Novogodišnji pravopis

Prvo slovo obavezno se piše veliko, a drugo malo:

Srećna Nova godina! Lepo se provedite za Novu godinu!

Kada poželimo srećnu novu 2023. godinu, tada se pridev „nov” piše isključivo malim slovom.

Pročitajte još i: Čestitke za Novu godinu

Od roditelja, baka, deka dobijali smo novogodišnje paketiće. Sada kupujemo novogodišnje ukrase i kitimo novogodišnju jelku. Pridev „novogodišnji” piše se malim slovom.

Međutim, u sintagmi koja označava zvanični događaj, ovaj pridev se piše velikim slovom: Na Beogradskom sajmu počeo je Novogodišnji vašar.

Imena iz umetničkih dela, simbolička imena pišu se velikim slovom: Ispod jelke će Deda Mraz ostaviti poklone. Za vreme zimskog raspusta gledaćemo crtane filmove o Božić Bati, Ružnom Pačetu, i pravićemo Sneška Belića.

Dakle, kod ovih imena i drugo slovo se obavezno piše veliko.

Božić

Nedelju dana posle Nove godine stiže Badnji dan i Badnje veče, a za njima i Božić. U svim domovima u krugu porodice lomi se božićna česnica.

Pročitajte još: Čestitke za Badnje veče

Pravoslavni vernici u Srbiji obeležavaju drugi dan Božića ili Sabor presvete Bogorodice.

Ako ste zbunjeni oko toga kako se piše Srpska nova godina, setite se da je samo prvo slovo veliko.

Ponuda za turiste koju turističke agencije ubacuju u svoje programe jeste i proslava Srpske nove godine. Nekada se obično Mali Božić, kako drugačije zovu ovaj praznik, provodio u krugu porodice.

Višečlani nazivi praznika pišu se velikim početnim slovom (samo prva reč). Ukoliko su ostale reči u okviru naziva vlastite imenice, onda se i one pišu velikim slovom (Mali Božić).

Mesec januar je prepun praznika. Veliki hrišćanski praznik Bogojavljenje obeležava se devetnaestog januara. Tada se širom Srbije organizuju tradicionalna plivanja za bogojavljenski krst.

Pročitajte još: Zanimljive božićne poruke

Pridev sveti je sastavni i neispustivi deo imena, kako stoji u Pravopisu srpskog jezika, i piše se velikim početnim slovom.

Školska slava Sveti Sava obeležava se u školama širom naše zemlje dvadeset sedmog janura. Uz svečane priredbe, muzičke programe Savindan se prosljavlja kao radni dan.

Želimo vam srećne novogodišnje i božićne praznike!

The post Novogodišnji pravopis appeared first on Portal Mladi.

Slično je i sa podatkom i podacima. Nikako ne treba pisati podatci. Ovde dolazi do gubljenja suglasnika ispred c, i ostaju podaci. Treba pisati počeci, zadaci, izuzeci, gubici, dobici, ostaci, dodaci, umeci. Zašto bismo komplikovali, kad je i lakše izgovarati ove reči bez slova t.

Često se pitamo i da li je nešto posno ili masno. Ljubitelji kuvanja prave različita posna jela kako bi oduševili prijatelje. Neko više voli postan doručak, a neko posnu večeru. Ipak, najlepše se osećamo kad dođe vreme za posni desert. Znači, piše se postan. U prvom licu jednine ženskog roda je posna (nikako postna), posno (ne postno), posni (ne postni). Glas  t  gubi se iz suglasničke grupe stn (gubljenje suglasnika) u ženskom i srednjem rodu jednine, kao i u sva tri lica množine.

Isto je i u reči neumestan (neumesna, neumesno, neumesni), častan (časna, časno, časni), izvestan (izvesna, izvesno, izvesni), izvrstan (izvrsna, izvrsno, izvrsni), radostan (radosna, radosno, radosni).  

