Kako ovca kaže: ŠIRIMO NEŽNOSTI

Nežnosti se šire dodirom. I mirisima. Muzikom. Talasima. Često pogledima.

Ali za sve to treba se dodirnuti. Jedno kraj drugog stajati. Pomirisati. Udahnuti. Oslušnuti. Slušati i čuti. Gledati. U oči se gledati.

Kažu da se sada sve to može smajlićima na društvenim mrežama.

Kažem vam, nema gušće ispletene mreže od mreže zaljubljenih pogleda. Ili onih prijateljskih. Ili majčinskih. Dečjih.

Ali, kad smo daleko. (Čak i kad nismo toliko daleko da taj put ne može da se prođe peške). Kad smo daleko, toliko da mislimo da smo blizu ako jedno drugom pošaljemo poruku. Ili smajlija. Ili neku “slatku” sliku umesto slatke torte. Ili smešni video umesto smešne šale, za stolom ispričane. Kad smo daleko da mislimo da se samo tako možemo podsećati jedni na druge – onda, evo vam nežnosti. Nek se širi kao talas. Na internetu nema mirisa, ali ima muzike.

(Najbolje bi bilo da zgrabite to svoje čudo pored sebe, i ove muzičke nežnosti, i ove daleke slike, i ove moje podsetnike na lepo u svetu – zajedno osetite. Za nežnost je potrebno dvoje.)

Srbijanka Stanković

KAKO OVCA KAŽE: tekstovi mladih autora sa portala Blacksheep.rs

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here