Narodni muzej Pančeva je mesto koje je od izuzetnog značaja za grad Pančevo, ali je takođe od velikog značaja i za celu Srbiju. Sama zgrada muzeja je impresivna ,datira iz 1833 godine. Građena je u stilu neoklasicizma ,prava je arhitektonska lepotica . Ova impozantna građevina, poznata je kao zgrada Magistrata , jer je u njoj više od jednog veka bila smeštena uprava grada. Dominira na Trgu kralja Petra, u strogom centru grada i privlači paznju posetilaca, čuva kulturu i neretko biva i  scenografija muzičkih spotova. Muzej  je aktivan pa  pored standardne  muzejske postavke ovde se često mogu videti i razne druge izložbe zanimljivih predmeta i izložbe slika. Ovaj put povodom obelezavanja dana grada Pančeva 9.novembra otvorena izložba „Uniforme,medalje i ordeni  JNA“ .

Izložba „Uniforme ,medalje i ordeni“ , je zapravo jedinstvena kolekcija predmeta gospodina Vuka Jokanovića poznatog  Pančevačkog kolekcionara. Gospodin Jokanović je ustupio predmete iz svoje privatne kolekcije  kako bi posetiocima približio JNA i vreme kada su naši preci nosili ponosno ordenje na svojim grudima. Ako ste zaljubljenici u istoriju i želite da vidite uniforme koje su nosili vojnici , zastavnici, pukovnici , kapetani, ali i one koje su nosile istorijske ličnosti poput Petra Garašanina  i Josipa Broza Tita, imate vremena.  Postavka „Uniforme, medalje i ordeni“  traje do 14. decembra.

U sklopu stalne postavke muzeja takođe možete videti interesantne predmete iz oblasti arheologije, istorije, etnologije, umetnosti. Slika Paje Jovanovića „Seoba Srba“  zauzima posebno mesto u muzeju, kao i zbirka slika Uroša Predića. Zastava Srpskog Vojvodstva iz 1848, keramički predmeti stari 7000, „Pančevac“ dok je bio na početku svoje karijere su samo neki od interesantnih predmeta koje možete videti u muzeju . Enterijer stare banatske kuće, stari zanati i priče o Starčevačkoj kulturi će vas sigurno vratiti u prošlost .

Ne preostaje mi ništa drugo, osim da vas pozovem da dođete i utiske napišete u komentaru.

The post Pančevački muzej – Uniforme, medalje i ordeni JNA appeared first on Portal Mladi.

Razloga možete naći koliko želite, mi za vas imamo pet razloga zašto dočekati novu godinu na putovanju, i nadam se da ću vas potstaći da spakujete kofere i krenete….negde.

Preporučujemo vam da  ove godine umesto da Novu godinu dočekate u nekom od kafića ili restorana, iskoristite priliku i otputujete na neko lepo mesto. Da bi vas ubedili, vreme je da vam predstavimo

 5 razloga zašto dočekati Novu godinu na putovanju

1. Povedite ljubimaca na doček

Ukoliko ste ljubitelj živnotinja verovatno  bi voleli da Novu godinu dočekate i sa svojim ljubimcem. Idealno rešenje za to je putovanje. Kako postajemo bolje društvo, sve više je apartmana, lokala i kafića, pretežno u turističkim mestima koja su prijateljski nastrojena prema šapicama. Svog četvoronožnog prijatelja možete povesti sa sobom, i zajedno sa njim uživati u Novogodišnjoj noći, igrama na snegu i penjanju na snežne vrhove. Manje rase se mogu voziti prevozom, uglavnom niko ne pravi problem, raspitajte se kod prevoznika i pripremite transporter.

Ovo je prvi od pet razloga za novu na putovanju, idemo dalje.

2. Godina neka počne sa „DA“

Praznična atmosfera nas često podstakne da iskažemo emocije i još više se zbližimo. Ukoliko imate nekog ko bi trebao da zna da želite da provedete čitav život sa njim, Nova godina je pravo vreme da poznatu rečenicu izgovorite. Godina će Vam sigurno krenuti lepo, još ako se odlučite da otputujete i to uradite u Budimpešti, Ajfelovom tornju ili zlatnom Pragu, sreći neće biti kraja.

3. Dočekajte Deda Mraza u šortcu

Ukoliko imate mogućnosti i odete u neki topliji kraj na odmor za vreme praznika. Potpuno novo iskustvo bi bilo dočekati Deda Mraza u šortcu ili na plaži sa koktelom u ruci. Ukoliko niste ljubitelj zime i snežnih dana selite se u toplije krajeve , a ako ipak volite zimske pejzaže idite na Zlatibor ili Kop, svakako ćete se lepo provesti, bitno je da ste na putovanju okruženi dobrim društvom.

4. Inspiracija tačno u ponoć

Ljudi koji se bave pisanjem traže inspiraciju u svemu oko sebe. Neka vam vaše novogodišnje putovanje bude inspiracija. Ako pišete blog ili dnevnik sigurno ćete imati uzbudljivu priču sa putovanja koju ćete preneti na papir. Ja ću sigurno otputovati na neko zanimlčjivo mesto jer ćemi biti potrebna inspiracija za prvi januarski tekst. Dakle putujte za praznike i na našem portalu pročitajte moju novogodišnju priču.

5. Nova iskustva-bogatiji život

Ono što je karakteristično za putovanja su nova iskustva i znanja koja stičemo. Svaki grad krije svoje priče . Razlog da otputujete neka vam bude upoznavanje nekog grada za vreme novogodišnjih praznika. Zamislite koliko bi sjajno bilo pojesti novogodišnji medenjak sa cimetom u Nemačkoj ili videti Budimpeštu sa reke pokrivenu  novogodišnjim svetlima. Svakako ništa manje lepo vam neće biti ni ako šetate po Zlatiboru sa kuvanim vinom u ruci , dok vam sneg škripi pod nogama.

Podelite sa nama vaše razloge u komentaru.

The post Pet razloga zašto dočekati Novu godinu na putovanju appeared first on Portal Mladi.

