Za sve one koji žele da se bliže upoznaju sa jednom od glavnih atrakcija u Nemačkoj navodimo pet mesta koja se ne smeju propustiti.

Memorijalni kompleks Berlinski zid
BernauerStraße, 119. Radno vreme kompleksa od aprila do oktobra, utork – nedelja od 09.30 do 19.00 časova I od novembra do marta, utorak – nedelja od 09.30 do 18.00 časova. Ulazslobodan.

Bernauer Štrase je prva na spisku adresa za sve one koje interesuje istorija Berlinskog zida. Ovde se nalazi poslednji sačuvani deo ove betonske barijere, koji pruža mogućnost posetiocu da vidi šta je bilo to što je od 60-ih do 80-ih godina prošlog veka delilo grad na dva nejednaka dela. U sklopu memorijalnog kompleksa se danas nalazi izložba pod otvorenim nebom koja govori o istoriji podele Berlina.Deo kompleksa su i centar za posetioce i informacioni centar sa osmatračnicom i još jednom izložbom posvećenom izgradnj iZida u avgustu 1961. godine. Važan deo kompleksa predstavljaju takozvani Pozorsećanja, mesto posvećeno sećanju na žrtve poginule pored Zida i kapela Pomirenja koja je sagrađena na mestu gde je 1985. godine srušena crkva.

East Side Gallery
Mühlenstraße. Radnovreme 24 časa. Ulaz slobodan.

Ovo je najduža galerija na svetu, čak 1361 metar! Ujedno ovo je najduži sačuvani deo Berlinskog zida. U izradi 160 slika na Zidu sa istočne strane (odatle naziv East side) učestvovalo je 118 umetnika iz 21 zemlje. Galerija je otvorena 28. septembra 1990. godine. Najpoznatija dela su grafiti Gospode! Pomozi mi da preživim tu smrtnu ljubav! Ili Bratski poljubac čiji je autor Dmitrij Vrubelj. Na ovom grafitu prikazan je poljubac Brežnjeva i Honekera. Pored ovoga naširoko je poznata i slika Test the Best, pod autorstvom Birgit Kinder, koja prikazuje prikazuje kako Trabant, u narodi zvani Trabi, probija Berlinski zid.
Mauerpark (Park Berlinskog zida)
BernauerStraße, 47. Radnovreme 24 časa. Ulaz slobodan.

U periodu od 1960. do 1980. ovo je bila pogranična zona. Posle pada Berlinskog zida na ovom mestu su napravili park u kojem je do sada sačuvan deo Zida od 300 metara. Od 2001. godine ovaj deo Zida ubaraja se u kulturne spomenike Nemačke. Ovaj spomenik lako se može obići i u sklopu ekskurzije po memorijalnom kompleksu Berlinski zid.

Berliner Mauerweg
Alt-Lübars, 1. Radnovreme 24 časa. Ulaz slobodan.

Ovo je kružna tura dužine 160 kilometara. Upravo je ona ta koja u potpunosti može da odgovari na pitanje gde se zapravo nalazio Berlinski zid. Iako je maršruta duga, one je, oko bivšeg Zapadnog Berlina, podeljena na 14 delova do kojih je lako doći uz pomoć gradskog prevoza. Na mrašruti postoji svega 40 stanica koje podrobno govore o formiranju i padu Berlinskog zida.

Izvor:vokrugsveta.ru

The post Berlinski zid – kratak vodič kroz istoriju appeared first on Portal Mladi.

Žitelji ove države od davnina svoju zemlju nazivaju Iranom, zemljom arijevaca, dok su naziv Persija koristili su stari Grci, a sa njima i ostali evropski narodi. Sam naziv Persija postao je ime države prema nazivu oblasti Fars ili Persuaš koja se nalazila na obali Persijskog zaliva. Upravo na tom mestu živeli su narodi koji su u VI veku pre n.e. osnovali imperiju Ahemenida (kao i državu Sasanida kasnije) koja je tradicionalno nazivana Persijom.

