Mi grešimo kad očekujemo da nam život pokloni ono što treba sami u sebi da pronađemo. Želimo da nam život ima neki smisao – ali život ima onoliko smisla koliko smo mi u stanju da mu damo. Budući da čovek nije savršen i da to ne može da učini sam, religija i filozofija su pokušale da pruže utešne odgovore na ovo pitanje i oni svi vode do istog zaključka smisao života je samo u ljubavi: koliko smo sposobni da volimo i da sebe dajemo, toliko će naš život imati smisla. (…)
Vi pokušavate da nađete utehu u prirodi i razočarani ste, kažete da je „pasivna i apatična“. Ali koliko vi imate simpatija za tu prirodu? Niste videli ni osetili koliko je težak i njen život, kako od bube do drveta svako biće mora da se bori, da radi, da se muči i odriče da bi postalo deo Svega, da bi se povinovalo njegovim zakonima po cenu borbe i žrtava. I vi ste, znači, prema njoj bili apatični i hladni. – Tu je problem. Ja vam više ništa neću reći, razmislite sami.
Herman Hese (1877–1962), nemački književnik
