Prošlo je tačno deset godina od kako je na našim fakultetima upisana prva generacija studenata po Bolonji. Od tada se svakog septembra ponavlja priča o blokadama i protestima. Pošto je fakultetski sistem jako loše uspostavljen, reforma koja se dogodila pre 10 godina i dalje je nedorađena i nekompletna, pa nam je ovaj sistem doneo drugačiji način ocenjivanja, u vidu predispitnih obaveza, ali i više diploma i više obrazovanih ljudi.
Pošto Bolonja još uvek nije izašla na pravi put, na fakultetima i dalje vlada haos. Svaki fakultet je za sebe prihvatio ono sto mu odgovara u Bolonjskom sistemu, a ono što mu ne odgovara odbacio. No, da li su studenti i profesori zadovoljni takvim radom?
,,Učešće u Bolonjskom procesu jeste olakšalo učenje studentima utoliko što je i studente i nastavnike primoralo da svoje aktivnosti organizuju redovno i na sistematičan način. Takođe, jedna od prednosti je mobilnost studenata i mogućnost da završe deo studijskog programa na drugom studijskom programu u Srbiji ili, što je svakako važnije, u inostranstvu. Ipak, smatram da je osnovni nedostatak ovih reformi taj što su neretko prepoznate kao način da se studentima veštački omogući veća prolaznost na ispitima. Tako je došlo do nesrazmernog smanjenja obima gradiva i nesrazmerno visokog vrednovanja trivijalnih aktivnosti poput pukog prisustva na času predavanja. Studijski programi Fakulteta političkih nauka u potpunosti su usklađeni sa standardima koje propisuje Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta. Između ostalog, to podrazumeva odgovarajuću veličinu grupa za predavanja i vežbe, broj časova nastave, opterećenje studenata i nastavnika, pravila o nastavnoj literaturi. U tom smislu može se reći da su na FPN-u principi Bolonjske deklaracije prihvaćeni i primenjeni u onoj meri u kojoj je to predviđeno zakonom. Takođe, Fakultet je u samom vrhu po mobilnosti studenata, a takođe se posvećuje sve veća pažnja praktičnim aspektima nastave i potrebama tržišta rada. Mesta za poboljšanje svakako ima, pre svega na planu unapređenja izvođenja nastave i rada u manjim grupama. Ipak, za nastavu u malim grupama potrebno je uposliti više nastavnika i saradnika ili primiti manji broj studenata na studijske programe. Tu se, nažalost, zbog sve težih finansijskih prilika neće uskoro ostvariti veći pomak. Na kraju, neretko su i kriterijumi nastavnika suviše niski, te ne odgovaraju bolonjskom zahtevu da student savlada svake godine 60 ESPB tako što će provesti između 1500 i 1800 sati godišnje učeći“ – objašnjava Marko Simendić, asistent na Fakultetu političkih nauka i prodekan za nastavu. Na pitanje šta bi promenio u Bolonjskom sistemu Marko Simendić je rekao da bi izmenio pre svega način na koji mnogi razumeju ovaj sistem, pre svega na predrasudu da se reformama drastično snižavaju kriterijumi, svaki ESPB nosi od 25 do 30 časova rada, što znači da se od studenta očekuje da tokom školske godine utroši 1500 do 1800 radnih sati za savladavanje gradiva od 60 ESPB, sto je između četiri i pet sati rada svakog dana tokom godine bez izuzetka što je prilično mnogo.
Sa druge strane Bojana Veljović, koja radi kao asistent na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu, kaže da oni rade po Bolonji od samog početka i da je jako zadovoljna takvim načinom rada:,,Mislim da je najbolja stvar kod bolonje to što studenti redovno posećuju predavanja i vežbe, imaju kolokvijume i seminare, što omogućava redovnu proveru znanja i podrazumeva redovan rad od strane studenta. Pošto sam i sama studirala po Bolonji, nemam zamerki na taj princip rada. Ja sam se odmah navikla da učim redovno da mi se gradivo ne bi gomilalo.“
Žalbe i zahtevi studenata saslušaju se tek kada izađu na ulice. Pravi bolonjac trebalo bi da aktivno učestvuje u nastavi i da sarađuje sa profesorima. U praksi je sve drugačije. Mnogi profesori i dalje se drže starog režima, retko su dostupni studentima van nastave i ne dozvoljavaju da im se utiče na rad. Mišljenja studenata o Bolonji ipak su podeljena. Mnogi smatraju da je bolonja odličan način studiranja dok ima onih koji misle da Bolonja ima puno nedostataka.