Taj naziv je bio upotrebljivan u svetu do 1935. godine dok Reza šah Pahlavi nije zatražio od ostalih zemalja da njegovu zemlju zovu Iran. Prema nekim svedočenjima ta inicijativa je potekla od iranskog ambasadora u Nemačkoj koji je bio pod uticajem nacista.

Nemci su uspeli da ga ubede da će naziv Iran dodatno isticati arijsko poreklo naroda ove zemlje. Protiv ovoga su, nekoliko godina kasnije, bili neki naučnici koji su smatrali da ovaj naziv lišava zemlju njene slavne prošlosti. Ipak, 1959. godine novi šah Muhamed Reza Pahlavi odlučio je da se na međunarodnoj sceni ova dva naziva države mogu koristiti paralelno.

Izvor: www.vokrugsveta.ru

The post Zašto je Persija promenila naziv u Iran? appeared first on Portal Mladi.

Mit broj 1: Veganstvo je samo poslednji krik mode

Nekada je to zaista tako. Postoji mnogo maldih ljudi koji tragaju za sobom pa su danas vegani koji jedu sirovu hranu, a sutra članovi kluba ljubitelja mocarele. Uopšte, mnogi ljudi postaju vegani iz ideoloških razloga. U osnovi te ideologije je gledanje na životinje kao na živa bića ravnopravna sa čovekom. Ljudi koji podržavaju ovu teoriju odriču se ne samo mesa već i mlečnih proizvoda, jaja, meda misleći da je većina životinja koje daju te proizvode podvrgnuto eksploataciji.

Mit broj 2: Svi vegani su pripadnici sekte

Veganstvo nije vrsta religije. Strogi oblik vegeterijanstva predstavlja način života koji isključuje sve proizvode životinjskog porekla. Osim toga, vegani se ni po čemu ne razlikuju od ostalih ljudi. Među njima ima i budista i indusa i hrišćana i pobornika Novog doba i ateista. Među veganima je popularno bavljenje istočnim veštinama, jogom, či kungom, reiki medicinom, kao i ezoterikom, ali to svakakvo nema nikakve veze sa sektama.

Mit broj 3: Veganima nedostaju određene hranljive materije te je njihovo fizičko i psihičko stanje ugroženo

U medicini još uvek nema jedinstvenog mišljenja o ovome. U poslednje vreme mendicina u Rusiji dopušta umerene oblike vegeterijanstva prilikom kojih se dozvoljava upotreba mleka i jaja. Prema veganstvu se, pak, i dalje mnogi odnose negativno iako se prema udžbeniku iz biohemije E.S. Severina sa Medicinske akademije I.M. Sečenova smatra da se prilikom pažljivo organizovane veganske ishrane telu obezbeđuju sve potrebne aminokiseline. Bilo kako bilo, među veganima imamo i uspešne sportiste. Neki od njih su borci Majk Tajson i Mak Dancig, biciklista Siksto Linares, Džudin Oukli, Karl Luis i bodibilderi Bil Perl i Džek La Lan. Čak i među umetnicima i naučnicima ima vegana, a jedni od njih su Albert Ajnštajn, Leonardo da Vinči, Artur Šopenhauer, Lav Tolstoj, Rihard Vagner, Henri Ford.

Mit broj 4: Vegani su ljuti ekstremisti

Vegani su sebi obezbedili reputaciju psihotičnih ljudi koji razaraju prodavnice kože i polivaju bojom devojke u bundama. Takve stvari se ipak tiču članova određenih radikalnih organizacija kao što je Front oslobođenja životinja (Animal Liberation Front). Nisu svi vegani pripadnici takvih skupina. U većini slučajeva vegani su samo obični ljudi koji ne nameću nikome svoje vrednosti, ali isto tako nije ni korektno reći da su oni bolji od mesojeda, jer su to takođe ljudi samo sa različitim pogledima na svet.

