Everybody Street – dokumentarac o fotografima njujorških ulica

Fotografija Helen Levitt

Everybody street naziv je dokumentarnog filma koji je okupio najveća imena ulične fotografije: Bruce Davison, Elliot Errwitt, Jill Freedman, Bruce Gilden, Rebecca Lepkoff, Mary Ellen Mark, Jeff Mermelstein, Joyel Maerowitz, Martha Cooper, Jamel Shabazz, Boogie, Clayton Patterson.

Film je uzbudljivo putovanje kroz oči genija njujorških fotografa. Fragmenti njihovog dnevnog rituala prikazani su tako da se pomenuti fotografi čine kao elegantni ulični plesači sa misijom lovca na izvrsne snimke. Bilo da je njihov pristup nametljiv, uznemiravajući ili, sa druge strane, neutralan, neprimetan, skoro u ulozi kradljivca, snimci su apsolutno savršeni. Kako to rade? “Viseći okolo” na trgovima, ulicama, u metroima i stanicama, radoznalost, hrabrost i iskrena zainteresovanost za svet i ljude u njemu, ali iznad svega, želja za dobrom fotografijom načinila ih je imenima kakva danas jesu.

Ulična fotografija nalazi svoje početke u 1920-im  i 1930-im. Pionirom ulične fotografije smatra se Ežen Atže, poznat po zadivljujućim fotografijama starog Pariza. Fotografski centri oduvek su bil Pariz, London i Njujork. Pariz i danas drži status najfotografisanijeg grada na svetu.

Društveno-kulturni doprinos ulične fotografije

Strastveni geniji, neodoljivo privučeni dešavanjima urbanog okruženja, spontano su započeli žanr ulične fotografije. Cvat ulične fotografije vezan je za proleće 70-ih godina kada su stvarali umetnici i heroji dokumentarca Everybody Street. Ulična fotografija ima dugu tradicijju i enorman značaj kako za tumačenje društvno-kulturnog konteksta prošlosti, tako i aktuelnosti. Od 2003. godine UNESCO je na svojoj zvaničnoj stranici objavio zakon o digitalnom nasleđu gde fotografije zauzimaju značajno mesto. Ulični fotografi beleže društvenu atmosferu, te su značajni akteri na polju kulture.  Pisana reč retko može doslovno da zapamti stilove odevanja, načine zabave, ulične proteste, nasilje, siromaštvo, bahatost i sl.

Elliott Erwitt
Jamel Shabazz
Helen Levitt

Ulična fotografija je sugestivna, asocijativna i evokativna. Fotografi ovog žanra često se poigravaju vizuelnim metaforama i metonimijama kako bi preneli željenu poruku. Ovaj fotografski žanr vizualizuje svakodnevno ali neuobičajeno, ono što najćešće uzimamo „zdravo za gotovo“, a što fotografijom biva osvetljeno. Ulica je često percipirana kao bezlično mesto, tranzitorno i opasno, puno anonimnih lica. Ulični fotograf, za razliku od većine hodača koji zaziru od susreta sa drugima, radoznalo krade trenutke tuđe zamišljenosti, zanosa, uzbuđenosti ili zatečenosti. Njegova strast je nekad agresivno zurenje u lice prolazina, detektovanje njihove jedinstvenosti, otuđenosti, komičnosti, lepote i ružnoće.

Joel Mayerowitz je jedan od naratora u filmu Everybody Street. Smatra se najelokventnijim “filozofom fotografije”. Joel je odustao od pozicije urednika fotografskih knjiga i odlučio da započne karijeru fotografa. Nakon instinktivnog kadriranja impresivnih trenutaka, upoznao se sa analognim aparatom,  kojem je ostao dosledan do danas. Analogna fotografija je ono što većina profesionalnih  uličnih fotografa potencira, ali se slažu sa tim da je bitna komunikativnost zabeleženog, ne isključivo proces i estetika. Ovo je tema o kojoj svako od fotografa u filmu kazuje svoj stav. Mayerowitz pruža podršku digitalnoj i kolor fotografiji koja je dovela do demokratizacije fotografije kao vizuelnog medijuma. Demokratizacija fotografije znači i demokratizacija emocija, što pojačava vrednost vizuelne komunikacije. Danas svako može biti fotograf, ali samo nekolicina njih može praviti dobre fotografije.  Stav je nekih od fotografa da zahvaljujući digitalnoj fotografiji i internetu svet ima mogućnost da otkrije nove genije ulične fotografije.

Everybody Street je film koji može biti pitak, duhovit, edukativan i uzbudljiv kako za ljubitelje ulične fotografije tako i laicima u ovoj oblasti. Priča o hobiju, profesiji, o ljudima koju su svoj život posvetili fotografiji i budnom posmatranju sveta oko sebe divan je omaž živim genijima ovog fotografskog žanra. Svet može biti ispričan kroz tekst, kroz dokumentarni ili igrani film, ali samo je jedan medijum koji zaustavlja trenutak i prikazuje ga onakvim kakvim ga naivno oko ne može uvideti. Zbog toga jeEverybody street putovanje kroz uslikani nadrealni svet kroz koji svakodnevno hodamo. Samo geniji ulične fotografije posvetili su život posmatranju i vizuelnom beleženju dinamike ljudi u prostoru, a kroz fotografije nam dozvolili da vidimo kroz njihove oči.

New York City, 1965 — Joel Meyerowitz
Jill Freedman
Ricky Powell

Izvor: http://antropoloskiokular.wordpress.com/2014/10/17/everybody-street-dokumentarac-o-fotografima-njujorskih-ulica. 

PODELI

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here