u ovom značenju. Tačno je da ne postoji prazno hvala (prazno kao suprotno od puno), ali ovde je reč o prilogu, a ne o pridevu puno, te poređenju sa praznim ovde nije mesto.

„Ako poštujemo normu u saobraćaju, zašto je ne bismo poštovali u jeziku“, pita profesor Veljko Brborić i dodaje da jedan srednjoškolac u toku dana pošalje nekoliko desetina SMS poruka, a ako u njima ne misli o pravilima, neće misliti ni u pismenom zadatku. Izvor: Pismenica

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here