Mit broj 5: Veganski meni nije raznovrstan

Ukoliko vegan ne ograniči svoju ishranu samo na sirovu hranu ili samo lokalne proizvode, izbor jela svakako može biti raznovrstan. Za ovakva jela se koriste stvari koje većina ljudi ne primećuje u marketima kao što su griz, mahunarke, klice, začini i razno bilje. Ono što mesojedi smatraju garnirom, to je veganima glavno jelo sa kojim je moguće eksperimentisati. Umesto jetrene paštete vegani jedu humus ili gvakamole sos, a umesto čorbe sa mesom indijski dal, umesto pilava ili paelje pirinač sa šafranom, limunom i kokoksovim mlekom ili špagete sa pečurkama, šparglom i bosiljkom.

izvor: vokrugsveta.ru

The post 5 mitova o veganima i zašto verujemo u njih? appeared first on Portal Mladi.

Tehnološki detoks kao preka potreba

Kako bi se izborio sa zavisnošću od tehnologije šef marketing službe i oficijalni predstavnik Gugla, Danijel Siberg, razradio je nekoliko prostih pravila koje je predstavio u svojoj knjizi. Donosimo vam ona najvažnije među njima.

1. Pre nego što uključite bilo koji električni uređaj postavite sebi pitanje da li vam je to uopšte potrebno.

Često uključujemo uređaje po navici. Na primer ujutru, kada otvorimo oči, uzimamo telefon kako bismo pročitali novine. Da li je uopšte potrebno zatrpavati se nekakvim informacijama dok još nismo stigli ni zube da operemo? Dajte sebi vremena da se probudite i započnete novi radni dan.

2. Ne nosite telefone, tablete i ostalu tehniku sa sobom u spavaću sobu

Da, na telefonima imamo budilnik i to nam svima odgovara, ali onda valja koristiti ovaj električni uređaj samo u tu svrhu jer svetlost sa aparata razdražuje naše receptore što bitno utiče na odlaganje sna.

3. U restoranu ne stavljajte telefon na sto

Potrudite se da držite svoj telefon u džepu ili u torbi. Čućete kada vas budu zvali, a do tada uživajte u hrani i društvu. Zbog toga ste tu.

4. Pre nego što objavite neku informaciju na internetu promislite ko će je pročitati

Razmislite da li biste sa ljudima koji su vam prijatelji ili pratioci na raznim društvenim mrežama, kada biste ih sreli, podelili istu stvar.

5. Kada nakon posla dođete kući, isključite telefon barem na sat vemena

Vaši bližnji vas nisu videli ceo dan. Provedite sa njima dragonceno vreme, a da vam pritom ništa ne odvraća pažnju.

Izvor: vokrugsveta.ru

The post Tehnološki detoks, tj. ostavite bar kratko svoj telefon appeared first on Portal Mladi.

U Kini, umesto udice za pecanje, ribolovci u  te svrhe koriste kormorane. Oni ovim pticama oko vrata vezuju slamku, dovoljnu da im se disanje ne zaustavi, a da uhvaćenu ribu ne mogu da progutaju. Kormorani su sposobni da gnjure za plenom i do 15 metara u dubinu. Dobijeni ulov čovek uzima za sebe, a pticu nagrađuje malom ribom. Za jedan dan tim od četiri kormorana može da ulovi oko 300 kilograma ribe. Ovaj način lova u Kini primenjuju već više od hiljadu godina. Kormorani koji love ribu uzgajaju se na specijalnim farmama, gde se tokom godina uče da čoveka smatraju svojim vođom.

Kormoran se gnezdi i na teritoriji Srbije. Može težiti od 1,5 do 5,3 kilograma i biti dugačak do 120 cm. Smatra se za vrlo inteligentnu životinju.

Izvor: vokrugsveta.ru

The post Ribolov uz pomoć kormorana u Kini appeared first on Portal Mladi.

Stari Rimljani su ovaj vulkan s poštovanjem nazivali Svetionikom Sredozemlja, jer je u noćnoj tami obasjavao put moreplovcima sa severa signalizirajući im da je Sicilija veoma blizu. Već nekoliko hiljada godina Stromboli neprestano eruptira, izbacuje prašinu, lavu i komade užarenih stena. Po njemu je, takođe, poseban tip vilkanske aktivnosti dobio ime – strombolski.