Kada vidite nekog malog rođaka posle dužeg vremena, reći ćete da je baš izrastao. Ako je to devojčica onda izrasla (ne izrastla). To dete je baš izraslo (ne izrastlo)! Oni su baš izrasli (ne izrastli). Isto je i sa porastao (porasla, poraslo, porasli).

Ipak, u pridevima od stranih osnova javlja se odstupanje od gubljenja suglasnika, pa ostaje kontrastni, protestni, azbestni, aoristni, kontekstni.

Danas je održan protestni skup!

Obratite pažnju kad čitate novine.

The post Napici ili Napitci?! appeared first on Portal Mladi.

Da li ste nekada razmišljali o uralskim jezicima? Većina vas verovatno se nikada nije ni zapitala koje druge jezičke porodice postoje osim indoevropske, o kojoj svi učimo u osnovnoj školi. Postoje i austronežanska, afroazijska i uralska jezička porodica.

Uralsku jezičku porodicu, čiji sam naziv govori da su nastali u području planine Ural, čini oko trideset jezika koji se prostiru u Severnoj Evroaziji od Skandinavije preko Urala do poluostrva Tajmir. Njima se služi 25 miliona ljudi.

Uralski jezici dele se na severoistočnu granu koju čine samodejski jezici, kojima se služi 30 000 ljudi u severnom Sibiru, i zapadnu granu, koju čine ugrofinski jezici, finopermski i ugarski.

Ugrofinskih jezika ima 24 i njima govori 99% govornika uralskih jezika. Najznačajniji jezik ove grupe jeste jezik komšija Mađara. Na drugom mestu svakako je finski kojima se služi oko 6 miliona ljudi. Ovde spadaju i estonski, laponski jezici, hantijski, mansijski…

Ovi jezici uglavnom su aglutinativni (od lat. agglutinare – slepiti) što znači da se u njima reči formiraju kombinovanjem morfema. Na primer, u mađarskom ház (kuća) → házam (moja kuća) → házaim (moje kuće) → házaimban (u mojim kućama).

Bogat sistem padeža karakterističan je za ove jezike. Finski, kojim se služi oko 5 miliona ljudi i koji je jedan od zvaničnih jezika Evropske unije, ima 15 padeža. Zbog toga mu nisu potrebni predlozi, a nema ni rodove, ni članove. Jedan je od najtežih jezika za učenje, a najbliži mu je estonski.

Estonski ima 14 padeža, nema rod ni buduće vreme, a u tekstovima preovladavaju samoglasnici. Jäääär na estonskom znači ivica leda.

Laponskim jezicima govori se na severu Evrope, u južnim delovima centralne Norveške i Švedske, preko severa Finske do poluostrva Kola u Rusiji. Pismo kojim se služe je latinica, a jednom od tih jezika pismo je ćirilica (Kildin Sami). U zavisnosti od zemlje, zanimljivo je da neki od tih jezika imaju imaju i dva pravopisa.

The post Uralski jezici appeared first on Portal Mladi.

Oko 250 miliona stanovnika severne i istočne Afrike, Sahela i jugozapadne Azije služi se afroazijskim jezicima kojih ima 240.

Ova grupa deli se na pet ogranaka: semitski, berberski, egipatski, kušitski, čadski.

Stanovnici zapadne Azije, severne Afrike, Etiopije, Džibutija, Somalije i Eritreje služe se semitskim jezicima od kojih je najzastupljeniji arapski jezik kojim govori 200 miliona ljudi. Ovoj grupi jezika pripada i amharski (zvanični jezik Etiopije), kojim se služi i oko 2,7 miliona ljudi u Egiptu, Izraelu, Švedskoj i Eritreji. Hebrejskim jezikom (hibru ili ivit jezik) govori oko 5, 3 miliona ljudi uglavnom u Izraelu, Sjedinjenim Američkim Državama i u jevrejskim zajednicama širom sveta. Tigrinja jezik, koji takođe pripada ovoj grupi, zvanični je jezik Eritreje. Aramejski jezik govori se u nekim krajevima Bliskog istoka, i to najviše starija populacija. Ovaj jezik bio je važan u vreme stvaranja Starog i Novog zaveta.

