Pod ruku sa Đorđem Vajfertom kroz Pančevo

Pančevo je iznedrilo mnoge ugledne, školovane i uspešne ljude. Jedan se izdvojio zbog svog načina života i plemenitosti. Nedavno je, odnosno 12. januara, obeleženo tačno 79 godina od kada je preminuo uzorni i plemeniti građanin ovog malog grada na Tamišu. U njemu sam i našla svoju inspiraciju za novi tekst. Poželela sam da vas upoznam sa životom čoveka koji je postavio moralna načela i povedem vas njegovim koracima u šetnju ovim gradom.

Đorđe Vajfert je bio vizionar, uspešan industrijalac, osnivač i guverner centralne banke, zadužbinar  i kolekcionar. Obnovio je rudarstvo i definitivno se sa razlogom nalazi na posebnom mestu kada su u pitanju istorijske ličnosti.

Pančevački karneval u kostimu pivara u Vajfertovu čast. Učesnici drže krigle Vajfertove pivare. Fotografija: Nikola Ignjatović

Reč – dve o Vajfertu

Rođen je 1850. godine u Pančevu. Školovao se u Bavarskoj, na prestižnoj Visokoj pivarskoj školi. Isticao je kako je Nemac poreklom, a u srcu Srbin. Uzeo je srpsko državljanstvo i život posvetio stvaranju u Srbiji. “Treba davati da bi se opet steklo” bio je njegov moto i toga se čvrsto držao. Znanje koje je stekao u Bavarskoj ovde je primenio osnivajući prvi industrijski objekat u ovom delu Evrope – Pančevačku pivaru.

Vajfertovi. Fotografija: Janković Suzana

Pored velikih stvari po kojima je upamćen u svetu industrije i bankarstva, on je upamćen i kao veliki gospodin i čovek. Bio je prvi industrijalac koji je gradio kuće radnicima, snabdevao ih hranom, plaćao bolovanja, što u to vreme nije bila praksa. Zadao je zadatak mnogima i u XXI veku. Gradio je sirotišta, zapošljavao invalide i veterane, bio je društveno odgovoran. Svu svoju imovinu razdelio je rodbini, muzejima i dobrotvornim ustanovama još pre svoje smrti, a umro je 1937. godine.

Vajfertova ruta – stopama Đorđa Vajferta

Pančevci su izuzetno ponosi na Vajfertov lik i delo, te su tako nastale turistička manifestacija “Dani Vajferta”  i turistička tura “Vajfertova ruta – Stopama Đorđa Vajferta” koju realizuje TO Pančevo. U šetnji kroz Pančevo posetioci koji krenu ovom rutom mogu videti Vajfertovu rodnu kuću, Pančevačku pivaru, Slavinu, Crkvu Svete Ane, kao i grobnicu Vajfertovih.

Vajfertova rodna kuća

Prvo što treba videti je rodna kuća Đorđa Vajferta, koja se nalazi u starom jezgru grada, tik uz Tamiš. Đorđe je rođen kao najstariji sin Ignaca Vajferta i Ane Zajc. Kuća ove imućne pančevačke porodice nalazi se u sklopu kompleksa Stare pivare, na adresi Nikole Tesle broj 2.

Vajfertova rodna kuća i Muzej pivarstva. Fotografija: Janković Suzana

Vajfertova pivara

Stara Vajfertova pivara je nešto što ne treba zaobići ukoliko se nalazite u Pančevu. Davne 1722. je podignuta uz Tamiš. Od velikog značaja je kao najstarija pivara u ovom delu Evrope, ali i prvi industrijski objekat na ovim prostorima. Abraham Kepiš bio je njen prvi vlasnik, a nakon njega su se vlasnici smenjivali sve do 1847. godine kada pivara prelazi u vlasništvo porodice Vajfert. U periodu upravljanja Vajfertovih, pivara doživljava vrhunac proizvodnje i slavu. Ona nije bila poznata samo po napitku od ječma i hmelja, već i po kulturnim dešavanjima. Postala je centar održavanja priredbi i drugih manifestacija. Blizina reke omogućila je i ljubiteljima piva iz Beograda da dodju parobrodom na pivo i perece.

Stara Vajfertova pivara, najstarija u Srbiji. Fotografija: Janković Suzana

Nakon Drugog svetskog rata Pivara biva nacionalizovana i dobija ime “Narodna pivara”. Proizvodnja se nastavlja sve do 1977. godine. Ovo zdanje u narednim godinama je propadalo, a 2005. godine se desio i požar koji je dodatno oštetio staru Vajfertovu pivaru.

Od 1991. godine zdanje ima status kulturnog dobra od velikog značaja.

Muzej pivarstva

Jedan deo Vajfertove pivare pretvoren je u Muzej pivarstva i prošle godine otvoren je za posetioce. U zgradi,  “kuli” od pet spratova nalaze se varionica, druga postrojenja koja su stara preko sto godina, kao i velike bačve za proizvodnju piva. Muzej je moguće obići svakog radnog dana od 10h do 18h. Pojedinačna karta iznosi 300 dinara, dok je za učenike koji imaju odličnu ocenu iz istorije, kao i studente sa visokom ocenom iz istorijskih predmeta ulaz besplatan.

Slavina

U trenutcima kada je Pivara radila “punom parom”, Tamiš je proticao tik uz nju, pa se često dešavalo da se reka izlije i poplavi prostorije pivare, što je ugrožavalo rad i proizvodnju piva. Da bi sprečio štetu, 1891. godine Ignac Vajfert kupuje zemljište i gradi mesto za skladištenje piva. Mesto je bilo odgovarajuće jer se nalazilo u blizini pivare, ali na izvesnom uzvišenju. Ubrzo se javila i potreba za fabrikom leda, koju je sagradio Đorđe 1916. godine na istom mestu. Ceo kompleks je i danas poznat pod nazivom “Slavina” po Vajfertovoj gostionici koja je nekada tu postojala. Samo mesto gde se nekada nalazila fabrika nalazi se preko puta današnje autobuske stanice.

Natpis-Slavina. Fotografija: Suzana Janković

Ono što je zanimljivo je da od građana možete čuti legendarnu priču da je pod zemljom tunel koji spaja Vajfertovu pivaru kod Tamiša i “Slavinu”. Kažu da je tunel služio za transport piva od jednog mesta do drugog. Za sada je ovo samo legenda, vreme će pokazati da li ima istine u gradskim pričama.

Crkva Svete Ane

Bračni par Đorđe i Marija Vajfert proslavili su svoju zlatnu svadbu tj. 50 godina braka i tom prilikom izgradili svoju zadužbinu, katoličku crkvu Svete Ane. Đorđe je odlučio da crkvu posveti Svetiteljki po kojoj je njegova majka nosila ime.

Crkva Svete Ane. Fotografija: Janković Suzana

Meni lično, crkva je prelepa, sa belom fasadom koju krase dva anđela smeštena iznad ulaza. Unutar nje nalaze se bronzani reljefi portreta Đorđevih roditelja. U zadužbini se takođe može videti i replika slike Uroša Predića, prikaz Svete Ane i Bogorodice sa malim Hristom. Vajfert je zamolio svog prijatelja Uroša Predića da naslika ovu sliku i ona se nalazila u crkvi sve dok nije ukradena. Replika koja se sada nalazi u crkvi delo je sveštenika Veljka Onjina.

Grobnica Vajfertovih

Porodična grobnica Vajfertovih se nalazi u sklopu Rimokatoličkog groblja, na samom ulazu. Grobnicu – kapelu podigao je sam Đorđe Vajfert 1924. godine. On je preminuo u Beogradu, a njegovi posmrtni ostaci preneti su brodom „Sveti Đorđe“ do Crkve Svete Ane, gde su bili i izloženi dva dana. Sahrana je održana 15. januara 1937. godine. Na večni put Vajfert je ispraćen uz najveće počasti i veliki žal preko 2000 ljudi koji su se nalazili u povorci. Ispraćen je govorima i prisećanjima značajnih ljudi tog vremena na velika dela koja je uradio. Sahranjen je u porodičnoj grobnici pored oca i drugih članova porodice.

Vajfertova grobnica. Fotografija :Janković Suzana

Ovde se možda završava Vajfertov put, ali on ipak nije skroz završen. On živi i iznova šeta ulicama Pančeva sa svakim ko krene njegovim stopama, sve dok živi sećanje na njegov lik i delo.

Ja sam vas provela kroz Vajfertov život i ispričala vam deo priče, a na vama je da dođete na „Vajfertove dane“ i doživite je u duhu prošlosti, sa Vajfertom.

PODELI
Suzana Janković
Suzana Janković, rođena 30.septembra, jedne subote u ranim jutarnjim časovima, u gradu koji je bio republika. Inspiraciju pronalazi u interesantnim knjigama, bajkovitim pejzažima, dugim šetnjama, nesavladivim diskusijama, zabavnim životinjama i inteligentnim ljudima. Rodjena u znaku vage, okruzena je lepim stvarima i vaga ne bi li stvorila balans među brojnim interesovanjima u nadi da će dokazati da je moguće biti jednako uspešan u svim segmentima života.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here