Ovaj kraj nikada nije bio previše naseljen. Krajem 19. veka, kada je ostrvo doživelo procvat, na njemu je živelo ne više od 2700 ljudi. Tada su na plodnom zemljištu rasli vinogradi i masline, a žitelji ostrva obrađivali su zemlju i lovili ribu. Ali nakon nekoliko ozbiljnih erupcija, zemljotresa i drugih neprilika, život na ostrvu postajao je sve gori, loza je bila uništena, ljudi su postali siromašni, a mnogi su napustili svoje domove i otišli sa ostrva. Takvo je bilo, činilo se, ostrvo, zaboravljeno od Boga, kada je 1949. godine Roberto Roselini na njega došao kako bi snimio film Stromboli, božija zemlja (Stromboli, Terra di Dio). Zajedno sa njim došla je i Ingrid Bergman koja je, godinu dana pre toga, napisala poznatom režiseru pismo: Ukoliko Vam je potrebna švedska glumica koja jako dobro govori engleski, koja nije zaboravila svoj nemački, malo razume francuski, a od italijanskog zna samo Ti amo (Volim te, ital. prim.prev.), ja sam spremna da dodjem i glumim u Vašem filmu. Glumici su reči koje je znala na italijanskom bile i više nego dovoljne. Prilikom snimanja filma režiser i ona doživeli su najzanimljiviju ljubavnu priču u istoriji kinematografije.

Ljubavnike je potom očekivao međunarodni skandal, razvodi sa bivšim supružnicima, profesionalni neuspesi i nekoliko godina teške zajedničke sreće sa troje dece. Ingrid i njene filmove bojkotovale su novine, crkva, država… Ali pod vedrim nebom Strombolija ona je bila srećna, a ostrvo je zahvaljujući ljubavnoj priči počelo da oživljava. Posle izlaska filma turisti sa svih krajeva sveta nagrnuli su na ostrvo kako bi se popeli na vrh vulkana, seli u restoran Ritrovo Ingrid, našli na crvenoj kući broj 22 u ulici Viktora Emanuila baš tu tablu i videli najlepše nebo u Italiji posuto zvezdama.

Izvor: vokrugsveta.ru

The post Roberto Roselini, Ingrid Bergman i ostrvo Stromboli appeared first on Portal Mladi.

• Čuvaju u tajnosti svoj datum rođenja. Japankama koje su rođene 1966. godine u svedočanstvo je upisivana 1965. ili 1967. godina. Smatra se da žene rođene u godini Plamenog Konja imaju rđav karakter.
• Ne vole brojeve 4 i 9. U bolnicama ne postoje sobe pod tim brojem, a često ni spratovi. Broj četiri si zvuči kao smrt, a broj devet, kju – kao mučenje.
• Ne znaju nazive meseca. U japanskom jeziku oni prosto ne postoje. Meseci se obeležavaju rednim brojevima. Jun je rokacu, šesti mesec.
• Ujutru idu unazad i tapšu. Takav vid razgibavanja razvija koordinaciju.
• Sigurni su da u vreme prehlade ne treba piti mleko.
• Hleb smatraju dodatkom osnovnom jelu. U restoranu će Vas pitati šta želite da izaberete, hleb ili pirinač.
• Stvari peru samo u hladnoj vodi. Radi uštede, mašine u Japanu ne zagrevaju vodu. I pored toga računi za struju nisu mali, centralnog grejanja nema, u domovima je voda hladna, a za grejanje se koriste peći na gas.
• U kupatilu se cela porodica, član po član, kupa u istoj toploj vodi. Pre samog sedanja u vodu, članovi porodice se tuširaju.
• Đubre izbacuju po rasporedu. Svaka vrsta otpada (staklo, zapaljivi, otpad za reciklažu i onaj koji ne može biti zapaljen) izvoze u strogo određenom danu u mesecu. Ukoliko stalno kršite pravilo, kazna može biti 100 000 jena, što je petina prosečne mesečne plate jednog Japanca.
• Prave trotoare sa grejanjem u severnim delovima zemlje gde zimi pada sneg.
• Nekoliko puta dnevno menjaju obuću. Na ulici ih možete videti u evropskoj obući, prilikom ulaska u kuću ili javnu ustanovu preobuvaju se u mekane papuče suripa, a prilikom odlaska u toalet njih menjaju za specijalne papuče. Obuću koja se nosi napolju isključivo drže prstima ka izlazu. U bolnicama, školama, banjama i ostalim mestima gde je puno ljudi mogu se naći korpe sa papučama za goste.
• Nije im neprijatno da glasno jedu za trpezom. Glasno žvakanje izražava uživanje u hrani i pohvalu domaćici.
• Smatraju da je nepristojno sedeti prekrštenih nogu.
• Veruju da je veoma pohlepno i previše radoznalo otvarati poklon pred onim ko ga je doneo. Poklone gledaju kasnije, sami.

Izvor: www.vokrugsveta.ru

The post Neobične navike Japanaca appeared first on Portal Mladi.

Pas lutalica

Godine 1925. u gradu Petrič grčki vojnik pojurio je za psom lutalicom koji je trčao prema bugarskoj granici. Vojnika je ubio bugarski pograničnik kome se učinilo da grčki vojnik želi da pređe granicu. Sledećeg dana Grci su uništili celokupnu bugarsku stražu. Vojni sukob izbegnut je zahvaljujući intervenciji velikih evropskih sila.

Vedro

Prema jednoj legendi 1325. godine je iz Bolonje u Modenu dezertirao vojnik ponevši sa sobom hrastovo vedro kojim je napajao svoje konje. Vlasti Bolonje nisu insistirale na izručenju begunca, ali su zatražili povraćaj vedra u posed grada. Ponosni žitelji Modene su odbili zahtev i među gradovima je izbio rat koji je trajao 22 godine, a koji je Bolonja izgubila.

Brada

Rat između Venecije i Turske 1500. godine nije bio dug, ali je povod za sukob bio sasvim apsurdan. Sultan je zatražio od venecijanskog izaslanika da poštuje pravila istočne etikecije te da se zakune u svoju bradu da će se zalagati za prijateljske odnose kod svog vladara. Na taj zahtev je venecijanac odgovorio da u njegovom gradu ljudi ne nose brade. «Dakle, Venecija je država majmuna! », uzviknuo je sultan, uvredivši Venecijance, što je bio dovoljan povod za početak ratnog sukoba u kojem su Turci odneli pobedu.

I ostalog…

Švedski kralj je, čitajući nacrt o uniji sa Poljskom 1653. godine primetio da posle nabrajanja njegovih titula izraz «i ostalog» ponavlja dva puta, a posle nabrajanja titula poljskog monarha-tri. To je bio povod za početak srčane diplomatske prepiske koja se završila ratom u trajanju od 1655. do 1660. godine iz kojeg je Švedska izašla kao pobedik.

Pročitajte: Japanac koji je spasao hiljade Jevreja

Uho

Povod za rat između Engleske i Španije (1739-1742) bilo je odsečeno uho engleskog trgovca Roberta Dženkinsa (Robert Jenkins) koje je on priložio britanskom parlamentu. Prema rečima Dženskinsa uho mu je odsekao španski oficir za vreme provere broda u Havani. Engleska je dugo pre toga tražila povod za sukob sa Španijom oko karipske teritorije, a odrezano uvo svog državljanina britanska vlast smatrala je dovoljno dobrim razlogom za početak rata koji se završio nerešeno.

Fudbal

Godine 1969. Buknuo je «fudbalski rat» između Salvadora i Hondurasa. Posle poraza svog tima u meču sa Salvadorom, Honduras je prekinuo diplomatske odnose sa rivalom. Tada jesalvadorska vojska prešla granicu Hondurasa, a primirje je uspostavljeno samo zahvaljujući međunarodnim posrednicima.

Izvor: www.vokrugsveta.ru

The post Neverovatno glupi povodi za vojne konflikte appeared first on Portal Mladi.