Berberskim jezicima govore stanovnici Alžira, Maroka, dok se i manji broj stanovnika Libije,  Tunisa, severnog dela Malija, Nigera, Burkin Fasa, Mauritanije i Egipta takođe služi ovim jezikom. Ovi jezici imaju pisanu tradiciju dugu preko 2 200 godina.

Berbersko slovo c izgovara se kao š, x kao špansko j ili nemačko ch u reči doch. Berbersko slovo ɣ se izgovara kao francusko ili nemačko r. Probajte da izgovorite: Ayyuz! (Nazdravlje!); Ec s tirruɣda! (Uživaj u obroku!); Nec ttexseɣ cek / Nek riɣ-k / Ar k-ttiriɣ (Volim te – muškarcu); Nec ttexseɣ cem / Nek riɣ kem / Ar kem ttiriɣ (Volim te – ženi).

Na teritoriji Nigera, Čada, Nigerije, delova Kameruna i Centralnoafričke Republike rasprostranjeni su čadski jezici. Oko 24 miliona ljudi služi se hausa jezikom, koji je službeni jezik na severu Nigerije, a koristi se i kao lingva franka širom zapadne Evrope među muslimanima.

Kušitski jezici zastupljeni su u delu Afrike, Egipta, u Keniji, Tanzaniji, Sudanu. Oko 35 miliona govornika ima oromo jezik, somali jezikom služi se 15 miliona govornika, a sidamo oko 2 miliona.

Zapisi na egipatskom jeziku datiraju od oko 3400 g. p. n. e. što ga čini jednim od najstarijih zapisanih jezika. Zvanični jezik Egipta danas je egipatski arapski, koji je zamenio koptski kojim se govorilo do 17. veka. Međutim, koptski se i danas koristi kao lliturgijski jezik koptske pravoslavne crkve u Aleksandriji. 

The post Ayyuz! (Afroazijski jezici) appeared first on Portal Mladi.

Austronežanski jezici rasprostranjeni su na Filipinima, Tajvanu, Fidžiju, Havajima, Madagaskaru, Indonežanskom arhipelagu, Malajskom poluostrvu, ostrvima Mikronezije i Polinezije, sve do Uskršnjeg ostrva.

Značenje reči austronežanski, iako verovatno svima prvo pada na pamet bliska nam država, ukazuje da većina govornika živi na ostrvima. Prvi deo reči potiče od latinske auster (južni vetar) i drugi deo od grčke nesos – ostrvo.

Pretpostavlja se da postoji preko 1250 austronežanskih jezika (setite se da na svetu postoji između 6000 i 7000 jezika)! Desetine miliona ljudi koristi ove jezike. Ipak, neki austronežanski jezici imaju samo nekoliko govornika.

Prema jednoj klasifikaciji, ovi jezici se dele na tajvanske ili formoške (Formoza), i malajsko – polinežanske.

Tajvanski jezici se dele na atajalske, pajvanske i tsou (cu) jezike. Nekoliko plemena na Formozi služi se tsou jezicima, od kojih svaki ima po nekoliko dijalekata. Kanakanabu je tsou jezik koji skoro izumire, jer pripadnici istoimenog plemena danas većinom govore mandarinski, bununski ili tajvanski.

Malajsko-polinežanskoj porodici, pripada npr. javanski jezik, kojim govori više od 84 miliona ljudi, i to najviše u Indoneziji.  Ovaj jezik ima brojne dijalekte. Takođe, u ovu grupu jezika spada i tagalog, jezik kojim se služe stanovnici Filipina. Engleski, španski, malajski, sanskrit, arapski neki su od jezika koji su uticali na tagalog.  Dobar dan na ovom jeziku glasi Magandang araw po, a ukoliko nekome želite da izjavite ljubav, to možete učiniti malo jednostavnije – Mahal kita (volim te). Minangkabau je naziv za etničku grupu koja živi u zapadnom delu indonežanskog ostrva Sumatra. Jezik kojim se služi osam miliona ljudi ove grupe nosi isti naziv.

