Disleksija – Slepilo za slova

Znamo li svi o čemu će, zapravo, biti reči u ovom tekstu? Reč disleksija nastala je od grčkih reči dys (slab, loš) i lexixs (jezik, reči).

DisleksijaDisleksija, najopštije rečeno, predstavlja poremećaj u savladavanju čitanja slova, brojeva, znakova. Uzrok nastanka do danas nije u potpunosti utvrđen, mada se većina stručnjaka slaže sa tezom da je glavni uzrok zamena leve i desne moždane hemisfere. U obzir se uzimaju i geni.

Disleksija se javlja u najranijem detinjstvu. Simptomi koji mogu biti pokazatelj ove bolesti su kašnjenje sa govorom, siromašniji rečnik, slaba motorika… Ipak, najčešće se otkriva kada dete krene u školu i počinje da uči slova i da čita.

Dete koje pati od ovog poremećaja permutuje slova u reči, dodaje ih ili izostavlja, zastaje pre nego što pročita reč i deli je na slogove, ne čita tečno i na kraju ne zna šta je pročitalo. „Sposobnost čitanja disleksičnog deteta mora biti ispod očekivanog za njegov uzrast, a njegov koeficijent inteligencije mora biti minimum 90”, navode stručnjaci.

DisleksijaPoznato je da dečaci sporije savladavaju čitanje od devojčica, pa je tako ovaj poremećaj dva do tri puta češći kod njih, što su i potvrdile američke studije.

Disgrafija je poremećaj u savladavanju pisanja i ispoljava se mešanjem velikih i malih slova, neurednim rukopisom. Osobe sa ovim poremećajem ne vode računa o razmaku između reči koji je često neujednačen, redovi su kosi ili talasasti, a slova se loše oblikuju.

Uz ova dva poremećaja javlja se i treći – diskalkulija. Diskalkulija predstavlja smetnje u računanju, pa je za takve osobe karakteristično da ogledalski pišu brojeve, greše u brojanju u početnoj fazi, zadatke na dnu stranice rešavaju lošije nego one na vrhu.

Prosvetni radnici nisu obučeni da prepoznaju disleksičnu decu. Iako je neko dete natprosečno inteligentno, a ima problem da se izrazi u pisanom obliku, onda dobija loše ocene. Nastavnici svoje postupke pravdaju time da ne čita dovoljno knjiga, pa ne zna ni da piše.

Disleksija

Roditelji mogu već u trećoj ili četvrtoj godini da prepoznaju ove poremećaje i zato je najbolje obratiti se što pre logopedima. Svakako detetu treba dozvoliti da koristi olovke i papire koji mu najviše odgovaraju, da piše kako mu je lakše (pisano ili štampano), zajedno vežbati čitanje krupnih slova, pa postepeno smanjivanje, pisanje po sećanju, analize i sinteze glasova.

Predsednica društva za disleksiju u Srbiji, Gordana Babić Cvetković kaže: „Statistika jasno pokazuje koliko je mali korak od genijalca do kriminalca – ovaj dar ima 30 odsto najuspešnijih i najbogatijih ljudi na svetu, poput Bil Gejtsa, imali su ga i najveći umovi sveta poput Leonarda da Vinčija. Istovremeno, disleksija može biti i prokletstvo, jer su oni kojima nije pružena podrška u školi i kući završili u zatvorima. Najnovija istraživanja pokazuju da je među zatvorenicima od 40 do 60 odsto disleksičara.”

Kako je, recimo, Agata Kristi sa ovim poremećajem napisala toliko knjiga?

Od ostalih poznatih ličnosti disleksiju su imali: Albert Ajnštajn, Tomas Edison, Pablo Pikaso, Vinston Čerčil, Volt Dizni i Džon Lenon.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here