Bonjour Tristesse – zaboravljeni film i roman Fransoaz Sgan

Fransoaz Sagan (1935-2004), fancuska književnica koja je svojim prvim romanom dovela u vezu par izuzetnih imena dvadesetog veka: Dzin Siburg, Žilijet Greko i Žan Lik Godar. Oduševljena glumicom Džin Siburg nakon odgledanog filma novog talasa, Do poslednjeg daha, radoznalo sam tragala za ostalim filmovima u kojima je igrala. Bonjour Tristesse, zvuči poznato?

Dobar dan tugo, knjiga Fransoaz Sagan objavljena je 1954. godine. Kada je napisala knjigu Bonjour Tristesse, Sagan je imala nepunih 19 godina. Tih 40 000 reci pročitala sam u jednom danu kao srednjoškolka intrigrirana perspektivom francuske tinejdžerke kasnih 50-tih godina.

 

Fransoaz Sgan

Roman je napisan kao naracija u prvom licu. Priču pripoveda mlada Sesil, nemirna, strastvena i buntovna tinejdžerka, miljenica svog oca Rejmonda sa kojim čini nerazdvojan, drugačiji i jedinstven par. Ova Drugost jeste izvor njihove tuge i zadovoljstva. Protagonisti su ravnodušni prema osobama koje ih okružuju. Otac i kci dive se jedno drugom i sposobni su da razumeju samo ljude slične sebi. Uznemirenost zbog uzdrmavanja njihovog udobnog univerzuma, kreirala je dramu jednog letnjeg odmora na ostrvu u Italiji.  Drugost o kojoj piše Sagan predstavljena je kao oslobađajuća, kao nešto što je poznato samo boemima i  hedonistima. Za njih svet je stvoren da bi se tokom života uživalo telesnim čulima. Logično, ertoika je jedna od stalno pisutnih tema ovog i drugih romana Fransoaz Sagan. Nezainteresovanost glavnih likova za društvena događanja, za moralne norme i društvena pravila, odlika je gotovo svih protagonist u knjigama Fransoaz Sagan. I sama književnica je praktikovala slobodan, strastven, za društvo i vreme u kojem je živela, “amoralan”  život.

“Uvek sam svirala u krivom ritmu. Kao da je život nekakav veliki klavir na kojem sam potpuno zanemarila pedale, ili bolje, čije sam pedale krivo upotrebljavala: svirajući prigušeno simfonijske uvertire svojih sreća i uspeha, snažno naglašavajući pasaže svojih melanholija.”

Fransoaz Saga, citat iz knjige  ” Izgubljeni profili” 

Bonjour Tristesse bio je roman internacionalnog uspeha, prevođen i pozitivno, ali često i negativno kritikovan. Često je opisivan kao skandalozan roman jednostavnog scenaria. Međutim, jednostavnost i lakoća stila pisanja, doneli su joj uspeh koji je postakao boemski život malde Sagan. U društvu poznatih intelektualaca Sagan je uživala u alkoholu i drogama. „Da, uzimala sam kokain. Zar nisu svi to činili?“ Njene knjige mogu se tumačiti kao autobiografske. U njima Sagan opisuje ženske protagoniste kao one koje mamurne provode dan u krevetu, noću su na žurkama u lepim haljinama, uvek u društvu muškaraca, njihov život je divlju, one ne moraju misliti na to koliko novaca troše i često bez plana one proživljavaju najuzbudljivije scenarije.

“Sada sam se već osećala kao jedna od onih emancipovanih žena što ih susrećemo u ženskim časopisima, žene koje, čudesno lišene živaca, znalački osiguravaju sreću svojih muževa, svoje dece, svojih šofera i svojih pazikuća.”

Fransoaz Sagan     

Četiri godine nakon što je objavljena knjiga (1958) Bonjour Tristresse, američki reditelj Oto Premindžer snimio je istoimeni film. Ulogu mlade Sesil dobila je Džin Siburg (18)  koja će dve godine kasnije postati nezaboravna ikona Godarovog filma Do poslednjeg daha. Za jedne novine Godar je govorio o  ulozi Džin Siburg u filmu Bonjour Tristesse. Tom prilikom naglasio je komplementarnost uloge iz Premingerovog filma:

 “The character played by Jean Seberg [in Breathless] was a continuation of her role in Bonjour Tristesse, I could have taken the last shot of Preminger’s film and started after dissolving to a title: “Three years later”. 

Ono što je činila u filmu Bonjour Tristresse, Džin Siburg nastavlja u Do poslednjeg daha. Najupečatljiviji moment jeste direktno i neuobičajno dugo gledanje u kameru. Tako se prekida iluzija glume, te se ostvaruje dublji kontakt sa gledaocima. Gledanje u kameru, scenirano ili spontano, od strane slučajnih prolaznika, postaje norma Godarovih filmova. Film nije remek-delo, ali je plus dobio time što je uticao na rad jednog od najvećih filmskih stvaraoca Žan Lik Godara. Drugi velikan francuskog novog talasa, Fransoa Trifo nakon što je odgledao film Bonjour Tristesse, izjavio je da je Džin Siburg jedna od najboljih glumica u Evropi.

Žiliet Greco (1927), jedna od najslavnijih francuskih pevačica, za film otpevala je pesmu Bonjour Tristesse. Greco i Sagan bile su bliske prijateljice. Greco je govorila o Sagan kao o strastvenoj ženi koja je radila i živela na način na koji je ona želela, što njenu životnu priču ne čini tragičnom, već uspelom u svom cilju. Link za pesmu Žiliet Greco [ https://www.youtube.com/watch?v=b2KGRC-FktA ] .  

 

Fransoaz Sagan i Džin Siburg na snimanju filma Bonjour Tristesse

Fransoaz Sagan

Autor teksta: Venesa Mušović

2 KOMENTARA

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here