Ovi jezici imaju mali broj fonema, a slogovi su najčešće sastavljeni po principu suglasnik + samoglasnik. Karakteriše ih i neobična gramatika. Rečenice uglavnom počinju glagolom (pretežno važi za jezike Filipina), ali imaju i drugačiji sistem padeža i glagolskih stanja nego naš jezik.

 Množina se, na primer, u indonežanskom gradi tako što se dva puta ponavlja određena reč (kao kada bismo mi množinu imenice pas izgovarali pas-pas :D).

Tsy mahay teny malagasy aho. (Ne razumem malagaški.)

Veloma!  (Zdravo!)

The post Veloma! (Austronežanski jezici) appeared first on Portal Mladi.

Tokom predstojećih osam sajamskih dana ljubitelji književnosti moći će na jednom mestu da sagledaju celokupnu ovogodišnju izdavačku produkciju i obogate svoju biblioteku najnovijim naslovima

Počasni gost jubilarnog, 60. medjunarodnog sajma knjiga je Rusija, u kojoj je 2015. proglašena za godinu književnosti. Zemlja Dostojevskog i Tolstoja nizom manifestacija predstaviće rusku kulturu, a na nacionalnom štandu biće predstavljeno više od 1500 knjiga vodećih ruskih izdavača. Ovom prilikom doputovaće poznati ruski pisci Viktor Jerofejev, Sergej Beljakov, Sergej Lukjanjenko. Pripremljeni su i „Otvoreni časovi ruskog jezika”.

Ove godine učestvuju i izdavači iz Angole, Belorusije, Brazila, Indije, Irana, Japana, Italije, Velike Britanije, Španije, Francuske…

Prvi put ove godine organizovan je i Festival stvaralaštva mladih u oblasti likovne, muzičke, filmske i scenske umetnosti. Takođe, prvi put je organizovan Festival slovenske knjige i Forum slovenskih kultura, kao i posebni programi za decu.

Ponedeljak i utorak, 26. i 27. oktobar su dani za porodičnu posetu, kada cela porodica sa jednom kupljenom porodičnom ulaznicom može posetiti manifestaciju. Cena porodične ulaznice je 600 dinara.

Školski dan je četvrtak, 29. oktobar. Ovim povodom izdavači su pripremili poseban program namenjen učenicima i nastavnicima. Ulaznica za grupne posete je 150 dinara.

Cena pojedinačnih ulaznica je 250 dinara. 

The post 60. Sajam knjiga appeared first on Portal Mladi.

Svakog dana čujemo da neko nešto nè može. Ne mògu do prodavnice, ne mògu da učim, ne mògu da ti pomognem. U prvom licu jednine glagola moći u odričnom obliku  mesto akcenta je na delu mògu. Beograđani, obratite pažnju! Ja ne mOgu, nikako nE mogu. Kada je u pitanju treće lice množine, tada se akentuje nè mogu – Oni nè mogu da stignu na vreme.

Često nam skreću pažnju da se sklonimo na trotOar. Mesto akcenta nije na prvom o -trOtoar.

Na radiju i telEviziji čujemo razne govornike, oni često menjaju mesto akcenta, pa kažu neispravno televIzija. Za telEvizor sada su nam potrebni posebni uređaji zbog digitalizacije.

GolOglav je utrčao u kuću. Gologlav je neispravno.

U PakistAnu se dešavaju različiti nemili događaji. PakIstan je u svetu poznat po tome. Dakle, mesto akcenta je na prvom i – PakIstan i  kroz paradigmu na drugom a – u PakistAnu.

FilOzofski fakultet veoma je popularan. Mesto akcenta je na slovu o. Mesto akcenta kod priloga veOma je na slovu o. Neispravno je reći vEoma.

Reč koju većina ljudi pogrešno izgovara je planìna. Mesto akcenta je na slovu i. Najveća planIna u istočnoj Srbiji je Stara planIna. Ista situacija je i sa rečju ravnìca. Bili smo na predivnoj ravnIci.