Doček Nove godine na planinama Srbije 2022. – PONUDE

Razlozi su toliko dobri da cete nakon čitanja ovog teksta već rezervisati svoje mesto na nekom uzvisenom mestu. Pa da počnemo….Ovo je naša lista top pet razloga za Novu godinu na planini.

                1.Planina je bolja od restorana

Planina je definitivno bolja varijanta za doček Nove godine od restorana. Kafići i restorani skoro svake godine imaju slične ili iste ponude. Postalo je pomalo monotono. Predlažemo vam da ove godine umesto zadimljenog kafića ili restorana izaberete svež planinski vazduh. Na planini možete da priuštite više dana za isti novac koji bi potrošili na samo jednu noć u nekom restoranu . Dovoljno je da zamislite večeru sa pogledom na snežnu planinsku idilu, umesto provoda koji možete da doživite svakog vikenda.

                2.Drvena kućica, kamin i voljena osoba

Koliko puta ste pogledali novogodišnji film, u kom se radnja odvija na nekoj planini, a glavni akteri uživaju u etno atmosferi, kaminu i vinu dok napolju pada sneg? Pravi opis novogodišnje čarolije. Priredite sebi jednu takvu noć. Nema nista romantičnije od vajata, drvene kucice, kamina i zagrljaja voljene osobe. Ne znam za vas, ali ja sam sebe već zamislila na prostirci ispred kamina, u mekanom dzemperu sa čašom “Balerine “ u ruci….i sve to dok vatra pucketa u zagrljaju drage osobe.

                  3.Igre na snegu

Igre na snegu nisu rezervisane samo za decu, i mi odrasli imamo pravo na zabavu i ne bi trebalo da ih se odreknemo. Petar Pan generacije treba da dočekaju Novu na planini i iskoriste vreme na sankanje, grudvanje i pravljenje Sneška. Promrzle ruke, gospodin Belić i pravljenje „anđela “ u snegu , će vam sigurno upotpuniti praznike i učiniti ih bezbrižnim. Nakon toga možete uživati u toplom čaju uz snežni pogled.

                 4. Ispunjavanje Novogodišnjih ciljeva može da počne odmah

Kraj godine je vreme kada se “podvlači crta”, osvrćemo se 365 dana u prošlost, sabiramo i oduzimamo , svoje odluke i dostignuća. Tada nastaje ona lista ciljeva, planova i želja za narednu godinu. U želji da budemo bolji, produktivniji i uspešniji. Koliko puta ste rekli sebi da ćete u narednoj godini da se više posvetite fizičkoj aktivnosti, zdravijem životu, ili da ćete naučiti nešto novo?  Često se ovi ciljevi istope i zaborave zajedno sa prvim pahuljama, ne ostanemo dosledni sebi, pa ponovo 31. decembra  obećavamo sebi isto… I vrtimo se tako u začaranom krugu. Ova godina može biti drugačija, ako se odlučite za doček na planini odmah možete da počnete da ispunjavate ciljeve zadate za 2018. Odmah počnite sa zdravim životom na svežem planinskom vazduhu ili  naučite da skijate ukoliko do sada to niste naučili. Ako ste na planini 1. januara možete da se popnete na najviši vrh, uživate u divnom pogledu i zamislite novogodišnje želje.

                          5. Ako ste na planini magija je bliže

Bez obzira na godine, u veselog bradatog dedicu koji nosi crveno odelo, se mora verovati. Opšte je poznato da on svoje poklončiće , nosi u saonicama iznad planinskih vrhova. Dakle oni koji su u najluđoj noći na nekoj visokoj snežnoj planini poklone dobijaju prvi. Budite bliži magiji  i obavezno ostavite kolačiće ispod jelke. Ho,ho,ho.

P.S. Nemojte zaboraviti da se poljubite ispod imele, možda je baš to vaš poklon tačno u ponoć.

Koji je vaš razlog? Napišite nam u komentaru.

The post Pet razloga zašto dočekati Novu godinu na planini appeared first on Portal Mladi.

Često možemo čuti da je neko anemičan, ali na upozorenje lekara kao da se puno ne haje. Ljudi olako shvataju ovo stanje, kao da nije neka ozbiljna bolest. Iako možda ne zvuči strašno, teba je lečiti jer može dovesti do komplikacija i poremetiti svakodnevni život.

Podaci koje poseduje Svetska zdravstvena organizacija su alarmantni, govore da čak 10% stanovništva pokazuje simptome anemije ili malokrvnosti kako se drugačije naziva ova bolest.

Šta je anemija?

Gvožđe je sastavni deo hemoglobina. Hemoglobin omogućava transport kiseonika u krvi i veoma je važan deo crvenih krvnih zrnaca. Malokrvnost ili anemija predstavlja stanje prouzrokovano smanjenim brojem eritrocita, crvenih krvnih zrnaca, ili nedostatka hemoglobina. Zbog ovog stanja je redukovan prenos kiseonika u mozak, srce, mišiće i ostale organe.

Uzroci anemija su različiti, pa tako imamo i različite vrste anemija. Veoma je bitno da se utvrdi tačan uzrok malokrvnosti kako bi se bolest adekvatno lečila. Prema uzroku nastanka anemiju možemo podeliti u nekoliko grupa.

*Anemija nastala zbog smanjenog stvaranja eritrocita.

*Anemije nastale usled posledica razgradnje ili gubitka eritrocita – hemoliza

*Anemije nastale usled povećane potrebe za eritrocitima – kod trudnoće, dojenja,                                                                    kod dece koja se razvijaju i rastu..

Nedostatak gvožđa je najčešći uzročnik bolesti. Naš organizam ne proizvodi gvožđe, pa je veoma bitno konzumirati namirnice bogate gvožđvem. Ukoliko unos gvožđa nije na zadovoljavajućem nivou, nastaje malokrvnost. Gvožđe može biti u deficitu i kao posledica krvarenja ili posledica apsorpcije gvožđa.