U peterburgškoj guberniji 1864. godine bio je rođen mikrobilog Dmitrij Ivanovski (Ивановский, Дмитрий Иосифович). osnivač virusologije. Zahvaljujući njemu objašnjene su bolesti kao što su boginje, besnilo, encefalitis i mnoge druge. Govorimo o najstrašnijim virusima i epidemijama u istoriji čovečanstva.

Kuga
Kuga je prvi put posetila Evropu 551. godine nove ere. Pojavila se u Egiptu i zahvatila je teritoriju cele civilizacije tog vremena. Posebno je nastradala Evropa od epidemije koja je dobila ime Justinijanova kuga. Procenjuje se da je umrlo 100 miliona ljudi. U to vreme je na Zemlji bilo 400 miliona ljudi, što znači da je od kuge umrla svaka četvrta osoba. Prvi talas epidemije trajao je 30, a svet nije mogao da se oporavi od infekcije skoro 200 narednih godina. Bolest nije štedela nikoga, ni kraljeve ni obične građane.

Drugi talas kuge dogodio se u 14. veku. Crna smrt proširila se iz Kine. Samo 1348. godine u Evropi je od bolesti umrlo 25 miliona ljudi, što je činilo četvrtinu stanovništva kontinenta. Kroz nekoliko godina bolest je porazila i drevnu Rusiju.

Do kraja 20. veka kuga se u talasima širila po celom svetu. Pobedu nad kugom proglasio je francuski mikrobilog Aleksandar Jersen (Alexandre Yersin). Pošlo mu je za rukom da 1894. godine otkrije bakteriju kuge i objasni proces tokom kojeg ljudi bivaju zaraženi.

I danas ova bolest postoji, ali nije smrtonosna u tolikoj meri kao ranije. Sredstvima savremene medicine se uspešno leči. Godišnje broj obolelih od kuge dostigne od dve do tri hiljade ljudi, a smrtnost ne prelazi 7%.

Boginje
Jedna od najstrašnijih bolesti Srednjeg veka su boginje. Celi gradovi umirali su od ove bolesti. Strašno je to što su zaraženi prolazili su kroz muke. Bolest je tako uticala da su živi ljudi počeli da trule, a celo telo im je bilo pokriveno crnim krastama. Smrtnost je dostigla 90%. Stradali su i preživeli. Ljudi koji su pretrpeli ovu infekciju delimično ili potpuno su gubili vid, a na mestama gde su nekada bile rane ostali su mnogobrojni ožiljci. Nedavna genetska istraživanja su pokazala da su boginje postojale na zemlji od 3000. godine pre naše ere!

Čak u 20. veku je od ove bolesti umrlo više od 500 miliona ljudi. Boginje su bile pobeđene tek kada je uvedena opšta vakcinacija.

Kolera
Epidemija ove bolesti na nekim krajevima naše planete i dalje postoji. Čovečanstvo je tokom celog svog postojanja stradalo od kolere. Ona je postojala u antička vremena u drevnom Rimu i Grčkoj. Do sredine 20. veka kolera je predstavljala jednu od najopasnijih epidemijskih bolesti koja je odnosila milione života. U savremenom svetu ova bolest ne predstavlja opasnost kao ranije, ali se ipak i danas registruju talasi ove zaraze u siromašnim zemljama. Posebno velika verovatnoća za pojavu ove bolesti postoji u zemljama stradalim od neke prirodne stihije, od zemljotresa ili poplava. Na primer, na Haitiju je 2010. godine od kolere obolelo 200 hiljada ljudi, a umrlo 3333 zaraženih.

Osobenost bakterije kolere je u tome što se prenosi putem fekalija, prljave vode ili hrane. U nehigijenskim uslovima treba očekivati i koleru. Često se bolest razvija munjevitom brzinom. Dijareja, povraćanje i grčevi dovode do slabljenja organizma i smrti. Da ne bi došlo do zaražavanja kolerom, moraju se održavati dobri higijenski uslovi. Danas se kolera veoma uspešno leči, procenat onih koji su preživeli prelazi 85%.