Veliki broj gešaka pokazuju akcenti glagolskih oblika. To se najviše ističe kod oblika sa prefiksima. On će porodicu upoznati sa svojom novom devojkom. Mesto akcenta je na slovu o – upOznati.

Da pojasnimo. Ako imamo glagol poznati  i dodamo mu prefiks u-, mesto akcenta neće se promeniti, već ostaje na istom slovu: poznati – upoznati. Takav je slučaj i sa sledećim glagolima: dRžati – podRžati, zadRžati; glAsati – izglAsati.

PrepOznaćemo ga po sivom odelu. Nikako prEpoznaćemo. Oni hoće da nam isprIčaju svoje doživljaje. Mesto akcenta je na drugom i, a ne na prvom – ispričaju.

The post Mesto akcenta u srpskom jeziku appeared first on Portal Mladi.

1. dugosilazni,
2. kratkosilazni,
3. dugouzlazni,
4. kratkouzlazni

koji se razlikuju po trajanju i tonu. Uz njih postoji i postakcenatska dužina.

Izdvajanje i isticanje određenog sloga u okviru reči naziva se akcenat. Akcenatski sistem srpskog jezika deluje dosta komplikovano. Većina nas se „plaši” susreta sa njima. Taj bojažljivi pristup najviše dolazi do izražaja kada treba spremati prijemni ispit za srednju školu. Kroz sledeći tekst pokazaćemo da akcenti nisu bauk!

Pogledajte još i  Jezičke nedoumice u srpskom jeziku

Iako sve deluje dosta složeno, postoje određena pravila koja nam pomažu da shvatimo njihovu prirodu. Hajde da ih se podsetimo!

Silazni akcenti

Jednosložne reči imaju samo silazne akcente. Kada reč ima samo jedan slog, akcenat je dugosilazni, kao u rečima mrâv, đâk, jêž, ili kratkosilazni cȁr, brȁt, kȍš. Treba obratiti pažnju kada menjamo određenu jednosložnu reč kroz padeže. Ukoliko menjamo reč koja označava nešto živo, ona neće menjati akcenat. Kada menjamo reč koja označava nešto neživo, onda će ona promeniti akcenat iz silaznog u uzlazni: glâs – o glásu, zûb – o zúbu. Izgovorite ove primere i čućete da ne zvuče isto!

Mali savet: obavezno izaberite po dve reči da vam budu kalup za svaki primer na koji naiđete. Tako ćete najlakše odrediti akcenat u datoj reči. Naši primeri su drûg i sȁn.

Pokušajte sami da akcentujete sledeće primere: miš, film, vek, krš, lom, zid, top.

Nije bilo tako teško, zar ne?

Uzlazni akcenti

Unutrašnji slog višesložnih reči ima samo uzlazne akcente. Ova tvrdnja odmah nas usmerava na to da se silazni akcenti ne mogu naći na unutrašnjim slogovima, pa nam to olakšava posao. U primerima sigúrnost, nagovárati, vedrìna, matemàtika, vozáči, astronòmija imamo dugouzlazne i kratkouzlazne akcente.

Evo primera za vežbanje: barikada, balada, krivina, spavaćica, pretrčati.

Dakle, znamo da idu uzlazni akcenti, treba samo odrediti da li su kratki ili dugi.

Na prvom slogu može stajati bilo koji akcenat.

E, ovo nam zadaje dosta muka. Kako odrediti akcenat? Kada naiđemo na neku višesložnu reč, prvo određujemo mesto akcenta (u ovom slučaju prvi slog), a onda i dužinu (Da li izgovaramo baaaalon ili balon). U mnogim primerima može nam pomoći i dijalekat. Setite se serije Selo gori… i njihovog izgovora npr. reči lekar? Akcenat je na poslednjem slogu: lekâr. Pošto u srpskom standardnom jeziku akcenat nikada ne stoji na poslednjem slogu, on se mora pomeriti za jedan slog napred. Tada on menja i ton – prelazi iz silaznog u kratkouzlazni. Tako dobijemo lèkar. Takve su i reči: beleška, zubar, krunisati, karmin, lažov itd.