Simptomi anemije

*Iscrpljenost i umor je jedan od znakova koji mogu ukazati na malokrvnost. Mnogi ipak ovo stanje pripisuju brojnim obavezama.

* Iako ima ljudi poput Nikol Kidman koji imaju svetao ten, bledo lice je čest znak anemije.

*Žene su zbog svoje fizionomije podložnije anemiji. Naime, tokom menstruacije žene gube dosta krvi. Ukoliko su menstruacije obilne, potrebno je posetiti ginekologa i lekara.

*Nedostatak daha, čak i u stanju mirovanja, i ubrzano lupanje srca su simptomi kod ljudi koji verovatno, duži vremenski period pate od ove bolesti.

*Česte glavobolje su sigururan simptom da nešto nije u redu. Nastaju usled nedostatka kiseonika u mozgu.

*I lepota trpi usled nedostatka gvožđa. Opadanje kose i pucanje noktiju može ukazati na anemiju.

*Bebe i mala deca sa anemijom gube apetit, kasnije prohodaju , kasnije prohodaju, ne mogu da održe pažnju duži period. U ovom period je od velikog značaja da se anemija prepozna što pre,kako bi se lečenje otpočelo što ranije, kako se posledice bolesti ne bi odrazile na razvoj dece.

*U pubertetskom dobu kada se dešavaju promene veoma je bitno da se mladi ljudi  zdravo i pravilno hrane. Optimalan nivo gvožđa je veoma bitan u periodu razvića. Dešava se da usled nepravilnog držanja dijete u ovom dobu može doći do smanjenog nivoa gvožđa i anemije.

Dijagnoza i lečenje

Anemija se dijagnostikuje krvnom slikom. Kada se anemija utvrdi, potrebno je dodatnim analizama utvrditi uzrok koji treba ukloniti.U zavisnosti od uzroka nastanka bolesti određuje se lečenje. Pacijenti čiji je život ugrožen malokrvnost se rešava transfuzijom eritrocita tj. crvenih krvnih zrnaca, a potom se nastavlja lečenje.

Lečenje se sprovodi u vidu preparata gvoždja u vidu tableta ili injekcija.Terapija traje 2-4 meseca da bi se anemija korigovala.

Namirnice bogate gvožđem su neophodne u borbi sa malokrvnošću. Žitarice, suvo  voće, kajsija, grožđe, govedina, junetina, dzigerica, žumance, zeleno lisnato povrće su neke od namirnica bogate gvožđem.

Ukoliko uočite neki od simptoma veoma je bitno da se obratite lekaru i ne lečite na svoju ruku.

The post Anemija bolest savremenog društva appeared first on Portal Mladi.

Đorđe Vajfert je bio vizionar, uspešan industrijalac, osnivač i guverner centralne banke, zadužbinar  i kolekcionar. Obnovio je rudarstvo i definitivno se sa razlogom nalazi na posebnom mestu kada su u pitanju istorijske ličnosti.

Reč – dve o Vajfertu

Rođen je 1850. godine u Pančevu. Školovao se u Bavarskoj, na prestižnoj Visokoj pivarskoj školi. Isticao je kako je Nemac poreklom, a u srcu Srbin. Uzeo je srpsko državljanstvo i život posvetio stvaranju u Srbiji. “Treba davati da bi se opet steklo” bio je njegov moto i toga se čvrsto držao. Znanje koje je stekao u Bavarskoj ovde je primenio osnivajući prvi industrijski objekat u ovom delu Evrope – Pančevačku pivaru.

Pored velikih stvari po kojima je upamćen u svetu industrije i bankarstva, on je upamćen i kao veliki gospodin i čovek. Bio je prvi industrijalac koji je gradio kuće radnicima, snabdevao ih hranom, plaćao bolovanja, što u to vreme nije bila praksa. Zadao je zadatak mnogima i u XXI veku. Gradio je sirotišta, zapošljavao invalide i veterane, bio je društveno odgovoran. Svu svoju imovinu razdelio je rodbini, muzejima i dobrotvornim ustanovama još pre svoje smrti, a umro je 1937. godine.

Vajfertova ruta – stopama Đorđa Vajferta

Pančevci su izuzetno ponosi na Vajfertov lik i delo, te su tako nastale turistička manifestacija “Dani Vajferta”  i turistička tura “Vajfertova ruta – Stopama Đorđa Vajferta” koju realizuje TO Pančevo. U šetnji kroz Pančevo posetioci koji krenu ovom rutom mogu videti Vajfertovu rodnu kuću, Pančevačku pivaru, Slavinu, Crkvu Svete Ane, kao i grobnicu Vajfertovih.

Vajfertova rodna kuća

Prvo što treba videti je rodna kuća Đorđa Vajferta, koja se nalazi u starom jezgru grada, tik uz Tamiš. Đorđe je rođen kao najstariji sin Ignaca Vajferta i Ane Zajc. Kuća ove imućne pančevačke porodice nalazi se u sklopu kompleksa Stare pivare, na adresi Nikole Tesle broj 2.

Vajfertova pivara

Stara Vajfertova pivara je nešto što ne treba zaobići ukoliko se nalazite u Pančevu. Davne 1722. je podignuta uz Tamiš. Od velikog značaja je kao najstarija pivara u ovom delu Evrope, ali i prvi industrijski objekat na ovim prostorima. Abraham Kepiš bio je njen prvi vlasnik, a nakon njega su se vlasnici smenjivali sve do 1847. godine kada pivara prelazi u vlasništvo porodice Vajfert.

U periodu upravljanja Vajfertovih, pivara doživljava vrhunac proizvodnje i slavu. Ona nije bila poznata samo po napitku od ječma i hmelja, već i po kulturnim dešavanjima. Postala je centar održavanja priredbi i drugih manifestacija. Blizina reke omogućila je i ljubiteljima piva iz Beograda da dodju parobrodom na pivo i perece.

Nakon Drugog svetskog rata Pivara biva nacionalizovana i dobija ime „Narodna pivara“. Proizvodnja se nastavlja sve do 1977. godine. Ovo zdanje u narednim godinama je propadalo, a 2005. godine se desio i požar koji je dodatno oštetio staru Vajfertovu pivaru.

