Slušajući svakodnevni govor, suočavamo se sa mnogim nepravilnostima, a isto tako smo dovedeni i u mnoge nedoumice. Jedan od problema je taj kome treba verovati i gde proveriti kakvo je normativno rešenje određenog problema. Koliko puta ste se zapitali da li pravilno koristite ovaj prisvojni pridev i da li ste se možda ogrešili o neku Ankicu? Kako ta Ankica u budućnosti ne bi bila povređena ili čak ljuta na vas, pokušaćemo da konačno objasnimo čitavu problematiku i ukažemo na primere slične ovome.
Naime, Pravopis Matice srpske u svojim najnovijim važećim izdanjima kaže da je samo Ankičin tačan oblik. Zašto je to tako? Kako onda neko kaže i drugačije? Koje jezičke pojave se treba dosetiti i razrešiti dilemu?
Vraćamo vas u šesti razred osnovne škole. Da, sigurno je bilo davno, ali mora da je u vašem pamćenju, barem u obrisima, ostalo nešto od onoga što je rađeno na časovima srpskog jezika. Među svim tim nastavnim jedinicama nalazi se i ona o glasovnoj promeni pod nazivom palatalizacija. Ono što se najlakše pamti u vezi sa ovom promenom je sledeće: zadnjonepčani suglasnici K, G i H prelaze u prednjonepčane suglasnike Č, Ž i Š ispred I, J, E i A (koje je nepostojano). Da nema određenih situacija kada ne dolazi do promene, problema nikako ne bi bilo. Međutim, izuzeci su tu i moramo se što bolje potruditi da ih upamtimo i ne mešamo sa onim slučajevima koji ispunjavaju pravila promene.
Česta kolebanja se mogu sresti u prisvojnim pridevima obrazovanim sufiksom –in. Ovi pridevi su izvedeni od imenica na –ica i po pravilu bi trebalo da dobiju nastavak –ičin. Sledeće reči mogu 
ilustrovati pređašnju tvrdnju: Novičin, Ankičin, Miličin, Maričin, Ružičin, Dušičin,, Jeličin, Slavičin, Zoričin, Dragičin, Koprivičin itd. Složićemo se s tim da smo u prilici da čujemo i drugačije oblike: Novicin, Ankicin, Milicin, Maricin, Ružicin, Dušicin, Jelicin, Slavicin, Zoricin, Dragicin, Koprivicin i slično, ali svi ovi oblici su neispravni. Ovo je zaista lako, ali šta je sa: Sunčicin, Ančicin, Dubravčicin i sličnim rečima? Za ovu drugu grupu reči postoji jedno sasvim opravdano, razumljivo i prihvatljivo objašnjenje. Kada bi se glasovna promena dogodila, ove reči bi zvučale ovako: Sunčičin, Ančičin, Dubravčičin i imali bismo dva identična sloga jedan do drugog. Pokušajte da ih izgovorite, morate da priznate da je to malo teže, te se iz tih razloga i odstupa od palatalizacije i nemamo udvajanje slogova u prisvojnim pridevima. Moguće da ovo doživljavate kao poteškoću, ali je osnovna namera da se olakša sam izgovor.
Ovaj tekst je trebalo da reši ovu čestu zavrzlamu i poduči vas i podseti na palatalizaciju. Dakle, nadalje bi trebalo da upotrebljavate samo oblik Ankičin. Još jedna napomena: u dvosložnim hipokoristikama – Micin, Jocin, Jucin palatalizacija izostaje i samo ovi oblici su u skladu sa normom.
