Ah, ti padeži i deklinacija imenica, svi ti nastavci i izuzeci! Ne borite se protiv toga, jer sve se može savladati, a zaista je lep osećaj jezikom ovladati! 🙂 Zato, evo razrešenja nekih nedoumica.
Deklinacije imenica
U srpskom jeziku postoje 4 vrste promene imenica. U ovom tekstu biće reči o imenicama prve vrste (deklinacije). Tu spadaju imenice muškog roda koje se završavaju na suglasnik i imenice muškog i srednjeg roda čija se osnova završava na suglasnik sa oblikom nominativa jednine na –o i –e: Sutra imam ispit. Gde je Đorđe? Znam jedno lepo mesto na koje možemo otići. Sunce je najbliža zvezda Zemlji.
Najčešće greške pri promeni ovih imenica javljaju se kada je reč o instrumentalu jednine. Imenice prve vrste u ovom padežu imaju nastavak –om, ali ponekad i –em.
Ukoliko se osnova ovih reči završava na prednjonepčani (palatalni) suglasnik, nastavak za instrumental biće –em. Ako niste sigurni koji su to prednjonepčani suglasnici, evo jednog primera iz školskih klupa u kome su početna slova u rečenici upravo prednjonepčani suglasnici: Čika Đorđe žvaće šljive, njegova ćerka Ljiljana jede džem.
Stoga će instrumental jednine ovih imenica glasiti:
- Iseci lubenicu ovim nožem.
- Bila sam u kupovini sa mužem i nije ni reč rekao dok me je čekao, zamisli!
- Sara, upoznaj me sa tim mladićem.
- Sanjao sam da se borim sa zmajem.
- Najinteresantniji trenuci u mom životu bili su oni provedeni sa prijateljem.
- Kuda si krenuo s tim konjem, mačem i bičem?!
- Išao sam sa Radošem i Milošem na utakmicu.
Međutim, biće: kaišom, jurišom, gulašem ali i gulašom. Nakon završetka –c, može se javiti kako nastavak –om, tako i nastavak –em, i to:
- a) –om kada se u osnovi imenica nalazi vokal –e: Mnogi ljudi se bave švercom. Moj pas baš voli da trči za zecom. Nemoj nikoga nazivati kepecom!
- b) –em kada se reč završava na –ac i sadrži u sebi nepostojano A: Da li si se ikada družio sa crncem? Kako se slažeš sa svojim ocem? Putovao sam vozom sa jednim Bosancem i Makedoncem.
Kejem ili kejom?
I inače, kada se u prethodnom slogu u reči nalazi vokal –e, koristimo nastavak –om kako bismo ispoštovali disimilaciju (razjednačavanje glasova): Koliko problema imam sa ovim padežom, ne mogu više da učim! Hajde da prošetamo kejom i da ti na nekom zidu nacrtam nešto sprejom!
Kad već prićamo o ovome, znate li kako se pravilno piše naziv nekog keja? Naziv je ispravno napisati velikim slovom na početku naziva.
Dakle pravilno je napisati Zemunski kej, Dunavski kej, Savsk kej. Ukoliko je pak reč kej na početku onda je isto treba napisati velikim slovom. Kej oslobođenja.
Princom ili princem
Reči kao što su: princ, špic, blic, češće se javljaju u sledećem obliku: princom, špicom, blicom, ali su zastupljene i sa nastavkom –em. Možda vam se sada malo vrti u glavi, ali kada jednom usvojite pravila, kasnije ćete i podsvesno ispravno govoriti.
Hajdete sad u šetnju kejom sa svojim princem, princezom ili prijateljem!
Najčešće greške
- princ – princem (ne princom)
- nos – nosem (ne nosom)
- nož – nožem (ne nožom)
- sprej – sprejom (ne sprejem)
- kej – kejom (ne kejem)
- kelj – keljom (ne keljem)
- konj – konjem (ne konjom)
- kreč – krečom (ne krečem)
- mesec – mesecom (ne mesecem)
.){kind=link}