Od 1991. godine zdanje ima status kulturnog dobra od velikog značaja.

Muzej pivarstva

Jedan deo Vajfertove pivare pretvoren je u Muzej pivarstva i prošle godine otvoren je za posetioce. U zgradi,  “kuli” od pet spratova nalaze se varionica, druga postrojenja koja su stara preko sto godina, kao i velike bačve za proizvodnju piva. Muzej je moguće obići svakog radnog dana od 10h do 18h. Pojedinačna karta iznosi 300 dinara, dok je za učenike koji imaju odličnu ocenu iz istorije, kao i studente sa visokom ocenom iz istorijskih predmeta ulaz besplatan.

Slavina

U trenutcima kada je Pivara radila “punom parom”, Tamiš je proticao tik uz nju, pa se često dešavalo da se reka izlije i poplavi prostorije pivare, što je ugrožavalo rad i proizvodnju piva. Da bi sprečio štetu, 1891. godine Ignac Vajfert kupuje zemljište i gradi mesto za skladištenje piva. Mesto je bilo odgovarajuće jer se nalazilo u blizini pivare, ali na izvesnom uzvišenju. Ubrzo se javila i potreba za fabrikom leda, koju je sagradio Đorđe 1916. godine na istom mestu. Ceo kompleks je i danas poznat pod nazivom “Slavina” po Vajfertovoj gostionici koja je nekada tu postojala. Samo mesto gde se nekada nalazila fabrika nalazi se preko puta današnje autobuske stanice.

Ono što je zanimljivo je da od građana možete čuti legendarnu priču da je pod zemljom tunel koji spaja Vajfertovu pivaru kod Tamiša i „Slavinu“. Kažu da je tunel služio za transport piva od jednog mesta do drugog. Za sada je ovo samo legenda, vreme će pokazati da li ima istine u gradskim pričama.

Crkva Svete Ane

Bračni par Đorđe i Marija Vajfert proslavili su svoju zlatnu svadbu tj. 50 godina braka i tom prilikom izgradili svoju zadužbinu, katoličku crkvu Svete Ane. Đorđe je odlučio da crkvu posveti Svetiteljki po kojoj je njegova majka nosila ime.

Meni lično, crkva je prelepa, sa belom fasadom koju krase dva anđela smeštena iznad ulaza. Unutar nje nalaze se bronzani reljefi portreta Đorđevih roditelja. U zadužbini se takođe može videti i replika slike Uroša Predića, prikaz Svete Ane i Bogorodice sa malim Hristom. Vajfert je zamolio svog prijatelja Uroša Predića da naslika ovu sliku i ona se nalazila u crkvi sve dok nije ukradena. Replika koja se sada nalazi u crkvi delo je sveštenika Veljka Onjina.

Grobnica Vajfertovih

Porodična grobnica Vajfertovih se nalazi u sklopu Rimokatoličkog groblja, na samom ulazu. Grobnicu – kapelu podigao je sam Đorđe Vajfert 1924. godine. On je preminuo u Beogradu, a njegovi posmrtni ostaci preneti su brodom „Sveti Đorđe“ do Crkve Svete Ane, gde su bili i izloženi dva dana. Sahrana je održana 15. januara 1937. godine. Na večni put Vajfert je ispraćen uz najveće počasti i veliki žal preko 2000 ljudi koji su se nalazili u povorci. Ispraćen je govorima i prisećanjima značajnih ljudi tog vremena na velika dela koja je uradio. Sahranjen je u porodičnoj grobnici pored oca i drugih članova porodice.

Ovde se možda završava Vajfertov put, ali on ipak nije skroz završen. On živi i iznova šeta ulicama Pančeva sa svakim ko krene njegovim stopama, sve dok živi sećanje na njegov lik i delo.

Ja sam vas provela kroz Vajfertov život i ispričala vam deo priče, a na vama je da dođete na „Vajfertove dane“ i doživite je u duhu prošlosti, sa Vajfertom.

The post Pod ruku sa Đorđem Vajfertom kroz Pančevo appeared first on Portal Mladi.

Na društvenim mrežama često možemo pročitati da je nekom hitno potrebno dati krv. Kada je u pitanju takvo namensko davanje krvi, Vaša krvna grupa odrđuje da li ste odgovarajući davalac.

Photo: Getty Images

Postoje četiri osnovne krvne grupe po ABO sistemu: A , B, AB, 0. Krvnu grupu nasledjujemo od roditelja. Ono što još određuje krvnu grupu jeste Rh faktor koji može biti pozitivan(+) i negativan(-).

Tako da imamo A+, A-, B+,B-, AB+, AB-, 0+, 0- krvnu grupu.

Primaoci i davaoci-krvne grupe

0 grupa je najpodobniji davalac, ona je univerzalni davalac, dok krv može primiti samo od svoje grupe. AB univerzalni primalac, a može dati samo svojoj grupi.

U savremenoj medicini se praktikuje da se onome ko treba da primi krv daje isključivo njegova krvna grupa, samo u slučajevima kada je život ugrožen daje se druga grupa koja odgovara po prikazanoj tabeli.

Inače, samo 10% uzetih jedinica krvi se koristi kao puna krv. Krv se deli na komponente kako bi se što efikasnije iskoristila i primenila kod stanja koja to zahtevaju. Eritrociti, crvena krvna zrnca se koriste kod raznih trauma, operacija, malignih oboljenja. Plazma se koristi kod oboljena jetre, dok se trombociti- krvne pločice koriste kod leukemije i drugih oblika oboljenja krvi,kod krvarenja, transplatacija…

Zastupljenost krvnih grupa

Neke krvne grupe su veoma zastupljene, dok su neke redje. Zanimljiva je zastupljenost krvnih grupa po geografskom položaju. Centralna i Istočna Evropa obiluje A krvnom grupom. Polovina stanovnika Danske, Austrije, Norveške i Ukrajne ima upravo ovu krvnu grupu. Dok u Evropi vlada visok procenat A krvne grupe, sa B krvnom grupom je izuzetno mali procenat ljudi , samo 10%. Dok je u Kini 25 % stanovništva ove krvne grupe. 0 krvna grupa je veoma zastupljena svuda, dok je AB najređa. Visok procenat AB od 10% je zabeležen u Kini, Japanu I Koreji.

