Reporter i producent televizije „Al Jazeera English”, Aljoša Milenković je u nedelju. 26. aprila održao besplatno predavanje u Domu omladine Beograda koje je organizovala studentska organizacija „Mreža za poslovni razvoj” u okviru projekta „Škola poslovnih veština” u saradnji sa Ambasadom Sjedinjenih Američkih Država i Domom omladine.
Već 20 godina radite u medijima, kako u domaćim tako i stranim iako ste diplomirani inženjer tehnologije. Kako ste se održali na tom putu i da li ste uopšte zamišljali da ćete se baviti novinarstvom?
Dok sam bio na fakultetu, nisam mogao ni da pretpostavim da će mi novinarstvo i mediji biti posao od koga ću živeti, sada već više od 20 godina. Voleo bih da kažem da je razlog za moj ostanak u tom poslu bio neopisiva ljubav prema istom, ali je ipak sve bilo mnogo prozaičnije. Za ono za šta sam se školovao, u Srbiji nije bilo posla, a onda su me igra slučajnosti i sudbina usmerili i ovu stranu u stranu ovog posla. A, da li ću se i dalje održa(va)ti u njemu, s obzirom na pritiske koji se gomilaju na medije svuda u svetu, ja sam sve manje optimista oko toga, a i kao sve stariji imam i sve manje snage da se borim protiv vetrenjača.
Prema nekoj Vašoj proceni, šta možemo da očekujemo od narednih dešavanja u zemlji i u svetu i kako da se nosimo sa istim?
Ništa dobro i ništa lepo ne vidim niti na kratkom, niti na dugom štapu. Perpetualna ekonomska kriza i nestabilnost, dalje povećavanje jaza između malog broja bogatih i ogromne mase siromašnih, dalje izumiranje srednje klase, demografska katastrofa u Srbiji. Evropu, naročito zapadnu čekaju još veći i strašniji potresi, na prvom mestu demografski. Ovo je početak kraja Evrope koju i kakvu znamo.
Od čega sve zavisi šta nam nudi budućnost?
Samo od onih koji imaju moć i sredstva da nam je određuju na globalnom nivou.
Iako rad u Al Jazeera English zahteva dosta posla, počeli ste sa proizvodnjom piva u Zemunu. Šta ste prvo uradili kada Vam se javila ta ideja i da li ste razmišljali o tome da proširite posao?
Bavljenje privatnim poslom je stalna ”bitka uzbrdo”, naročito u uslovima ekonomske i političke nastabilnosti kakva je u našem regionu, a sve više i globalno. Nelojalna konkurencija velikih koji koriste svoje ekonomske i političke veze i pritiske da se pravna regulativa prilagodi njima i time se da se uguše mali proizvođači je dala tune i ozbiljne rezultate poslednjih 15 godina. Uprkos svemu tome, odlučio sam da se upustim u avanturu ”malog biznisa” nadajući se da mogu da ”pobedim sistem”. O ”proširenju posla” u ovom trenutku ne razmišljam, za početak cilj mi je da poslovanje bude samoodrživo.
Šta je najviše potrebno, osim novca i volje, da se pokrene sopstveni biznis?
Dobra ideja je možda najbitnija. Naročito na zapadu. A, ovde su bitne i dobre veze. Jedino se zahvaljujući njima u ekonomiji kakva je srpska se neko može ”preko noći” obogatiti i postati multimilioner. Iza takvih ”uspešnih biznismena” najčešće stoje neke grupe ljudi, organizacija, lobi ili interesna grupa.
Nevladina organizacija „Mreža za poslovni razvoj” je osnovana od strane studenata koji se trude da zainteresuju i pripreme svoje kolege za budućnost. Kolika je važnost ove organizacije i kako zainteresovati studente da posete predavanja?
Mladi bi trebalo da budu željni znanja i upijanja iskustava starijih, samo iz razloga da ne bi ponavljali greške koje su oni činili. Zbog toga su takva predavanja sjajna ideja i nadam se da će biti pameti i zdravog razuma da se nastave i time pruži prilika mladima da lakše definišu i odrede svoje životne puteve.
