Da li znate šta znači reč stihoklepac?

U jednom od prethodnih tekstova bavili smo se pojmom tvorbe reči i pomenuli da ćemo detaljnije pisati o načinima tvorbe. Ovaj tekst će upravo biti posvećen toj temi.

Bili lingvisti ili ne, sigurno vas je nekada interesovalo kako je koja reč nastala i od kojih se delova sastoji tvorena reč. U ovom tekstu ćemo se potruditi da vam malo približimo ovaj fenomen i razjasnimo eventualne nedoumice.

U srpskom jeziku postoji pet načina tvorenja reči. U nastavku ćemo se pozabaviti svakim od njih i ilustrovati ih nekim primerima.

  1. Izvođenje (derivacija, sufiksacija) predstavlja dodavanje sufiksa na tvorbenu osnovu i najfrekventiniji je način nastajanja reči u srpskom jeziku. U ovom tvorbenom procesu mogu učestvovati osnove različitih vrsta reči: imenica, prideva, zamenica, broja, glagola, priloga. Jedna od zanimljivosti u procesu sufiksacije jeste pojava tvorbenog lanca, npr. reč učiteljica je nastala od reči učitelj, koja je dobijena od glagola učiti. Primeri sufiksacije: mladost, knjižara, pisac, osmoro, beogradski, blistav itd.
  2. Slaganje (kompozicija) je spajanje dveju reči (ili više njih, što je retko) u jednu na dva načina: a) prosto srastanje: Beograd (beo+grad), dangubiti (dan+gubiti), jarkocrven (jarko+crven), čuvarkuća (čuvar+kuća); b) srastanje reči uz pomoć spojnih vokala o i e: jugoistok (jug+o+istok), gluvonem (gluv+o+nem), veroispovest (ver+o+ispovest), kraljeubica (kralj+e+ubica), kućevlasnik (kuć+e+vlasnik), oceubica (oc+e+ubica) itd. Ovaj tip tvorbe nije dominantan u slovenskim jezicima, ali se u srpskom, pod uticajem engleskog jezika, može sresti u nazivima nekih preduzeća: Nišekspres, Srbijašume.
  1. Prefiksacija je tip tvorbe kod kojeg se na tvorbenu osnovu dodaje prefiks. Dodavanjem prefiksa se tvore mnogi glagoli i na ovaj način se često od nesvršenog glagola dobija svršeni (menja se vid): doleteti, preleteti, sleteti, uzleteti, zaleteti itd. Takođe, i druge vrste reči mogu biti dobijene prefiksacijom: doručak, prababa, suvozač; nesrećan, praistorijski, omalen; osrednje, poprilično, bezbrižno.
  2. Kombinovana tvorba predstavlja istovremeno vršenje dva načina tvorbe. Ovaj tip tvorbe može biti dvojak: a) prefiksalno-sufiksalna tvorba (istovremeno dodavanje prefiksa i sufiksa): dovratak, ponedeljak, uzrečica, posuda, bezakonje, podzemlje; b) složeno-sufiksalna tvorba (u isto vreme se reč spaja sa drugom rečju i dodaje joj se sufiks): vatrogasac, sladokusac, mišolovka, glavobolja, vlastoljublje, višeglasje.
  3. Konverzija (pretvaranje) je nastanak nove reči prelaskom iz jedne vrste reči u drugu, pri čemu se ne dodaju tvorbeni elementi. Ovaj tip tvorbe je najneproduktivniji u srpskom jeziku. Konverzijom se najčešće dobijaju imenice pridevi (procesima poimeničavanja i popridevljavanja): Divna, dobro, Engleska; svetleće (reklame), diplomirani (profesor), putujuće (pozorište). Neretko se ovim tipom tvorbe dobijaju i predlozi od imenica: vrh (brda), čelo (stola), put (reke).

Budući da ste iščitali ceo tekst u vezi sa načinima tvorbe, odgovor na pitanje iz naslova je jednostavan. No, ukoliko ste i dalje u dilemi, reč je nastala kombinovanom tvorbom, i to složeno-sufiksalnom (stih+o+klep+ac; klep je osnova glagola klepati, sa značenjem piskarati; stvarati stihove nevešto, bez nadahnuća). Značenje reči stihoklepac jeste rđav, nevešt pesnik i ovom rečju možete nazvati svakoga ko neosnovano za svoju poeziju misli da je dosegla umetnički zenit.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here