Ja sam… BRUCOŠ!

Oktobar.

Inspiraciju za tekst ovakvog tipa dobijam svake godine kada dođe oktobar.

“Kad dođe oktobar i kiše padaju
Ja sjetim se ljeta i pomislim na nju..”

Lepa pesma Hari Mata Harija, ali ne. Ne pričam o tome.

Pričam o polasku na fakultet.

Svake godine u ovo doba prisetim se mog preseljenja u Beograd. Kako je to bilo divno vreme. Uplašena, zbunjena, srećna, radoznala.. kakva sve nisam bila. Ali ponosna na sebe, jer sam ostvarila svoj cilj.

brucoš

Upisala sam fakultet koji sam želela, u gradu kojem sam želela.

Traženje stana. Pronašla sam ga još u avgustu. Da mi slučajno ne promakne dobra prilika. A onda sam se i preselila. Sećam se bio je petak. Vikend pred polazak na fakultet. Treba upoznati malo kraj.

Naučiti sve o gradskom prevozu. Učila sam taj gradski prevoz naredna tri meseca, a i Beograd sam tako upoznala, jer sam se million puta izgubila.

Najinteresantnije mi je bilo gubljenje iz Žarkova u Zemun. Umesto 58-mice, mačka ušla u 88-micu.

Znam da se smejete sada.

A tek kad me košava omlatila, nikada više bez kape nigde nisam pošla, a bila sam ljuti protivnik kapuljača.

Došao je i taj ponedeljak. Spremanje od šest ujutru, mislim. Pa onda putovanje od pola sata. I nalazim se ispred fakulteta. Tog prvog dana upoznala sam svoju zemljakinju i imenjakinju, moju dobru prijateljicu sada. Da mi nije bilo nje u nekim trenucima, mislim da od mog faksa ne bi bilo ništa. Elem, mnogo, mnogo lepih trenutaka tih prvih nekoliko meseci, pa i naredne četiri godine.

Šta sam naučila kao brucoš, a onda i kao student?

Prelepo, prelepo je studirati! Osamostališ se vrlo mlad. Svestan si da si prepušten sebi i ako se recimo izgubiš, nema plakanja, već tražiš put nazad. Račune plaćaš sam. Ako ne spremiš da jedeš, nećeš ni jesti. Nema mame da ti sve postavi. Stvoriš neki svoj način funkcionisanja. Organizuješ svoj dan onako kako tebi odgovara. Opušten si. Družiš se mnogo. Upoznaješ nove ljude, ali moj vam je savet nikada ne zaboravite staro društvo. Posle fakulteta retko ko ostane u kontaktu. Svako ode svojim putem. Naučiš da budeš odgovoran. Niko te ne tera da studiraš. To je samo tvoj izbor. A ako si već počeo, zašto bi odustajao. Jedina muka dok studiraš ti je rok. Koji god da je, moraš poloziti ispit. I to je najslađe nerviranje koje postoji. Postoji i ono drugo. Zove se zaljubljivanje. Ali to sada nije tema.

Sve u svemu. Polazak na fakultet je samo jedan stepenik više. Budite ponosni na sebe i koliko god da je teško, gurajte napred. Uklapanje u novu sredinu nije lak zadatak, ali nije ni nerešiv. Pratite korake starijih od sebe. Učite od njih i biće mnogo jednostavnije.

Kada jednog dana uzmete diplomu u svoje ruke, reći ćete: “I šta, to je to?!”

Shvatićete da nije lepota i sreća diploma, već u prelaženju tog puta do diplome.

Pa dragi brucoši, dobro došli vi nama.

Učite, ali se i provodite.

Jer, nisi student ako se ne okupljaš sa drugovima u studentskom parku preko puta Filozofskog fakulteta ili na zidiću na Kalemegdanu.

Studentski život je to!

PODELI

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here