Kako drugačije govoriti o danu studenata, nego u kontekstu borbe. Upravo permanentno nezadovoljstvo zbog studentskog statusa u Srbiji, čini da 4. april čvrsto stoji kao simbol prolećnog poziva za buđenje iz letagije. Studentski protesti sa sobom nose živopisnu monografiju. Istorija najbliža nama veže se za blokadu Filozofskog fakulteta iz 2011. godine, kao i ovogodišnji protest ispred zgrade Rektorata. Neki od uslova su ispunjeni, ali ideja o besplatnom školstvu još uvek se čini kao utopijska.
Dan studenata
Za šta se bore studenti Srbije? Dozvolite da vam odgovor ponudim kroz transparente sa studentskih protesta održanih prethodnih godina : NAMA JE DOSTA; DOLE ŠKOLARINE; TAŽIMO SMENU REKTORA; OBRAZOVANJE JE LJUDSKO PRAVO; ZNANJE NIJE ROBA; BESPLATNO OBRAZOVANJE ZA SVE; NEĆEMO KREDITNO ROPSTVO. Složićete se da se zahtevi studenata ne svode na metafiziku i svet imaginarnog. Povećanje školarina, a ukidanje stipendija je logika koja dobro vaga samo na kantaru kapitalističkog sistema koji pritiska Srbiju, a između ostalog ugrožava materijalni status studenata i svih građana. Srbija je država u kojoj je svaki četvrti građanin bez posla. Pa znanje stvarno nije roba, a čini se da nije ni na kakvoj ceni u ovoj zemlji. Zato studentske borbe nikada ne upućuju samo na sistem obrazovanja, već operišu simbolima koji se suprostavljaju političkoj eliti. Kako danas, tako i 1936. studenti su se borili za bolji materijalni status i za otpor društvenim uljezima. Ukratko ću vas podsetiti kako je 4. april postao dan studenata i zašto je važno shvatiti ga ozbiljnije od besplatne svirke u Studentskom gradu.
Zašto obeležavamo 4.april ?
Studentska drama počinje 3. aprila 1936. godine, kada je dobro organizovana grupa studenata započela demonstracije zahtevajući da se održi autonomija fakulteta. Tadašnje političke elite težile su da ograniče moć fakulteta i uguše zahteve studenata. Efektom ogledala, štrajk se reflektovao u Ljubljani, Zagrebu, Skoplju i Subotici.
Reagovanje studenata iz više centara bivše Jugoslavije bio je izraz solidarnosti i kolektivnog nezadovoljstva. Period 30-tih godina obeležen je jakom političkom aktivnošću studenata. Tako je borba za bolji materijani status studenata prerasla u borbu protiv jačanja fašizma u tadaškoj Kraljevini Jugoslaviji.
Demonstracije 1936. bile su masivne, te je vlast organizovala tzv. “studentsku policiju” kako bi ugušila proteste. Prvog dana protesta, 4. aprila, ubijen je student pravnog fakulteta Žarko Marinović. Ubio ga je član ORNAS (“Organizaija nacionalnih studenata”), kao porfašistički orijentisani aktivista.
Na ovoj priči zasniva se borba današnjih aktivista Savezne komunističke omladine Jugoslavije. Savez komunističe omladine (SKOJ) je organizacija koja je preuzela liderstvo nad protestima iz 1936. Za omladinu SKOJ-a, 4. april obeležava se kao dan borbe protiv fašizma, ali i borba za poboljšanje studentskog statusa. Tako će članovi SKOJA-a u četvrtak, 4.aprila 2014. predati zahtev za ukidanje ORNAS (“Organizacija nacionalinih studenata”), kao one koja stoji iza ubistva Žarka Marinovića. Ista grupa mladih aktivista predaće sutra zahtev za ukidanje bolonjskog sistema visokog školstva.
Dan studenata prvi put proslavljen je 1960. godine i trajao je od 2. – 4. aprila. Od tada ovaj dan obeležen je nizom studentskih aktivnosti na univerzitetima širom Srbije. Tribine, radionice, izložbe, filmske projekcije, svirke, pa i protesti stoje kao znak prolećnog buđenja studenata i poziv na borbu. Kao što je naša prošlost kazala više puta, studentska borba je najčešće borba za boljitak celog naroda jedne zemlje.
Autor teksta: Venesa Musović
