Sunce, sunce, sunce… leto daj mi još sunca! Dosta mi je kiše, hladnoće, tmurnih dana. Dosta mi je pokvarenih ljudi, lažnih prijatelja, nekulturnih momaka. Stalno su oko mene.
Promene, želim promene – odmah! – moj mozak ludi. Toliko frustracija na jednom mestu!
Odakle, čemu to?
U poslednje vreme stalno su mi se ovakve misli vrtele po mozgu. Nikako nisam mogla da definišem šta se promenilo pa sam postala ovoliko nesrećna i nezadovoljna svojim životom. Nisam mogla da definišem svoj život, svoje misli, svoj nekada tako sladak, a sada gorak svet. Možda su me ovde dovele situacije koje su mi se dešavale.
Napisaću par redova o tome. Možda će se i neko od vas koji pročitate ovaj tekst pronaći, možda će mu i pomoći da bude samo svoj.
Završila sam fakultet. Bože, koliko sam samo bila srećna kada sam položila poslednji ispit. A tek kada sam uzela diplomu, zvonila su sva zvona.
Osmeh nisam skidala sa lica, častila sam i prijatelje i neprijatelje. Ponos!
E sada, lepoto majkina, nećeš žuriti sa masterom, prvo posao! Ako uzmem u obzir da sam volontirala sve četiri godine, završila dve studentske prakse, pored toga radila i promocije za džeparac, moje traženje posla će biti lako.
Veoma lako.
Toliko je bilo lako da sam se kao diplomac zaposlila na jednoj pumpi kao „operater“ iliti točilac goriva i kasir. Puna nade, entuzijazma i snova počela sam raditi i bila zadovoljna platom od 25,000 dinara + 3,000 dinara za markicu, a uz to prijavljena. Kud ćeš bolje! Biće sve to kako treba, mislila sam. Da bi napredovao treba krenuti sa dna, pa stepenik po stepenik.
Ubeđivala sam sebe. Stajanje na nogama po dvanaest sati, treća smena, svakakvi dripci. Možeš ti to, vikala sam iznutra. Svom snagom!
Sanjala sam o podršci, napredovanju, i to sve sama. Kad ono – šef, nabeđena budala. Čovek koji je zbog sopstvenog otkaza jurio, molio i tužio firmu pozivajući se na nacionalnu manjinu, imao je pik na „školovane ljude“, od kojih je on školovaniji. Tako kaže čovek.
Nikada pre u životu nisam osećala gađenje prema nekome i nagon za povraćanjem. Ta dva meseca rada u „prestižnoj kompaniji“ sa odličnim uslovima skratilo mi je pola života. Naučila sam šta znači mobing, zatim nepoštovanje prava radnika i zakon o radu koji se itekako ne poštuje.
Savet svima – nikada, ali nikada ne dopustite da vas neko vređa i omalovažava. Ni za kakve pare.
Idemo dalje, tešila sam se. Sledeća kompanija, prestižna kozmetička kuća koja se bavi prodajom premium kozmetike za negu lica i kose. Posao sam dobila na preporuku. Kada uđeš u firmu, sve sija. Zaljubiš se u prostor. Belo, protkano zlatnim nitima. Za jednu lavicu, zanos. Tu sam naučila šta znači raditi po deset sati, za platu manju od minimalca. A prosipa se priča o nekim ciframa u mozgu da ti se zavrti. Izdržala sam šest meseci torture i rada. Bilo je teško, ali poučno. Asistent direktora prodaje na rečima, zdravstveno osiguranje i prijava na zavod, misaona imenica. Ali mi je drago da sam tamo radila, bar sam upoznala fenomenalne ljude koji su mi bili klijenti, a sada sam ja njima klijent. Radila sam pored ovoga još mnogo toga, sezonske poslove, ali o tome ne vredi pisati.
Sve u svemu, problem za problemom. Dovoljno razloga da mi je sve tmurno, čak i kada je napolju sunce. Trudim se, učim, radim, slušam. A ništa se ne dešava. Onda počnem da istražujem po netu. Mora da postoji rešenje za moj problem.
Novi posao? Ne.
Preispitivanje svojih želja i stava o sebi. To je ključ!
Šta želim, koliko želim, čemu težim, koga volim… Prvenstveno JA!
Ne zablude o tome šta treba i kako treba, već istina o tome šta me čini srećnom. Kada već želim promene, vreme je da krenem od sebe. Osmeh na prvom mestu, pozitivan stav o svetu koji me okružuje na drugom, poštovanje na trećem i samo pravi prijatelji na četvrtom.
Tako malo besplatnih, a najvrednijih stvari. Zar je to mnogo?
I ljubav. Mnogo ljubavi prema sebi kao i prema čoveku koji mi je pokazao da dečko vredan moje pažnje postoji. Kulturan, pametan, dosledan i stabilan momak.
I zahvalnost. Njemu i svima koji me čine srećnom, takvi kakvi jesu. Ništa više ništa manje. A problemi, jedna više lekcija. Sve je to život. Kako se postavimo prema njemu, tako će se i on postaviti prema nama. A što se tiče posla… kako zračiš, tako i privlačiš. Mnogo istine u nekoliko reči!
Prvo promeni stavi misli iz negativnog u pozitivno, a onda očekuj promene na bolje.
… jer, kakve su ti misli, takav ti je život.
Razmislite dobro o tome.
