Varvarizmi u srpskom jeziku

Mogu li strane reči kao moćno oružje, „ubijati“ neki jezik? Hoće li se i jezici, u koje spada i naš, narednih decenija, pod uticajem globalizacije i engleskog jezika menjati do neprepoznatljivosti?

Varvarizmi u srpskom jeziku

Većina ljudi neće baš najbolje razumeti termin varvarizam i pitaće se koje je značenje ove reči? Varvarizam je leksema stranog porekla koja ne pripada standardnom jeziku. Učeni ljudi, sveštenici, vladari i vojskovođe koristili su jezik kao moćno sredstvo da bi vladali.

Savremeno doba donelo je  nov način komunikacije, gde je engleski jezik posredstvom televizije, interneta i ostalih tehnološhih novotarija krenuo u osvajanje planete. Sve više čujemo da većina nas počinje da: forvarduje, hendluje i dilituje po folderu …

Značenje:

  • Forvarduje – prosleđuje
  • hendluje znači – organizuje
  • dilituje – obrisati nešto na računaru

Varvarizmi primeri

  • avlija – dvorište
  • adet – običaj
  • pendzer – prozor
  • odzak – dimnjak
  • firanga – zavesa
  • randevu – sastanak
  • fah – struka
  • fruštuk – doručak
  • šloser – bravar
  • špic – vrh
  • familija – porodica
  • tišler – stolar
  • treger – nosač
  • šuster – obućar
  • friško – sveže
  • luftirati – vetriti
  • šparati – čuvati
  • plajvaz – olovka
  • kuražan – hrabar
  • rola – uloga
  • šnajder – krojač

Jezik je osnovno oruđe kulture svakog naroda i briga za očuvanje maternjeg jezika trebalo bi da u nastupajućim godinama bude jedan od najvažnijih zadataka nadležnih državnih institucija. Svako oklevanje moglo bi da dovede do toga da pismeni radovi školaraca uskoro budu napisani nekim jezikom razumljivijim onima što žive preko Atlantika, nego većini građana Srbije.

U sadašnjosti imamo primer države Island, koja se trudi da očuva njihov jezički sistem u pogledu gramatike i osnovnog fonda reči. Na takav način se omogućuje razvoj savremenog islandskog da on ni u kom pogledu ne zaostaje za modernim svetskim jezicima.

Kako to u praksi izgleda? Neguju se i čuvaju reči i fraze koje su u upotrebi od davnina, poput: höfuð (glava), himinn (nebo), bók (knjiga), þú (ti), koma (doći), móðir (majka), faðir (otac), flaska (flaša) itd. Neke od ovih reči su vam svakako poznate iz engleskog ili bilo kog germanskog jezika.

Što se, pak, novijih pojava tiče, prosto se „izmisli“ reč koja sadržinski i smisaono odgovara stranoj reči. Evo nekoliko primera: avion – flugvél, telegram – skeyti, bicikl – reidhjól, džepna lampa – vasaljós. Raščlanjivanjem ovih reči dobijamo sasvim jasnu logiku prilikom osvetljavanja njihove etimologije (porekla).

Kada je o srpskom jeziku reč, valja tragati za sličnim rešenjima, gde će se smanjiti upotreba stranih reči u svakodnevnom govoru. Tačna je činjenica da je jezik živ,da se menja, obogaćuje stranim rečima ako u maternjem nema dostojnih zamena, ili ako nam nedostaju sinonimi. Ipak, varvarizmi koji su nas preplavili, i to u zemlji koja se još bori da iskoreni nepismenost, mogli bi da budu velika prepreka za razumevanje između mladih i starijih osoba, pripadnika seoskih i gradskih sredina…

Savremeni publicista Mileta Medić nam poručuje: „Čuvajte, čedo moje milo, jezik kao zemlju. Reč se može izgubiti kao grad, kao zemlja, kao duša. A šta je narod izgubi li jezik, zemlju, dušu? “

1 COMMENT

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here