Zastupljenost krvnih grupa kod nas

Kod nas je najveći procenat ljudi koji ima grupu A+ i iznosi 35%, zatim 0+  iznosi 33%. Potom slede B + 13%, a sa 6 % zastupljenosti A- i 0-. Jako mali broj ljudi ima AB+ samo 4%, dok B- ima 2% , a AB-  samo 1% sanovništva u Srbiji.

Nove krvne grupe

Pre par godina američko istraživanje je otkrilo dve potpuno nove krvne grupe. Junior i Langeres su nazivi za dva retka tipa krvi. Ovo otkriće je od izuzetnog značaja jer ljudi koji imaju jedan od ova dva tipa krvi mogu se susresti sa problemima prilikom transplatacija.

Brajan Balif biolog Univerziteta u Vermontu koji je sproveo studiju, izjavio je da, 50 000 Japanaca ima Junior negativan tip i da oni potencijalno mogu imati problem prilikom transplatacija.

Dobrovoljni davaoci krvi

Vrlo je važno da budemo odgovorni i humani i pomognemo onima kojima je pomoć potrebna. Svaka kap krvi nekome može spasiti život i dati priliku za ozdravljenje. Na sreću u našoj zemlji ima humanih ljudi, oni su heroji iz senke. Prisustvovala sam  jednoj dodeli plaketa i diploma, ljudima koji su nesebično dali krv čak 35, 50,75 i 100 puta, i divim im se, jer dok ima njih biće i života.

Krv može dati svako, ko se oseća zdravo ima volju i želju. Svako ko ima izmedju 18 i 65 godina i 50 kg minimum,  Muškarci mogu davati krv na tri meseca, a žene na četiri. Sve što treba je da dodjete, popunite formular  i pomognete nekom.

The post Crvena kap koja život znači appeared first on Portal Mladi.

To je idealno vreme za nove odluke kojih bi trebalo da se pridržavamo tokom naredne godine, vreme koje provodimo sa porodicom i prijateljima u toplini doma uz kuvano vino i jelku. Tada se trudimo da  jedni drugima udovoljimo i praznike učinimo srećnijim, deleći nežnost  i sreću sa onima do kojih nam je stalo. Taj osećaj bezbrižnosti, radosti i sreće koji osećamo tokom praznika treba da nastojimo da zadržimo tokom cele godine kako bi nam život bio lepši, jer istina je da sreću  čine male stvari. Šarena svetla po gradu, pahulje, Deda Mraz, Sneško Belić i Božić Bata učine da svako od nas probudi dete u sebi, da nas ispuni praznična radost i naravno, da se na Božić probudimo i potražimo onaj savršen poklončić ispod novogodišnje jelke.

Zima u Beogradu

Beograd  je magično mesto bez obzira na to da li je vreme praznika ili ne. Ipak, blještava svetla i novi ukrasi ga ove godine čine još lepšim. Bogat program u prestonici Srbije nije izostao ni ove godine. Našu zimsku novogodišnju šetnju započinjemo na mestu gde je sve moguće – na Trgu bajki.

„Trg bajki“ je manifestacija koja se održava drugi put za redom ove godine, a traje u

periodu od polovine decembra do sredine januara. U toku ove manifestacije mališani, ali i sva velika deca, mogu da uživaju u narodnim bajkama koje roditelje vraćaju u detinjstvo, a dečici predstavljaju pravu novinu. Za klince i klinceze tu je i lutkarsko pozorište. Koncerti i edukativni programi su takođe sastavni deo bogatog programa kom se raduju posetioci.

Šetnja Bulevarom kralja Aleksandra je takođe veoma lepa i neophodna kako biste u potpunosti osetili čari beogradske zime. Nećete ostati ravnodušni gledajući savršeno dekorisane izloge, a ovde možda pronađete i idealne poklone za najdraže ili čak ideju kako da dekorišete svoj prostor i praznike učinite magičnijim.

Sledeće što trebate da uradite nakon šetnje Bulevarom je da odete na klizanje na Trgu Nikole Pašića. To je nešto bez čega praznici jednostavno ne smeju da prođu. Prođite kroz „Kapiju Beograda“, ukras koji dočekuje posetioce, i otisnite se na led. Muzika klizanje čini još lepšim, pa se prepustite ritmu i ledu, čvrsto držite voljenu osobu, dete ili nećaka za ruku i samo uživajte.

Šetnja Knez Mihailovom je ove godine obavezna, kao i slikanje ispred velikog poklona, ukrasa koji je prava atrakcija. Ja sam imala sreće, te sam tu zatekla i Deda Mraza i iskoristila priliku da se dogovorim oko svog poklona. Ipak, bila sam dobra ove godine.

Tradicionalni novogodišnji sajam je idealna prilika ukoliko imate spisak u novčaniku naslovljen sa „Potrebno za Novu godinu“, jer ovde možete pronaći prskalice, petarde, vatromete, luše i salonke za jelku, svilene bombone i novogodišnje kolačiće – sve što će vam praznke učiniti lepšim. Naravno, za one koji vole ringišpil i adrenalin, ovo je idealno mesto za zabavu. Ukoliko ste ove godine propustili sajam, obavezno ga dodajte u planer za narednu godinu.

Tradicionalna trka Deda Mrazeva je nažalost izostala ove godine, ali je vredna pomena i preporuke za neke naredne godine. Kod Terazijske česme svake godine, poslednje nedelje u decembru, njihov je skup. Ovde se okupe svi oni koji su nekom Deda  Mraz, obuku crveno odelo, stave bradu i protrče ili prošetaju ulicom kralja Milana. Lepota manifestacije je što su učesnici različitih godina, od mališana od 3-4 godine pa do baka i deka. Svi su tu sa istim ciljem – da pokažu humanost na delu i pomognu onima kojima je pomoć potrebna. Zato obavezno sledeće godine trčimo zajedno!

