Mislite da biti bolestan od dijabetesa nije ništa strašno i da se ništa ne menja saznanjem o postojanju bolesti u organizmu? Jednostavno gledate na tu situaciju u stilu „pa šta“? Kako prepoznati dijabetes kod mladih i kome se obratiti za pomoć? Šta je uzrok? Da li znate da dijabetes „boli“?
Dijabetes kod mladih
Većina pacijenata ima podmukli početak bolesti, koji može biti asimptomatski godinama, posebno kod gojaznih osoba gde se bolest najčešće otkriva slučajno prilikom rutinskih analiza. Negojazni pacijenti sa blagom formom dijabetesa nemaju karakterističan fizikalni nalaz u vreme otkrivanja dijabetesa.
Dijabetes (lat. diabetes mellitus) ili šećerna bolest je hronični poremećaj metabolizma koji sprečava organizam da iskoristi glukozu delimično ili u potpunosti. Odlikuje se povišenom koncentracijom glukoze u krvi. Pankreas proizvodi hormon insulin koji reguliše nivo glukoze u krvi. Bez insulina, nivo šećera u krvi se povećava jer organizam ne može da koristi ili skladišti glukozu.
Svetska zdravstvena organizacija upozorava da bi broj obolelih od dijabetesa mogao dostići 366 miliona ljudi do 2030. godine! Još strašnije je to što je sve veći broj dece i omladine obolelih iz godine u godinu. Šećerna bolest kod mladih se može ispoljiti u bilo kom uzrastu. Pravilo ne postoji i zato bi bilo korisno obratiti pažnju na nekoliko smernica koje ukazuju na njegovo postojanje.
Kako prepoznati dijabetes?
Kako prepoznati dijabetes?Uobičajeni znaci prepoznavanja šećerne bolesti:
- različiti hemijski (laboratorijski) testovi urina i krvi
- oralni test opterećenja glukozom (OGTT)
- osoba čiji zadah ima miris acetona.
Simptomi dijabetesa
Osnovni simptomi dijabetesa su: povećana diureza (količina izlučene mokraće), noćno mokrenje kod dece i mladih sa novootkrivenim dijabetesom, žeđ, zamagljenje vida, gubitak telesne težine (uprkos normalnom ili povećanom apetitu), umor, slabost, česte vaginalne infekcije i dr.
Glavni uzročnici dijabetesa
Glavni uzroci dijabetesa su gojaznost, nedostatak ili smanjena fizička aktivnost, loša ishrana i prenatalni faktori. Može nastati i usled oštećenja pankreasa kod određenih zaraznih oboljenja. Prevelik i neadekvatan unos lekova, hemijskih agenasa, sklonost ka većim količinama slatkiša, nazebima, infekcijama i zapaljenjima, stres, povrede, hirurške intervencije itd.
Dijabetičar pre svega mora biti odgovoran prema sebi i svom zdravlju tj. vladati se prema pravilima.
To je pola puta ka izlečenju bolesti ili njenoj kontroli. Kod mladih dijabetičara odgovornost je veća u odnosu na vršnjake. Pored toga što se insulin mora redovno unositi u određeno vreme,njegovo unošenje je bolno putem injekcija. Veoma zamorno i neprijatno je i merenje šećera, a bockanje u prst je neophodna procedura merenja glukoze u krvi i to boli.
Pravila ponašanja u ishrani dijabetičara
Mukama nije tu kraj! Postoje pravila ponašanja u ishrani dijabetičara. Kod zdravih osoba je to stvar volje ili prestiža, a kod dijabetičara potreba. Dok većina mladih unosi namirnice sa visokim glikemijskim indeksom kao što su sokovi, slatkiši, keks, čips, testenine, brza hrana, dijabetičarima je to ZABRANJENO. Nijedna farmakološka terapija ne može zameniti pravilnu ishranu i restrikciju unosa šećera. Kvalitet hrane, pravilan odabir i uobročenost su jako važni.
Istraživanjima je dokazano da umereno vežbanje tri puta nedeljno može u velikoj meri smanjiti rizik od oboljenja kod mladih uzrasta od devetnaest do dvadeset pet godina.
Prihvatiti samog sebe kao drugačijeg od drugih i biti prihvaćen nije jednostavno. Onog trenutka kada mlada osoba sazna da ima dijabetes, dolazi do emotivnog kraha. Takav šok „boli“ i strašan je kako za samu individuu, tako i za porodicu.
Šta uraditi u tom trenutku?
Kada mlada osoba ustanovi da ima dijabetes, neophodno je obratiti se za pomoć dijabetologu čija je dužnost da primenjuje principe medikamentnog tretmana i obavezu za podršku razvoju emotivnih kapaciteta svih članova porodice. Svaki novootkriveni dijabetičar uzrasta do osamnaest godina zahteva hospitalizaciju radi potvrde dijagnoze, neodložnog početka terapije i postizanja kliničke i laboratorijske stabilizacije i edukacije bolesnika i roditelja o tretmanu i principima terapije.
Kod mladih dijabetičara je neophodno raditi na doživljaju sebe kao neponovljivog bića.
Motivisati ih da prihvate i zavole svoje novo ja donosi stabilan i pouzdan identitet. Uz podršku porodice i okoline, mladi ponovo mogu osetiti životno zadovoljstvo i radost tzv. „drugo rađanje“. Tako da ni uspeh u školi ili fakultetu neće izostati.
