Grafiti grupe Massive Attack

Prema mnogim pretpostavkama, poznati grafiti umetnik Banksy je jedan od članova muzičke grupe Massive Attack. Zbog čega su bend i grafiti umetnik toliko značajni i da li je uopšte bitno ko je Banksy?

massive attack
Foto:festivalhopper.de

Massive Attack, bend iz Bristola oformljen 1988. godine počinje kao soundsystem, ali kasnije prelaze u live bend. Prvi hit izbacuju 1991. godine Unfinished Sympathy sa vokalima gospel pevačice Šare Nelson. Kasnije, ova pesma je izglasana kao jedna od najboljih pesama ikada od strane magazine NME. Massive Attack pored takvog uspeha na samom početku svog stvaranja, svakako nije jedan sasvim običan bend. Zbog svog sastava koji čine Robert 3D Del Naja, Grant Daddy G Maršal i nekada sa njima Endi Mushroom Vauls, bili su odraz multikulturalnosti. Potpuno neuobičajen bend u to vreme u Velikoj Britaniji, svojom muzikom pružao je nove poglede na rege i hip hop kulturu. Kombinacijom dens muzike i tekstova političke konotacije, proširivali su nove vidove britanske kulture.

Pročitajte i Moderna kultura grafita – Zidovi sa dušom

Sa druge strane, van muzičkog studija, na ulicama su se pojavljivali neobični grafiti koji prolaznike nisu ostavljali ravnodušnima. Prema mnogim pretpostavkama potpis, Banksy, koje se pojavljivalo iza tih radova pripada jednom od članove grupe Massive Attack, Robertu Del Naji. Mnogi datumi njihovih turneja i koncerata se poklapaju i sa datumom nastanka grafita. Del Naja je 2013. godine održao svoju prvu samostalnu izložbu u Londonu u Lazarajds galeriji, čiji je vlasnik Stiv Lazarajds poznat i po tome što je svojevremeno zastupao Banksy-ja. Na izložbi su bili prikazani svi radovi koje je Del Naja radio za Massive Attack u periodu od dvadeset godina. Svaki izložen crtež je ručno rađen šablonima, tehnikom kojom se i Banksy služi pri crtanju grafita.

kolazcic

Bežanjem od mejnstrima, Massive Attack kombinuje hip hip sa dens muzikom koja je tada predstavljala eskapizam od surove realnosti, postaju kulturni fenomen i definišu novi pravac, trip hop. Politički aktivizam prožet kroz ,,uličnu muziku’’ im sa jedne strane svrstava albume Blue Lines i Mezzanine u 500 najboljih albuma ikada, a sa druge ih u muzičkom svetu deklariše kao autsajdere. Muzikom prenose realnost sa ulice tako komunicirajući sa publikom, kao što to Benksy radi dok se šetate ulicom. Polaritet koji prikazuju u svojoj muzici se posebno ogleda u pesmi Karmacoma (Protection, 1994). U jednom trenutku se šetate ulicom bezbrižno, dok je u drugom Kuvajt bombardovan.

kolaz2,,Walking through the suburbs though not exactly lovers
You’re a couple, ‘specially when your body’s doubled
Duplicate, then you wait for the next Kuwait’’

Velika Britanija takođe nije bila pošteđena kritika ovih umetnika. Splitting the Atom (Heligoland, 2010) pored toga što je nadahnuta situacijom u svetu, iskazuje i njihove stavove o britanskom ponavljanju sopstvene istorije. Inspirisan događajima u Parizu 2005. godine, Robert piše False Flags (Collected, 2006), politički najotvoreniju pesmu kao direktan komentar na dešavanja u Evropskoj uniji, direktniji od Eurochild (Protection, 1994). Svoju odbojnost prema mejnstrim medijima su, pored same muzičke orijentisanosti, iskazivali i u pesmi Be Thankful for What You’ve Got (Blue Lines, 1991) o njihovom uticaju i nametanju modela po kojima se (ne) treba ugledati.

kolaz33,,Activated the remote I put the bbc on
I’ve seen this city somewhere
I’m looking out for no-one
Pallor in my eye it get blue like neon
Hell is round the corner where I shelter’’

Massive Attack i Banksy su svojim radom definisali polje potkulture do nivoa koji nekada nije bio prepoznatljiv. Kombinovanjem produkta masovne umetnosti sa surovim temama koje nas okružuju svakodnevno, otvorili su nove vidove kulture i načine razumevanja određenih dešavanja. Banksy redefiniše prodaju umetničkih dela, skoro kao što je Endi Vorhol to učinio sa svojim štampanim delima Pop Art-a. Tako što se rad nastao tehnikama koji se vezuje za urbanu kulturu, prodaje u umetničkim galerijama na isti način i za takođe veliku sumu novca kao bilo koje delo visoke umetnosti. Time podstičući mlade umetnike da stvaraju i žive od svoje umetnosti, otvarajući im nove mogućnosti za profesionalno usavršavanje, a u isto vreme negira elitizam i hijerarhiju koja postoji u umetničkim krugovima. Pravi identitet Banksy-ja nije ni bitan. Ono što je, zapravo, vredno pažnje su poruke koje nam šalju i način poigravanja sa našom svakodnevicom.

PODELI
Tamara Kabanica
Student Filozofskog fakulteta u Beogradu, smer Istorija umetnosti. Bavi se dizajnom i volonterskim radom. Oblasti interesovanja: vizuelne komunikacije, likovna i performativna umetnost...and so on...

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here