Šetnju kroz beogradsku novogodišnju čaroliju završavam u TC Ušće u „Coca-cola Ušće Čarobnom gradu“. Ovde se svakodnevno organizuju radionice, čitanje bajki koje prezentuju naši najpopularniji glumci, koncerti i predstave, kao i fotografisanje sa Deda Mrazom. Vaše je samo da stanete u red, nije bitno koliko godina imate, da li ste mali, mlađi, stariji, da li ste doveli devojku, momka, seku, batu ili dete… Bitno je samo da sednete Dedi u krilo, nasmešite se za foto-aparat i kroz deset minuta dođete po svoju uspomenu… Potpuno besplatno! Raznovrsni program i iznenađenja trajaće do 15. januara.

Čarolija u Pančevu

Da bi se lepo zabavili tokom prazničnih dana ne morate da idete u Beograd. Pored Beograda, Pančevo je takođe sjajno mesto za zabavu.

Tradicionalni bazar je mesto koje svakako treba da posetite ukoliko se ovde zateknete krajem stare i početkom nove godine. Pod belim šatorem ispred Gradske uprave možete pronaći unikatne poklone, zagrejati se kuvanim domaćim vinom ili rakijom, probati domaću štrudlu, udomiti psića i popričati sa srdačnim Pančevcima. Takođe, ovo je mesto koje će vam pokazati i dokazati da vrednim rukama i mašti nema kraja… Iznenadiće vas šta sve može da se napravi od nekih  „običnih stvari“. Jelkice i korpice od novina, lampe napravljene od tikvi, ukrasne kutije ukrašene tehnikom lepljenja salveta, mala remek dela na staklenim čašama i flašama samo su deo šarolikog Pančevačkog bazara.

Nešto malo dalje na platou Gradske uprave posetioce i prolaznike uz osmeh pozdravlja Sneško Belić i želi lepe praznike.

TC Aviv Park je idealno mesto ukoliko želite da se opustite i provedete jedno praznično popodne.  Ovde Vas očekuje Deda Mraz svakog dana do 15. januara, a kada završite slikanje i druženje sa njim, možete uživati u klizanju na klizalištu koje se ovde nalazi ili odgledati neki od filmova u bioskopu. Sve je na jednom mestu.

Vršačke praznične đakonije

„Praznične đakonije“ je naziv manifestacije koja otvara sezonu praznika u Vršcu, sredinom decembra. Manifestacija predstavlja prodajnu izložbu suvenira, domaće praznične trpeze, ukrasa, domaće radinosti, kreativnosti, ali na neki način predstavlja način tradicionalne proslave praznika. Ovde se mogu videti slavski kolači, isklijalo žito, ali i kompletna sofra – primer kako bi trebala da izgleda jedna trpeza za Božić ili Badnje veče.

Za najmlađe je organizovan bogat program, predstave i podela paketića, a Deda Mraz je sa svojom družinom obišao i okolna sela i družio se sa mališanima.

Iako su se mnogi gradovi u humanitarne svrhe odrekli dočeka Nove godine, Vrščane je na trgu u najluđoj noći zabavljala kultna grupa „Neverne bebe“.

Bilo da se nalazite u Beogradu, Pančevu, Vršcu ili nekom sasvim drugom gradu, pronađite mesto na kom ćete uživati sa porodicom i prijateljima. Neka Vaša prva odluka u Novoj 2017. bude da pronalazite sreću u malim stvarima i da nastojite da usrećite druge.

The post Novogodišnje čarolije u Beogradu appeared first on Portal Mladi.

Istorija

Za nastajanje ovog sela glavni „krivac“ je car Leopold II. On je po vojnom planu i matematičkim razmerama 1791. stvorio Kačarevo, tadašnji Franzfeld, koje je dobilo ime po austrijskom caru Francu II. Prvi stanovnici Franzfelda su bili Nemci. U periodu od 1918. do početka Drugog svetskog rata, mesto je nosilo ime Kraljevićevo, ali tokom okupacije Nemci vraćaju prvobitni naziv mesta. Burna istorija je karakteristična i za ovo vojvođansko mesto. 4. oktobra 1944. sovjetska oklopna jedinica ušla je u mesto. Nakon toga osniva se Narodno oslobodilački odbor, kao i vojna stanica, koja preuzima vlast. Nemci su u aprilu 1945. po nalogu vojne stanice poslati u logor, koji se nalazio na kraju sela. Mesto je naseljeno kolonistima, a sva imovina koju su Nemci posedovali podeljena je doseljenicima. U narednom periodu selo dobija ime po Svetozaru Kačaru, narodnom heroju, čija je majka došla iz Bosne kao kolonista.

Zanimljivo je da je pre 1791. ovaj kraj bio slabo naseljen. Na mestu današnjeg Kačareva je bila samo jedna kuća, u kojoj je bila porodica Jovana Tatarina.

Jezero

Veštačko seosko jezero je prva asocijacija na Kačarevo. Napravili su  ga meštani uz mnogo truda. Nepravilnog i zanimljivog je oblika različite dubine, te pogodan za kupače različitog uzrasta. Za najmlađe je uređen i deo sa peskom gde je i dubina prilagođena. Nešto malo dalje, za one koji vole da skaču u vodu, nalazi se mali dok gde možete skakati i izvoditi vratolomije. U delu gde je dubina jezera nešto veća, nalazi se  stub kroz koji se voda stalno dopunjuje, a veoma je zanimljiv detalj. Oko jezera je velika zelena površina izuzetno lepo uređena, sa stazama i klupama. Tik uz vodu se nalazi i kafić, ukoliko želite da popijete kafu ili neki osvežavajući napitak. Na uzvišenju iznad jezera se nalazi vetrenjača. U vrelim letnjim danima ovo je pravo mesto za uživanje i rashlađivanje.

