Pre mesec dana započela sam svoje učešće u programu „Branitelji i braniteljke manjinskih prava u Srbiji“, u organizaciji Omladinskog odbora za obrazovanje. Program traje tri meseca i obuhvata niz aktivnosti. Jedna od aktivnost koju smo imali, bila je studijska poseta Somboru od 30. juna do 5. jula, gde smo imali niz predavanja i poseta institucijama.
U Somboru sam boravila sa još 19 studenata i studentkinja pravnih fakultat širom Srbije i mladih pravnika i pravnica. Dani su bili tematski podeljeni i svaki dan je bila organizovana poseta nekoj instituciji, nakon čega smo imali predavanja na određenu temu.Od nečega smo morali početi, pa je uvodno predavanje bilo rezervisano za priču o ljudsk
im pravima i manjinskim pravima u teoriji. Posle su se teme o položaju i pravima određenih manjina samo ređale – prava Roma, prava žena, prava LGBT populacije, ljudska prava u sukobima osvrćući se na dešavanja devedesetih godina prošlog veka na prostoru bivše Jugoslavije (po oceni svih učesnika najzanimljivije predavanje, ako ikada budete imali priliku obavezno poslušajte Dušana Jovanovića, nećete pogrešiti). Što se tiče poseta, obilazili smo institucije u kojima smo mogli da dobijemo odgovore na pitanje „Kako zaštita prava manjina funkcioniše u praksi?“ -Osnovni sud u Somboru, Zaštitnica građana i Gradska većnica, gde smo saznali malo više o Somboru i shvatili da je on izabran za ovu studijsku posetu upravo zbog svog interkulturalnog karaktera, jer prema poslednjem popisu u Somboru živi 21 nacionalna manjina.Članovi Gradskog veća su kroz primere iz svakodnevnog života ipak pokazali da je zajednički život u interkulturalnoj sredini itekako moguć. Alinije se ova poseta svela samo na učenje. Svako veče smo imali i forum teatar, radionicu gde je naša (ne)kreativnost dolazila do izražaja, a zabava je bila zagarantovana.
Osnovno pitanje koje se protezalo tokom posete Somboru bilo je „Da li smo zaista svi jednaki?“ Pored toga što su osnovna ljudska i manjinska prava garantovana Ustavom Republike Srbije, najvišim pravnim aktom jedne države, ipak smo došli do zaključka da se prave velike razlike između manjina i „većine“. Skrećem pažnju na primer iz prakse, za koji verujem da mnogi i ne znaju, a samo je jedan od vidova rušenja znaka jednakosti. Zbog nepostojanja sudskih tumača za neki od jezika nacionalnih manjina dolazi do konstantnog odlaganja i odlaganja sudskih postupaka, bez krivice stranaka. Postoji veliki procenat diskriminacije nad nacionalnim manjinama, posebno nad Romima. Nije redak slučaj da se formiraju u školama posebna odeljenja samo za decu romske nacionalne pripadnosti, ili se čak i neke škole etiketiraju kao romske. Ili često pitanje koje se postavlja ženama i danas (u 21.veku!) „Zašto studiraš, kad ćes ionako roditi decu i biti domaćica?“ Pogledajte statistiku koliko žena u Srbiji je na vodećim položajima i biće vam jasno kako se društvo ophodi prema njima. Primera diskriminacije i lošeg položaja manjina ima zaista mnogo. Samo treba da malo pažljivije pogledamo oko sebe i videćemo, a i shvatićemo da smo i mi bar jednom u životu bili diskriminator, svesno ili nesvesno.
Molba svih predavača i organizatora je bila jedna – da se sutra, kada budemo advokati, sudije ili nosioci bilo koje druge javne funkcije, prema svima ophodimo kao prema ljudima, da ne gledamo koje su boje, veroispovesti, seksualne orijentacije, pola, da li su osobe sa invaliditetom ili ne.
Poseta Somboru bila je samo početak programa, a sada mi, mladi, stupamo na scenu. Jedna od aktivnosti koja nam sleduje jeste vršnjačka edukacija. Tu bi trebalo da prenesemo stečena znanja našim vršnjacima, kako studentima tako i srednjoškolcima. Aktivno učešće mladih ljudi u društvu može da doprinese razvijanju svesti o značaju poštovanja ljudskih prava i borbi protiv njihovog kršenja. Bolje je da to čuješ od nekoga ko je tvog uzrasta nego od profesora ili starijih dok ti u glavi odzvanja misao „Jao opet ovi nesto pametuju…“
Ako su nekoga tema i primeri pokrenuli na razmišljanje, a nadam se da jesu, Omladinski odbor za obrazovanje raspisao je konkurs za drugu generaciju „Branitelji i braniteljke manjinskih prava u Srbiji“. Prijavite se, nećete ništa izgubiti, a steći ćete mnogo toga. Hajde zajedno da delimo znanje i da učinimo Srbiju boljom državom za život.
Potrebne informacije mogu se naći na sajtu Omladinskog odbora za obrazovanje (http://ooo.org.rs/)
Jelena Golubović, učesnica prve generacije
„Branitelji i braniteljke manjinskih prava u Srbiji“ i
studentkinja Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu
