Izveštaj sa konferencije o održivosti kulturnih prostora

    Datum Isteka: 18/05/2018

    Konferencija posvećena dijalogu o održivosti kulturnih prostora u organizaciji Fondacije ,,Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture’’, donela nove smernice i trendove upravljanja u kulturi.

    Tokom dva dana u Studiju ,,M’’ u Novom Sadu, imali smo prilike da razmenimo puno iskustava i čujemo mnogo saveta kada je reč o upravljanju u kulturi, održivosti kulturnih prostora, promišljanju, planiranju realizaciji i vrednovanju kulturnih programa i projekata. Govorilo se i o izgradnji publike, različitim načinima finansiranja u kulturi i kreativnim industrijama, kao i o značaju povezivanja civilnog, privatnog i javnog sektora i individualnih kulturnih aktera. Imali smo prilike da uporedimo pristup evropskih i balkanskih modela. Izuzetno je važno i to da je publika imala prilike da čuje konkretne predloge za rešenje problema, da čuje savete o privlačenju sponzora, investitora i publike.

    Poseban događaj drugog dana konferencije predstavljao je EUNIC Café na kojem je predstavnicima ustanova kulture sa teritorije Novog Sada i Zone 021 (opštine Irig, Beočin i Sremski Karlovci), pružena prilika da kroz vremenski ograničene razgovore predstave svoje ustanove i konkretne programe, predstavnicima klastera EUNIC Srbija, kao i da ostvare lični i neposredni kontakt. Ovakav tip događaja koji je Fondacija organizovala spojivši sve članice klastera i ustanove na jednom mestu, predstavlja izuzetan značaj za EUNIC klaster, jer doprinosi povećanju vidljivosti ove mreže, a ustanovama priliku da razvijaju kvalitetniju ponudu, a samim tim i publiku.

    U okviru prvog panela prezentovano je nekoliko različitih pristupa infrastrukturnim projektima u okviru Evropskih prestonica kulture: pretvaranje krovova zgrada u Lincu u prostor kulture na otvorenom, pešačka staza kulture duga 360km koja povezuje i umrežava regiju Marseja, revitalizacija zgrade industrijskog nasleđa u Rijeci i kulturne stanice kao mreža novih prostora kulture u Novom Sadu. Zaključak ovog panela je da koncepti infrastrukturnih projekata zavise od specifičnog društveno-istorijskog konteksta u kome se realizuju, i da ih treba prilagoditi potrebama konkretne društvene zajednice, jer i održivost finansiranja (pored toga što su prepoznati od lokalnih vlasti) zavisi od uspešnosti projekata i njihovog realnog značaja za određenu zajednicu. Društvene promene koje pokreće projekat Evropska prestonica kulture su raznovrsne i takođe zavise od specifičnog lokalnog konteksta, a kreću se od razvoja nove publike, preko promene identiteta i samorazumevanja određene društvene zajednice, umrežavanja i izgradnje partnerstva između javnog, civilnog i privatnog sektora do decentralizacije kulture i aktiviranja pasivnog građanstva.

    Učesnici drugog panela „Kulturni prostori između tržišta i društvenosti – kako balansirati između uloga?” bili su predstavnici nezavisnih kulturnih prostora „Die Bäckerei“ iz Inzbruka, UFA Fabrik iz Berlina, Evropski centar za kulturu i debatu Grad iz Beograda, i bivša generalna sekretarka mreže nezavisnih centara „Trans Europe Halles“. Panelisti su, svako iz svog iskustva, dali predloge za ostvarivanje prihoda kroz različite sadržaje (bar, restoran, iznajmljivanje prostora, naplaćivanje ulaznica). Posebno su istakli značaj upravljanja prostorom, gde treba izbeći klasičnu hijerarhijsku strukturu, i stvoriti uslove za pregovore i odlučivanje na bazi konsenzusa. Na ovaj način objedinjuju se različite vrednosti i ubeđenja, i to je specifičnost svakog prostora koja se ne može primeniti na drugi. Kod svakog prostora važna je njegova svrha – odnosno identitet baziran na organskom povezivanju i zajedničkom rastu svih aktera koji u njemu deluju. Panelisti su posebno istakli da prostor, ukoliko želi da zadrži svoju misiju i vrednosti, treba da bude nezavisan od političkih i partijskih uticaja u pogledu programa i upravljanja, ali da svakako treba da bude važan činilac u artikulisanju društvenih problema zajednice u kojoj se nalazi, kao i akter u kreiranju kulturne politike grada.

     

    Tema trećeg panela „Kultura participacije – kako razviti proaktivne zajednice?’’ okupila je paneliste: Elizabet Bernrojtner, koordinator participativnih projekata društveno-umetničkog centra „Brunnenpassage“ iz Beča, Luku Piškoriča, suosnivača i direktora kreativnog centra „Poligon”, iz Ljubljane, Milana Tavčara iz „Filmstreet“ festivala iz Beograda i Dušicu Radojčić, predsednicu Koordinacije društvenog centra „Rojc“ iz Pule. Učesnici su diskutovali o evropskim kulturnim politikama, različitim formama uključivanja građana u kulturne aktivnosti, i o tome kako izgledaju proaktivne zajednice. Predstavili su načine na koje njihove organizacije mobilišu zajednicu, dali konkretne predloge kako uključiti građane u kulturne aktivnosti i kako na kreativne načine razvijati publiku. Zaključili su da su pristupačnost i bliski kontakt sa građanima najvažniji preduslovi za aktiviranje društva, i složili se da bi visok nivo učešća građana u kulturnim aktivnostima mogao znatno doprineti stvaranju proaktivnih zajednica u kojima su svi pojedinci jednako vrednovani i uključeni.

    Kulturni centri na Balkanu deluju u kontekstu koji ima mnogo toga zajedničkog i njihovo povezivanje i saradnja su prirodni procesi. Ukoliko nastaju na temelju osluškivanja i ispunjavanja istinskih potreba zajednice, pokreće se energija potrebna za akciju, koja je imanentni deo procesa razvoja kulturnih centara i nije sama po sebi negativna. Naprotiv, aktivistička delovanja i procesi  formiraju i razvijaju sve aktere, i konstruktivne su kada podstiču njihovu suštinsku komunikaciju. Ovo su neki od osnovnih zaključaka panela „Redefinisanje uloge kulturnih centara – Kako se menja Balkan“. Redefinisanje uloga odvija se u pravcu transformacije iz kulturnog u društveno – kulturne ili „community“ centre, upravo na temelju osluškivanja novih potreba zajednica. Neku vrstu ovakvih centara zajednice na Balkanu imale su u obliku Domova kulture, čiju tradiciju participativnosti ne treba odbacivati, već iskoristiti njen veliki potencijal za reinterpretaciju u današnjim okolnostima. Razmena iskustava izuzetno je važna za sve aktere u polju kulture i zbog toga je organizacija konferencija na kojima se mogu čuti različita iskustva iz čitave Evrope od neprocenjive važnosti za razvoj kulturne scene na Balkanu.

    Radionice održane 10. maja bavile su se problemima izgradnje publike i „crowdfunding“-a i društvenog aktivizma.Nana Radenković iz ,,Nove iskre’’ predstavila je iskustva delovanja njihovog kreativnog hab-a i modele za izgradnju publike, ali i pojedinaca i organizacija koje deluju u sektoru kulture i kreativnih industrija. Opredeljenost ka celoživotnom obrazovanju, razmena iskustava, umrežavanje i otvorenost su presudni za razumevanje sveta u kome se nalazimo i prevazilaženje problema. Za aktere u kulturi i kreativnim industrijama važno je da osluškuju i analiziraju promene u društvu i ekonomiji, te da preispituju svoje mesto u novonastalim okolnostima kako bi uspešno odgovorili na potrebe publike: ne pretpostavljati, biti stalno u kontaktu sa svojom publikom, raditi istraživanja, ankete i proveravati zadovoljstvo korisnika; u svakom trenutku biti svestan potreba, očekivanja, osećanja i doživljaja koje je publika stekla, jer će svoja iskustva podeliti. Sve ovo je presudno za kreiranje ponude koja će biti posebna, specifična i drugačija od svega ostalog što se nudi u isto vreme na istom mestu.

    Vladica Jovanović, iz agencije „Brodoto“ govorila je o potencijalima i dometima „crowdfunding“-a u regionu. Učesnici radionice mogli su da čuju na koji način funkcionišu različite „crowdfunding“ platforme, kako voditi ove vrste kampanja, gde pronaći publiku, kako „crowdfunding“ može efikasno da se poveže sa društvenim aktivizmom i poveća pozitivan uticaj na zajednicu.

    PODELI
    Jovana Živković
    PR & Marketing: Studentkinja druge godine smera medjunarodni odnosi na Fakultetu političkih nauka.

    POSTAVI ODGOVOR

    Please enter your comment!
    Please enter your name here