Javna česma

U samom jezgru mesta nalazi se kućica – javna česma sa izuzetno pitkom vodom. Ovde se možete okrepiti, kako meštani kažu, vodom kakvu niste pili u životu. A da Kačarevci definitivno misle da je voda izvor zdravlja, došla sam do zaključka jer i u parku postoji nekoliko česmi. Jedno je sigurno – u Kačarevu nećete ostati žedni.

Slaninijada

Slaninijada je najpopularnija manifestacija u Kačarevu. Nastala je 1988. godine i to na mestu gde nastaju najbolje i najkreativnije stvari – u kafani. Stalni gosti seoske kafane su, kako to već biva, započeli raspravu o svinjokolju, ko ima najbolje mesne produkte i najkvalitetniju slaninu. Svaki od prijatelja za stolom je tvrdio da je baš on vlasnik najukusnije i najbolje slanine. Rivalstvo, inat i tvrdoglavost nateraše ih da iznesu najbolje iz svojih domova i organizuju degustaciju… I tako nastade Slaninijada.

Da se kroz slaninu može predstaviti i umetnost dokazao je vajar Ratko Rača Vulinović. Naime, na četvrtoj po redu Slaninijadi, ovaj vajar je napravio prvu skulpturu od slanine koju su nazvali „Satara“. Bila je visoka 12 metara, a u svom sastavu je imala 5 tona slanine.

Isti vajar je, par godina kasnije, rešio da nadmaši sam sebe napravivši pušnicu od slanine visine 16,5 metara i sagrađene od 3 tone slanine. Takođe je pravljena i kuća od slanine, visoka 8 m, a teška 4,5 tone.

Deseta Slaninijada dobija međunarodni karakter i svetsko priznanje. Za mesto u Vojvodini koje mami mirisom slanine čule su Italija, Mađarska, Francuska, Bugarska, Rusija i Kina i rešile da se takmiče. Kačarevci su te godine imali priliku da ugoste i predstavnike iz Kine, jer je po njihovom kalendaru to bila godina svinje.

Slaninijada danas

Slaninijada se održava trećeg vikenda februara i traje četiri dana. Takmičenje se održava u sportskoj hali u samom centru sela, a na uličnim tezgama se, pored slanine, mogu naći i ostali mesni produkti, domaće vino i rakija, rukotvorine, svilene bombone i liciderska srca, a možete probati i domaću štrudlu i uživati u kulturno-umetničkom programu. Jedno je sigurno – lepo ćete se provesti.

Kako stići?

Do Kačareva se može stići iz Pančeva koje je udaljeno 11 km autobusom ATP, polasci su česti tokom dana. Ukoliko dolazite iz pravca Vršca, skretanjem kod Banatskog Novog Sela stižete u Kačarevo.

The post Šorom sredom do Kačareva appeared first on Portal Mladi.

Na Sladak vikend na Devojačkom bunaru nas je poveo tim kreativaca iz organizacije Srbija za mlade. Degustirali smo penušava vina, do suza su nas nasmejali momci iz „Državnog posla“, pevali smo i igrali uz „Frajle“, uživali u prirodi i izležavanju na travi, i za kraj otišli na Bubble party i proveli jedan fantastičan vikend .

Devojački bunar – reč, dve o njemu                                                   

Devojački bunar je najpoznatije izletište prirodnog rezervata Deliblatske pesčare koja se nalazi nedaleko od Banatskog Karlovca, mesta u opštini Alibunar i predstavlja ponos i turističku atrakciju opštine. Ono što je prednost ovog izletišta je prelepa priroda koja je skrivena na samo sat vremena od Beograda. Devojački bunar je idealna vikend destinacija.

O tome kako je izletište dobilo ime postoji nekoliko legendi. Prema prvoj legendi ovo lepo mesto je dobilo ime po devojkama koje su se skupljale na bunaru, kako bi uzele vodu da nose umornim radnicima. Druga legenda kaže da je Devojački bunar dobio ime po nesrećnoj ljubavi i smrti mlade devojke Dostane. Naime, u kućama-zemunicama su živeli Srbi i Rumuni, čiji su domovi bila česta meta turskih hordi. Mlada devojka Dostana se zaljubila u jednog  turskog momka i pokušala bekstvo od kuće sa njim. Ogorčeni meštani i porodica, razočarani njenim postupkom ubili su je kraj bunara, pa se po njoj zove – Devojački bunar.

Postoji još jedna legenda, koja se vezuje za vodu bunara. Veruje se da svaka devojka koja se umije vodom iz bunara i u tom momentu zamisli lik voljene osobe, za istu će se i udati.

Vinarija Galot – put vina

Na  ovom putovanju smo prvo ispratili  put vina Deliblatskih vinograda… Prevalili smo put od plodnih vinograda pa sve do pića bogova.

Kako bi se pesak podvezao u Deliblatskoj peščari, takozvanoj „evropskoj Sahari“ – morala se pošumiti. Prvo pošumljavanje je bilo 1818. za vreme Marije Terezije. Već tada je  uočeno da je ovo tlo pogodno za vinograde i voćnjake. Danas se na tom tlu prostiru vinogradi vinarije „Galot“ koja nas je provela kroz svoju proizvodnju vina. Krenuli smo od vinograda koji se prostiru na padinama Deliblatske pesčare. Nakon toga  smo u Banatskom Karlovcu, gde se vinarija „Galot“ nalazi, posetili magične odaje u kojima najlepše sorte vina postaju simfonija ukusa i mirisa. Na samom kraju je usledio i onaj najlepši deo – degustacija vina.

U prelepom ambijentu vinarije smo degustirali dve vrste vina – „Lavirint Rosse“ i „Balerinu“. Na mene je poseban ukus ostavila upravo „Balerina“, belo polusuvo vino koje ima prijatan ukus. Zanimljiva je i priča kako je „Balerina“ nastala, naime ostale male količine dve vrste grožđa-Traminca i Tamjanike, pa su vlasnici vinarije rešili da ih pomešaju i vide šta će se desiti. I tako je nastala „Balerina“. Dakle,istina je da slučajno nastaju najlepše stvari.

