Poremećaji u ishrani – kako nastaju i kako ih lečiti?

Ljudski je želeti lepši izgled i popraviti nesavršenosti na telu. Međutim, kada preokupiranost mršavošću preuzme kontrolu nad navikama u jelu, mislima i životom onda je to znak da poremećaji u ishrani prevladavaju, gubi se prava slika o svom telu i zapada se u još gore stanje koje može izazvati različite posledice. Predstavljamo vam tri najčešća poremećaja sa kojima se nosi veliki deo mladih.

poremećaji u ishraniPrejedanje – Binge eating disorder (BED)

 

To je poremećaj koji se manifestuje nekontrolisanim uzimanjem velikih količina hrane u epizodama, često u tajnosti, bez izazivanja povraćanja. Praćen je uglavnom osećajem nezadovoljstva ili krivice tokom ili nakon prejedanja.

U osnovi ovog poremećaja leži nezadovoljstvo, najpre samim sobom, a potom i životnim okolnostima. Osobe koje pate od ovog poremećaja nesvesno ulaze u začarani krug u kome koriste što više hrane kao utehu, potom osećaju krivicu zbog prejedanja i ponovo se okreću hrani kao privremenom rešenju.

PROČITAJTE Prejedanje kao zavisnost? Kompulzivno jedenje – bindž iting

Karakteristično ponašanje osoba sa ovim poremećajem je nesposobnost da prestanu da jedu i nekontrolisano unošenje hrane čak i kada nisu gladni. Iako misle da time sebi olakšavaju stanje u kome se nalaze, nakon prejedanja ne dolazi do zadovoljstva niti osećaja sreće i ispunjenosti.

Treba razumeti da su mahom svi poremećaji u ishrani izazvani usled kombinacije više spoljnih faktora: pritisak društva da svi budu vitki i plasiranje mršavog izgleda kao idealnog. Takođe, osobe koje su bile seksualno zlostavljane imaju tendenciju da pate od ovog poremećaja. Depresija, nedovoljno samopoštovanja i nedostatak samopouzdanja takođe mogu imati uticaja na prejedanje, dok istraživanja pokazuju da su i geni odgovorni za ophođenje sa hranom.

Glavna posledica ovog poremećaja svakako je dobijanje na težini i gojaznost, ali ono dovodi i do mnoštva emocionalnih problema, povlačenja u sebe, stvara prepreku u komunikaciji s drugim ljudima i onemogućava normalno funkcionisanje u toku dana.

Osobama koje se nose sa ovim poremećajem savetuje se da se najpre izbore sa emocijom koja ih nagoni na prejedanje i time krenu sa rešavanjem problema iz korena. Sledeći korak je uvođenje zdravih navika uz postepeno ukidanje loših navika, pri čemu se na to ne gleda kao na kaznu nego rad na sebi.poremećaji u ishrani

 

Anorexia nervosa

Poremećaj koji se ogleda u odbijanju hrane, preteranom strahu od gojenja i posedovanjem iskrivljene slike o sebi.

Dijeta, hrana koja je „zabranjena“, brojanje kalorija ono su što zaokupira misli tokom najvećeg dela dana ne ostavljajući vreme za porodicu, prijatelje i ostale aktivnosti. Život postaje neprekidno pokušavanje postati mršav, ali bez obzira na to koliko kilograma izgubili, osobe koje se nose sa ovim poremećajem nikada nisu zadovoljne.

Simptomi koji se javljaju kod osoba sa ovim poremećajem su konstantno merenje porcija i kalorične vrednosti, izbegavanje obroka u društvu uz izgovor da se ne osećaju dobro, nikada ne jedu u javnosti i imaju posebne načine konzumiranja hrane (žvaću i ispljunu hranu).

 

Posledice ovog poremećaja su ogroman gubitak težine, koji ukoliko se ne kontroliše dovodi i do gubitka kose, slabljenja zubi i kostiju, dolazi do anemije, pogoršanja unutrašnjih organa i u najtežim slučajevima dolazi do smrti.

 

Da je ovaj poremećaj uzeo maha pokazuje i činjenica da se čak pojavio i pokret PRO ANA (Proud to be anorexic) čiji članovi doživljavaju ovu bolest kao ljudsko biće, dajući joj ime Ana i smatraju je prijateljem.

I pored opomena koje dolaze od lekara devojke širom sveta žive pod uticajem modne industrije koja propagira nedostižne ideale, a koji samo produbljuju nesigurnost kod mladih devojaka.

Oporavak od ovog poremećaja nije lak, imajući u vidu da zahteva saradnju i lekara, psihijatra i psihologa uz podršku najbližih.

poremećaji u ishrani

 

Bulimia nervosa

Bulimija je poremećaj koji karakterišu česte epizode prejedanja, praćene izazivanjem povraćanja, uzimanjem laksativa i diuretika ili iscrpljujućim treninzima u nameri da se ono što je pojedeno istroši što pre.

 

Postoji više različitih simptoma koji ukazuju na ovaj poremećaj: nemogućnost prestanka sa jelom sve do granice bola i osećaja mučnine; konzumiranje hrane u tajnosti, neumerenost u količinama hrana koju unose (ili jedu previše hrane ili ne jedu uopšte); nasilno izazivanje povraćanja guranjem prstiju u usta nakon čega se na rukama pojavljuju ožiljci i i menja se boja kože; promena boje zuba usled kiseline koja je izazvana povraćanjem.

Bulimija dovodi do mnogih štetnih posledica po zdravlje. Dehidratacija, nepravilan rad srca, slabljenje srčanih mišića, nizak pritisak, umaranje, opstipacija i poremećaj rada organa za varenje su propratni efekti ovog poremećaja.

Ne postoji jedan uzrok koji dovodi do bulimije. Nedostatak samopoštovanja i loša slika o samom sebi, prvenstveno telu, igraju glavnu ulogu. Osobe koje pate od bulimije i generalno od poremećaja u ishrani ne umeju da se nose sa emocionalnim problemima na zdrav način. Zbog toga je njihovo suočavanje sa emocijama kao što su usamljenost, strah, anksioznost – začarani krug prejedanja i povraćanja.

Prvi korak ka rešavanju ovog problema je prestanak sa dijetom i pridržavanja strogih pravila ishrane jer oni sami dovode do prejedanja usled dugog suzdržavanja. Treba planirati obroke, ali na način da oni sadrže sve hranljive materije i da se unose u umerenim količinama. Kažnjavanje zbog prekršavanja dijete dovodi do osećaja krivice i time započinje ciklus koji se neprekidno ponavlja. Takođe, ukoliko su okidač za prejedanje i povraćanje negativne emocije sa kojima se ne mogu izboriti, osobe sa bulimijom treba da potraže stručnu pomoć kako bi naučile da se sa problemima izbore na racionalniji i uspešniji način.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here