Naša dva primera kao kalup za uzlazne akcente su rúka i àtlas.

Neakcentovani slogovi mogu biti kratki i dugi. Dugi slog može biti samo iza akcentovanog sloga i naziva se postakcenatska dužina. Kòpam, čìtam su primeri gde nam opet može pomoći dijalekat. Ako je u dijalektu akcentovan poslednji slog (kopâm, čitâm), u standardnom jeziku silazni akcenat prelazi napred, a na tom mestu ostaje dužina, pa dobijamo kòpām, čìtām.

Ovo su najosnovnije stvari o akcentima. Ukoliko imate neke nedoumice u vezi sa njima, napišite u komentaru, a mi ćemo se potruditi da vam pomognemo!

The post Akcenti nisu bauk! Postoje pravila appeared first on Portal Mladi.

Šta je disleksija?

Disleksija, najopštije rečeno, predstavlja poremećaj u savladavanju čitanja slova, permutovanje brojeva i znakova. Uzrok nastanka do danas nije u potpunosti utvrđen, mada se većina stručnjaka slaže sa tezom da je glavni uzrok zamena leve i desne moždane hemisfere. U obzir se uzimaju i geni.

Simptomi

Disleksija se javlja u najranijem detinjstvu. Simptomi koji mogu biti pokazatelj ove bolesti su kašnjenje sa govorom, siromašniji rečnik, slaba motorika… Ipak, najčešće se otkriva kada dete krene u školu i počinje da uči slova i da čita.

Dete koje pati od ovog poremećaja permutuje slova u reči, dodaje ih ili izostavlja, zastaje pre nego što pročita reč i deli je na slogove, ne čita tečno i na kraju ne zna šta je pročitalo. „Sposobnost čitanja disleksičnog deteta mora biti ispod očekivanog za njegov uzrast, a njegov koeficijent inteligencije mora biti minimum 90”, navode stručnjaci.

Poznato je da dečaci sporije savladavaju čitanje od devojčica, pa je tako ovaj poremećaj dva do tri puta češći kod njih, što su i potvrdile američke studije.

Permutovanje slova

Disgrafija je poremećaj u savladavanju pisanja i ispoljava se mešanjem velikih i malih slova, neurednim rukopisom. Osobe sa ovim poremećajem ne vode računa o razmaku između reči koji je često neujednačen, redovi su kosi ili talasasti, a slova se loše oblikuju ili jednostavno budu naopaka slova.

Uz ova dva poremećaja javlja se i treći – diskalkulija. Diskalkulija predstavlja smetnje u računanju, pa je za takve osobe karakteristično da ogledalski pišu brojeve, greše u brojanju u početnoj fazi, zadatke na dnu stranice rešavaju lošije nego one na vrhu.

Prosvetni radnici nisu obučeni da prepoznaju disleksičnu decu. Iako je neko dete natprosečno inteligentno, a ima problem da se izrazi u pisanom obliku, onda dobija loše ocene. Nastavnici svoje postupke pravdaju time da ne čita dovoljno knjiga, pa ne zna ni da piše.

Roditelji mogu već u trećoj ili četvrtoj godini da prepoznaju ove poremećaje i zato je najbolje obratiti se što pre logopedima. Svakako detetu treba dozvoliti da koristi olovke i papire koji mu najviše odgovaraju, da piše kako mu je lakše (pisano ili štampano), zajedno vežbati čitanje krupnih slova, pa postepeno smanjivanje, pisanje po sećanju, analize i sinteze glasova.

Statistika i poznate licnosti

Predsednica društva za disleksiju u Srbiji, Gordana Babić Cvetković kaže: „Statistika jasno pokazuje koliko je mali korak od genijalca do kriminalca – ovaj dar ima 30 odsto najuspešnijih i najbogatijih ljudi na svetu, poput Bil Gejtsa, imali su ga i najveći umovi sveta poput Leonarda da Vinčija.