HIV
Opravdano jedna od najstrašnijih bolesti današnjice. Nedavno je dobila epitet kuge 20. veka, ali i u 21. nastavlja da bude aktuelna.
Virus imunodeficijencije strašan je jer čovek od njega umire polako, a lek i dalje nije pronađen, iako se ovim problemom bave hiljade najprogresivnijih i najtalentovanijih naučnika. HIV se preobražava u sidu i poražava imunitet i čini organizam čoveka nesposobnim da se zaštiti od bilo koje infekcije. Virus se prenosi preko krvi i polnim putem, a podjednako napada organizam kako dece tako i doraslih. Sredinom 80-ih godina prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, HIV virusom je zaraženo više od 60 miliona ljudi, od kojih je 25 miliona umrlo. Ako su na početku 21. veka od ove bolesti oboljevali uglavnom narkomani, homoseksualci i prostitutke, sada su na meti i svi ostali.

Ebola
Ebola predstavlja jedan od nastrašnijih savremenih virusa od koga se plaše stanovnici cele planete. Prvo opasno oboljevanje od ove bolesti bilo je zabeleženo 1976. godine u Africi. Smrtnost varira od 25 do 90%. Najveća epidemija dogodila se u Zapadnoj Africi 2014. godine i traje do danas. Prenosi se od inficiranih životinja i prilikom bliskog kontakta sa zaraženim ljudima. Efektivna vakcina protiv ebole i dalje ne postoji. U Africi je od ovog virusa već umrlo 8 hiljada ljudi, ali virusolozima i lekarima polazi za rukom da efektivno spreče širenje bolesti uz pomoć karantina.

Grip
Bez obzira na to što je od gripa bolovao svaki čovek, neki sojevi ovog virusa mogu biti smrtonosni. Virus neprestano mutira, pa je skoro nemoguće proizvesti opštu vakcinu protiv njega. Saveti koje dobijamo svake jeseni pomažu da se zaštitimo samo od određene vrste virusa. Mnogi ljudi bivaju lakomisleni kada na grip ne gledaju kao na opasnu bolest. U istoriji čovečanstva bilo je trenutaka kada je grip ubijao stotine ljudi. Tako je Španska groznica odnela više života nego Drugi svetski rat. Prema različitim podacima od ovog gripa umrlo je od 29 do 50 miliona građana Evrope. Danas nevolju pričinjava takozvani ptičiji i svinjski grip koji se prenosi od životinja. Zbog svega navedenog nije slučajsnost što se grip smatra jednom od najopasnijih bolesti čovečanstva.

Izvor: www.spb.aif.ru

The post Od kuge do gripa, epidemije koje su odnele živote miliona ljudi appeared first on Portal Mladi.

Prema rečima naučnika, zakrivljenosti su nastale kao rezultat sudaranja dve velike crne rupe pre 1,3 milijarde godina (29 i 36 puta teže od Sunca) – toliko vremena je trebalo da ti talasi dosegnu do Zemlje.

Prvi put su talasi bili registrovani 14. septembra 2015. godine na dva detektora u opservatoriji LIGO, od kojih se jedan nalazi u Livingstonu u državi Luiziani (Livingston, Louisiana), a drugi u Henfordu u državi Vašington (Hanford, Washington), u Americi. O pronalasku koji je već nazvan jednim od najvećih u poslenjih 50 godina naučnici su govorili na konferenciji za štampu u Vašingtonu. Naučnici su uspeli da konvertuju talase u zvuk i da ga zapišu. Na konferenciji je takođe predstavljen i audio zapis. Prema mišljenju naučnika, podaci koji su dobijeni omogućavaju detaljnije proučavanje objekata kao što su crne rupe i neutronske zvezde, ali i da se prošire znanja o postanku vasione.

Postojanje gravitacionih talasa Albert Ajnštajn (Albert Einstein) je predvideo 1916. godine kao posledicu svoje teorije relativnosti, iako tada nije postojala tehnologija koja je mogla da dokaže ovu teoriju.

Izvor: vokrugsveta.ru

The post Fizičari dokazali Ajnštajnove gravitacione talase appeared first on Portal Mladi.