Čitaoci predlažu: lepote Srbije koje morate videti – CRVENI POTOK, TEPIH LIVADA I VIDIKOVAC BANJSKA STENA

Dragi čitaoci, pred vama je nastavak serije tekstova „Lepote Srbije koje morate videti“. Prethodni tekst možete pročitati na linku.

U središnjem delu nacionalnog parka Tara, na visoravni nazvanoj Mitrovac, nalazi se prirodni rezervat Crveni potok. Kumovala mu je rečica koji tuda protiče, razlivajući se preko crvene ilovače, koja u vreme jačih atmosferskih padavina poprimi crvenu boju.

Svoj doprinos lepoti ovog rezervata dao je i lokalitet Tepih livada. Lokalitet nosi ovo ime jer nije u potpunosti obrastao tresavskom šumom i zbog mekoće podloge usled ugibanja tresetnih slojeva.

Izvor fotografije: wikimedia.org

Naučnici tvrde da je ovo tresetište staro oko hiljadu godina a da godišnji rast istog iznosi oko jedan milimetar.

Tresetiša nastaju kada postoji stalni višak vode iz padavina i podzemnih voda sto dovodi do manjka kiseonika u zemljištu i nepotpune razgradnje biljnih ostataka. Biljke koje uspevaju na ovakvom zemljištu su mahovine tresetari.

Uzvor fotografije: www.panoramio.com

Naučnicima naše zemlje ovaj rezervat je jako bitan zbog toga što se u tresetnim slojevima nalaze fosilizovana zrnca polena koja pružaju podatke kako o istoriji biljnog sveta tako i o klimatskim promenama i uslovima staništa Tare i cele Srbije. Zbog velike popularnosti ovog čuda prirode najstrože je zabranjeno gazenje i korišćenje treseta na ovom područiju.

Na oko deset kilometara od visoravni Mitrovac nalazi se vidikovac nazvan Banjska stena.

Izvor fotografije: mw-panoramio

Banjska vrela koja izbijaju u podnožju, potopljena su pri izgradnji jezera Perućac.

Pored jezera Perućac sa ovog mesta može se takođe videti i kanjon reke Drine i područije Osata u Bosni i Hercegovini.

Osat je predeona celina na levoj obali srednjeg toka Drine. Spisi iz devetnaestog veka govore da je na njegovom područiju živeo veliki broj neimara-zanatlija koji su gradili kuće i bogomolje u Srbiji i Bosni. Oni su ostavili značajan trag u graditeljstvu Balkana, na prostorima Istočne Bosne, na planini Tari, Zlatiboru, Šarganu.

Kuće karakteristične arhitekture koje su zidali su dobile naziv osaćanke. Kada su majstori napuštali Osat i kretali put Srbije, bile su priređivane vesele svečanosti.

PODELI

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here