Istovremeno, disleksija može biti i prokletstvo, jer su oni kojima nije pružena podrška u školi i kući završili u zatvorima. Najnovija istraživanja pokazuju da je među zatvorenicima od 40 do 60 odsto disleksičara.”

Kako je, recimo, Agata Kristi sa ovim poremećajem napisala toliko knjiga?

Od ostalih poznatih ličnosti disleksiju su imali: Albert Ajnštajn, Tomas Edison, Pablo Pikaso, Vinston Čerčil, Volt Dizni i Džon Lenon.

The post Disleksija – Slepilo za slova, permutovanje slova appeared first on Portal Mladi.

Dobro, znamo da se na društvenim mrežama (Fejsbuk, Tviter) ostavljaju statusi u vidu određenog stiha neke pesme, pa nam korisnici predočavaju da su koliko – toliko upućeni u poeziju. Da li je to dovoljno?

Branko Radičević, Đura Jakšić, Zmaj, Jovan Dučić, Laza Kostić, Milan Rakić, Dis, Popa, Stevan Raičković, Ivan V. Lalić… Teško je izdvojiti nekoga. Svako je u srpskoj književnosti zablistao, manje ili više pisao o ljubavi, ženama, osvrnuo se na daleku prošlost. (Ne zamerite ako nekoga izostavljamo, ne sumnjamo da ima podjednako pravo da se nađe ovde.)

Kulturni centar Beograda organizuje i obeležava u nekoliko institucija i na javnim mestima Svetske dan(e) poezije: Čemu poezija?, pa odgovore na mnoga pitanja možemo dobiti odlaskom na neka od sledećih mesta.

Gde otići i šta posetiti?

Ove godine pod broj jedan stavljamo neke od beogradskih klubova koje mladi najčešće posećuju i gde će im pesnici omogućiti da zaigraju glavnu ulogu. Pored brojnih autora iz Srbije, mladi će imati priliku da upoznaju i inostrane učesnike manifestacije iz Češke, Poljske, Austrije, Španije, Letonije, Irske, Francuske.

U petak, 20. marta od 21.30 u klubu UK Parobrod pod sloganom Zalepi mi usta i naloži da pevam! poeziju čitaju Nikola Madžirov, Arvis Viguls, Jolanda Kastanjo, Mariana Jungmajer, Tomas Havlik, Ana Rostokina, Ana Ristović, Vladimir Đurišić, Ana Marija Grbić, Miloš Živanović, Tamara Šuškić, Bojan Marković i dr.

U subotu, 21. marta od 10.30 do 12.00 u KCB, Galerija Artgert, biće održana novinarska radionica i prezentacija (na engleskom jeziku) Poezija ne ujeda! ili Kako plasirati više književnosti na radiju i televiziji? Učesnici su novinari i saradnici kulturnih redakcija beogradskih medija, studenti FPN-a i FMK-a.

Odmah posle toga, od 12.30 do 14.30 održaće se prezentacija i razgovor u vezi sa evropskom pesničkom scenom u kom učestvuju pesnici i kritičari iz Španije, Češke, Rumunije, Makedonije, Letonije i Poljske, dok će okrugli sto biti od 18.00 do 20.00 pod nazivom Vrednovanje poezije u javnom prostoru.

Poetski performans organizovan je u Galeriji Podroom, od 20.30 do 21.15 u kome pored naših pisaca i pesnika učestvuje i francuski pisac Đani Gregori Forne, a u Platou će se čitati poezija od 22.00.

Nedelja, 22. mart, rezervisana je za poeziju iz Austrije u poslastičarnici Moritz Eis, dok će od 18.00 u Galeriji Artget biti obeleženo 150 godina od rođenja V. B. Jejtsa.

Nadamo se da ćete naći svoj kutak u nekom od ovih prostora i uživati u početku proleća!

The post Svetski dan poezije – šta posetiti? appeared first on Portal Mladi.