Nedaleko od vinarije „Galot“ smo  u zanimljivom ambijentu restorana „Jelena“ imali organizovan ručak u vidu švedskog stola. Posle opojnog ukusa vina, usledilo je uživanje u pravoj Banatskoj hrani.

Uživanje u prirodi, humoru i muzici

Nakon penušavih vina i dobre klope, vratili smo se u Vekerle kako se drugačije naziva izletište Devojački  bunar.  Uživali smo u netaknutoj prirodi, posetili ergelu konja, i odmarali u hladovini bagrema.

Pored sjajne zabave na otvorenom i druženju sa mladim ljudima koji su krenuli na ovo putovanje, slatko su nas nasmejali momci iz „Državnog posla“ koji su zbijali šale u svom stilu i oduševili sve prisutne. Nakon njih su na zadovoljstvo publike na binu kročile četiri dame koje su svojim šarmom i dobrom muzikom podigle raspoloženje na viši nivo. Zabavu na Devojačkom bunaru smo završili na žurci Bubble party i tako je došao kraj  jednom slatkom vikendu na Devojačkom bunaru koji će se dugo pamtiti. Ako ste propustili ovaj vikend imate vremena da doživite svoj jedinstveni doživljaj i sladak vikend po vašoj meri, naravno, na Devojačkom bunaru.

The post Vikend Srbija: Devojački bunar i jedan sladak vikend appeared first on Portal Mladi.

Na ovo putovanje smo se uputili motorom iz Herceg Novog. Nismo poznavali  put i nismo znali sta da očekujemo, prvi put smo krenuli putem Vasilija Ostroškog. Motor smo odabrali kao prevozno sredstvo jer smo želeli da što je bolje moguće uživamo u  predelima. Čim smo se izdigli iznad Herceg Novog imali smo predivan pogled na more i panoramu priobalskog gradića. Pružala se slika, baš ona koju viđamo na razglednicama, ali bila je mnogo lepša uživo….nema objektiva koji može u potpunosti dočarati tu lepotu. A lepote su tek bile pred nama, jedno čarobno jezero, jedan biser arhitekture i jedan manastir u kom se dešavaju čuda.

                       Slano jezero

Tik uz Niksić ,na zapadnoj strani, baskari se Slano jezero, prelep prizor pre ulaska u grad, kraj kod koga smo morali da zastanemo… Slano jezero jeste vestačkog porekla, nastalo 1950. godine za potrebe hidroelektrane Perućica zajedno sa jezerima Krupac i Vrtac. U sredini plavetila slanog jezera nalazi se najveće ostrvo Viza koje doprinosi lepoti. Jezero je turistička atrakcija Niksića, privlači veliki broj posetilaca. Svoj mir i zadovoljstvo ovde nalaze i pecaroši, jezero je bogato šaranom, klenom, babuškom….

Sedeli smo na klupici kraj puta sa kog se pruža pogled na ovu nesvakidašnju lepotu i uživali neko vreme, a onda smo nastavili put kroz Niksić gde su nas meštani uputili kuda dalje da idemo kako bismo stigli u Ostrog. Išli smo starim putem koji je vodio do svetinje. A taj stari put je vodio preko mosta,veoma impresivne građe, na samom izlazu iz Niksića.

                     Carev most na Zeti

Prešli smo preko dugog kamenog mosta. Sa obe strane mosta se nalaze pašnjaci i livade.Ovo je najlepši most grada iako se Niksić može reći da je grad mostova. Carev kameni most važi za jednu od najlepših građevina u jugoistočnoj Evropi. Dugačak je 269m i i svojom dužinom ima 18 svodova. Sagrađen je 1894. godine, a njegovu izgradnju pomogao je ruski car Aleksandr III  po kome ova raskošna građevina nosi ime. Gradnja ovog mosta je bila najveći građevinski poduhvat tog vremena. Po nalogu knjaza Nikole plan za most preko Slivlja uradio je dr Josip Slade. Prva vozila koja su prešla preko mosta bile su poštanske kočije. Most je otvorio knjaz Nikola, a na kraju govora je izgovorio recenicu koja se pamti:

 „Varoš je izgradila most, a most je izgradio varoš“.

Put smo  nastavili uskim, vijugavim, starim putem. U isti mah sam bila i zadivljena i prestravljena pogledom. Pejzaž, priroda, boje su pogled činili savršenim, nismo mogli da se opustimo i pustimo da nas potpuno očara priroda jer je provalija bila blizu i morali smo biti veoma oprezni.

           Manastir Ostrog

Kako smo se  približavali manastiru, nailazili smo na prodavce ikona, meda i rakije. Put nas je doveo do podnožja manastira. Tu se nalazi Donja svetinja, hram Presvete Trojice. Iako do manastira u steni postoji put, vozila parkiraju u podnožju, a vernici pešače do svetinje. Kompleks od podnožja do manastira je uređen kao park-šumica sa klupama, veoma je prijatno i opustajuće.

Na ulazu manastirski kompleks nalazi se česma na kojoj vernici mogu da sipaju svetu vodicu. U dvorištu manastira su konaci i suvenirnica. Ispred konaka je bio veliki broj ljudi koji su spavali na ćebadima. Stepenicama smo se popeli do ulaska u sam Ostrog. Sa terasice se odvaja hodnik koji vodi do stepeništa i zidova unutar stene, stepenište smo stigli do gornjih terasa sa kojih  se pružao veličanstven pogled. Između terasa se nalazi zvonik i čudesna loža iznikla na mestu gde se upokojio Vasilije Ostroški. Pomolili smo se i osetili cuda Ostroga utisnutog u steni.

Nakon ovog puta, mogu da zaključim da Crna Gora ima zaista divnih mesta…. I da se baš kako je Bajaga otpevao između planina i mora kriju čarobne stvari……

The post Na čarobno te vodim mesto: između planina i mora Crne Gore appeared first on Portal Mladi.