Kako prevazići gubitak?

Svi se susrećemo sa raznim gubicima tokom života, bilo da su u pitanju neke nama važne osobe kao što je gubitak roditelja, partnera prijatelja pa sve do nekih sitnijih ali isto tako važnih gubitaka poput gubitka neke materijalne stvari za koju smo bili vezani. Sa njima se, kasnije ili pre, svako od nas mora suočiti.

Kako prevazići gubitak?

Gubitak bliske osobe se ne može porediti sa ostalim vrstama gubitaka, kao što je materijalni gubitak, niti ih možemo porediti na taj način, ali želim da istaknem da gubitak bilo čega uvek ima slične posledice. Izuzetno je značajno kako se i na koji način suočavamo sa njima i da li je taj način suočavanja, i promenom koju on nosi,  konstruktivan. Svaki gubitak dovodi do neke promene.

Svaka promena kod čoveka, u većini slučajeva, može da uzdrma našu realnost, možemo da se osetimo kao da  gubimo  „tlo pod nogama”. Takve emocije i osećanja su potpuno normalna. Gubitak svojom promenom može, i u većini slučajeva i dovodi do poljuljane sigurnosti u svet i u sopstvenu vrednost. U tim trenucima osoba može da bude nepoverljiva prema svojoj okolini, da se oseća usamljeno ili očajno i da se tim mislima još više ugura u začarani krug patnje i samodestrukcije.

Gubitak takođe može da uništi naše dotadašnje pretpostavke o svetu i drugima. Svaka promena je izuzetno teška i nosi sa sobom mnogo prepreka koje trebamo prevazići kako bismo se, na kraju, uspešno adaptirali na tu promenu i stvorili od nje odskočnu dasku za dalji rast i razvoj.

Proces i trajanje tugovanja

Proces tugovanja nastaje nakon gubitka stvari ili osobe koja nam je bila važna.

Osoba može da se oseća usamljeno, besno, tužno, potišteno, da oseća i neke telesne promene kao što su gubitak apetita, mučnina, gubitak koncentracije, poremećaj sna itd. Sve što osoba oseća su normalne stvari koje ona mora da proživi i doživi slobodno kako bi odtugovala i suočila se sa gubitkom.

Takođe, tugovanje nam pomaže da se adaptiramo na novonastalu situaciju, da bolje shvatimo gubitak i da se sa njim na adekvatan način suočimo. Ovaj proces ima periode kada se osoba  oseća bolje i kad joj se osećanja tuge i besa ponovo vraćaju.

Zdravo tugovanje

Zdravo tugovanje podrazumeva uspone i padove. Ono što je važno jeste da se takve oscilacije kod zdravog tugovanja sve više smanjuju, dok posle jednog dužeg perioda potpuno ne nestanu. Veoma je važna podrška okoline osobi koja tuguje. Potrebno je da okolina razume i dozvoli da osoba slobodno pati koliko god njoj to bude bilo potrebno. Svaka osoba je drugačija, pa tako svakom treba drugačiji period da gubitak preboli.

Ljudi često greše tako što žele da potisnu svoje emocije, svoju tugu, misleći da će je tako prevazići, gurajući emocije „pod tepih”. Najvažnije je upravo uraditi suprotno. Pustiti svoje emocije kakve god one bile da prođu kroz nas jer jedino će tako moći potpuno i da nestanu.

„Samo ljudi koji su sposobni da snažno vole mogu isto tako snažno da tuguju, ali ova ista potreba i snaga za voljenjem služi da poništi njihovo žalovanje i da ih izleči.“  – Tolstoj

Kao što je rekao Tolstoj, ljudi koji snažno vole isto tako, a možda i još snažnije, umeju da tuguju. Ključ je da tu snagu za voljenjem drugih i života iskoristimo na pravi način, da sa svim tim lepim osećanjima koje imamo u sebi pobedimo tugu i gubitke tako što ćemo u tim gubicima, tom bolu,  naći smisao.

Smisao koji će nas podići toliko visoko da će nam iz te perspektive gubitak izgledati  poput nekog kamenčića na koji smo se sapleli, pali, zaplakali od bola, a potom snažno ustali i krenuli napred. To ne znači da osobe ili stvari koje smo izgubili tek tako trebamo da zaboravimo, to samo znači da ljubav koju imamo za osobe ili stvari koje smo izgubili i koje nam ostaju u lepom ili manje lepom sećanju treba da preusmerimo na našu sadašnjost, na stvari koje nas okružuju, na ostvarivanje našeg punog potencijala.