Jelica Simić, student Filološkog fakulteta u Beogradu, rekla je sta misli o Bolonji: ,,Kod mene na fakultetu se koliko-toliko sprovodi Bolonja. Svake godine imamo 6 ispitnih rokova, međutim njihov broj moze da varira u zavisnosti od profesora, tj. neki od profesora organizuju još jedan ispitni rok u kom se uglavnom odrzavaju usmeni ispiti, to je njihova dobra volja. Odlazak na predavanja je za skoro sve predmete obavezan, cak i uslov za ispit. Uglavnom, sto se organizacije tiče, skoro sve zavisi od samih profesora.“
Bolonjski sistem, bar onaj izvorni, između ostalog ima za cilj da se studenti ne upoznaju sa profesorom tek na ispitu, sto je ranije bio slučaj. Zasnovan je na konstantnom praćenju rada pojedinačno svakog studenta tokom cele školske godine. Student izvršava niz predispitnih obaveza, da bi na kraju ispit bio samo ishod celogodišnjeg rada. Filipu, studentu Medicinskog fakulteta u Beogradu, ne odgovara takav način ocenjivanja: ,,Na našem fakultetu Bolonja je formalno na snazi a u praksi pola-pola. Imamo brdo kolokvijuma i predispitnih obaveza, a ništa od toga nije oslobađajuće. Nije fer da zbog Bolonje na ispitu znam za 10, a da dobijem 9 jer mi fali 0.05 poena (dešavalo se). Smatram da je 60 bodova taman koliko treba za budžet, da je manje, mnogo više bi se budžetskog novca trošilo ,a trud studenata bi bio manji.“
Međutim većina studenata je izgubljena u ovom sistemu. Neki od njih i bukvalno. Pošto profesori različito reaguju na ovaj sistem i svako radi na svoj način, učenje studenata se razlikuje od predmeta do predmeta kao i način dobijanja ocena.,,Bolonja može da bude odlična, samo ako se dobro implementira u ceo sistem. Kod nas je polovična. Većina starijih profesora ne priznaje Bolonju. Stručni ispiti su slabije obuhvaćeni sistemom Bolonje, dok su opšti i izborni obuhvaćeni, pa je zato i prolaznost veća“- kaže Andrija, student Saobraćajnog fakulteta. Sa njim se ne slaze Petar Babić, student Fakulteta političkih nauka, koji kaže da se Bolonja sprovodi na njegovom fakultetu ali da postoji negodovanje profesora koji smatraju da ovaj sistem zaglupljuje studente, sa čijom konstatacijom se on slaže.
Mnogima je ipak, ovaj sistem jako prihvatljiv, i u njemu se savršeno snalaze.
Katarina, student Fakulteta organizacionih naukau Beogradu, navodi da njoj sasvim odgovara Bolonja i da ako zagreješ stolicu možeš jako lepo da prodješ.Jedino sa čim se ne slaze je da je 60 ESPB mnogo za budžet, jer smatra da je to veliki pritisak za studente pa bi najbolje bilo da se uspostavi neka sredina, izmedju 48 i 60 ESPB. Anđela Stefanović, student Mašinskog fakulteta u Nišu, rekla je nesto sasvim suprotno: ,,Mislim da je 60 bodova sasvim prihvatljivo za budžet, ispod toga ne bi valjalo, jer smo na fakultetu, ipak treba da postoje neki kriterijumi.“ Ali složila da joj rad po Bolonji mnogo pomaže da savlada ogromno gradivo.
Dosadašnje studentske borbe imale su ograničeni uspeh, jer su bez obzira na proteste i blokade cene studiranja iz godine u godinu rasle, dok je kvalitet visokog obrazovanja drastično opadao. Studiranje je postalo luksuz, i to je osnov svih problema. Zbog preopširnih udžbenika, staromodnog nastavnog kadra, studenti su često preopterećeni, a dubina njihovog znanja je smanjena. Zato studenti teško završavaju studije i bune se za bodove.
,,Moj Univerzitet je zasnovan na bolonjskom sistemu visokog obrazovanja, koji obuhvata mnogo aspekata. Naizgled se može reći da se radi samo o formalnoj organizaciji jednog departmana, međutim, ispunjenje svih bolonjskih kriterijuma dakako utiče na kvalitet samog obrazovanja koje se pruža nama studentima.“ rekla je Aiša, student departmana za pravne nauke Univerziteta u Novom Pazaru, i dodaje: ,,Smatram da preraspodela bodova nije urađena pravično, jer bi po pravilu trebalo značiti da manji broj bodova iziskuje manje truda i vremena kako bi se taj predmet položio, a to nekada nije slučaj. Ono što bih promenila jeste i postojanje predmeta koji predstavljaju sintezu dva ili tri predmeta, koji su pojedinačno obimni i inače zahtevaju detaljno izučavanje koje je na ovaj način onemogućeno. Pravni fakultet generalno odlikuje obimnost nastavnog materijala, i tu Bolonja ne može puno pomoći. Međutim, ono što se može uraditi kako bi se olakšalo studentima je redukovanje broja predmeta, za čime i postoji tendencija, što je pohvalno.“
Različiti su stavovi kada je Bolonja u pitanju, ali oko jednog se svi slažu – studenti su budućnost jedne zemlje, i treba im se pružiti prilika da to i dokažu.
