Šest sati.
Toliko vremena je davne 1908. godine delilo stanovnike Sankt Petersburga od nezapamćene katastrofe. Da je toga dana asteroid udario zemlju samo 6 sati ranije, umesto gotovo nenaseljen deo Sibira razorio bijednu svetsku metropolu i izazvao strašne posledice.Upravo taj rizik – rizik da jedan multimilionski grad nestane sa lica zemlje usred sudara sa telom iz svemira je primer rizika globalne katastrofe. O njima sam imala prilike da čujem na predavanju Milana Ćirkovića, profesora fizike i saradnika opservatorije u Beogradu. I svaki put kada me neko pita zašto treba da pohađa ovaj program, prepričam mu jedno ovakvo predavanje, kao i vama sada. A bilo ih je mnogo – 4 predavanja nedeljno, tokom dva semestra nastave, bila su sve ono što mnogi od nas ne dobijaju na fakultetu.
Kao i asteroid nekih sto godina ranije, na ovo predavanje sam, srećom, zakasnila.Jer da sam stigla na vreme, ne bih kao po kazni morala da sednem u prvi red jer su sva druga mesta bila zauzeta. Ne bih propustila uvodno izlaganje i znala bih okvire predavanja, i sigurno ne bih bila toliko zbunjena kao što sam bila.Zahvaljujući toj zbunjenosti, mogla sam da shvatim koliko se predavanje koje slušam razlikuje od onoga na šta sam navikla. U trenutku kad zauzimam svoje mesto, o temi znam sledeće: da je predavač profesor teorijske fizike i da će nam pričati o rizicima od globalnih katastrofa. Međutim, prvo pitanje koje čujem tiče se ekonomije – predavača zanima šta znamo o hedge fondovima. Zbunjena, na telefonu proveravam raspored za taj dan i shvatam da nisam pogrešila, to jeste predavanje profesora Ćirkovića. Ali kakve veze ekonomija ima sa fizikom?
U narednih sat vremena, pored globalne ekonomske krize, pričali smo i o aktuarstvu, književnosti, globalnom zagravanju, naseljavanju svemira i avionskim nesrećama. O naseljavanju svemira ponuđen nam se citat koji kaže da „zemlja jeste kolevka čovečanstva, ali ko želi da ceo život provede u kolevci“. Onda je na red došla biotehnologija, i na nekoliko minuta mi se činilo da niko ne diše. Zapanjeno smo slušali argumentovano izlaganje o tome kako nam veća opasnost preti od bioloških oružja nego od nuklearnog oružja. Naime, biološko oružje jenemoguće kontrolisati jer svako ima pristup osnovnom materjalu za pravljenje ovog oružja, a ne može se ni detektovati kao nuklearne probe. To znači da je svako ko ima radni sto i minimalna sredstva potencijalni terorista!
Usudiću se da kažem da je vaš fakultet vaša kolevka. Na fakultetu ste godinama ušuškani terminologijom koju postepeno usvajate, profesorima koji su vam poznati, i sve u jednom trenutku postane automatizam – prouči knjigu, uradi zadatke, odgovori na pitanja, položi ispit – rinse and repeat. Kada upišete master studije, specijalizujete se za još užu oblast proučavanja sveta i nije lako doći do interesantnih a proverenih saznanja koja će vas uvesti u ostale temekoje vas zanimaju. Tu na scenu stupaju „Studije budućnosti“, gde je svako predavanje pravo malo bekstvo iz kolevke svakodnevnog. Pobegnite, isplati se!
Jelena Jelić, studentkinja 22. generacije
Beogradske otvorene škole
i Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu
