KAKO RASTE POZORIŠTE? (V)

    Izabrati glumu za svoj poziv nije nimalo laka niti jednostavna odluka. To je profesija koja nikada ne može biti samo posao. Osvoji svaki živi trenutak i oživi sve one druge. U kojoj meri se ta posvećenost vrati i isplati najbolje znaju profesionalni, školovani glumci. Ovo nije priča o njima. Ovo je priča o tome kako raste pozorište.

    Kako raste pozorište u Vranju?

    Beograđani mogu da ušetaju u više od dvadeset teatara u gradu i uživaju u izvanrednim predstavama. Skoro svaki veći grad u Srbiji ima svoje pozorište. Čak i onda kad to pozorište nema svoju zgradu. Ovo je priča o o tome kako raste pozorište i šta predstavlja jedan teatar. Ne govorim o ljudima koji se profesionalno bave glumom. Ne govorim ni o ljudima koji se amaterski bave glumom. Govorim o ljudima koji tek rastu i sa kojima raste pozorište – ovog puta u Vranju.

    Stalno slušamo o mladima koje ništa ne interesuje. Čitamo o svakodnevnom nasilju u školama. A oni rade nešto sasvim drugačije.

    Razgovarali smo sa Andrijanom Đorđević, mladom glumicom iz Vranja.  Ona nam je otkrila ko su ovi ljudi, otkud im ideja i istrajnost.

    Ko to glumi u Vranju i zašto?

    – Grupa mladih glumaca iz Vranja sastoji se od nekadašnjih polaznika glumačke radionice pozorišta “Bora Stankovic”. Zajedničko za sve nas je upravo to što smo, u različito vreme, svi prošli kroz istu glumačku obuku. Samim tim nam je metod rada i pristupanja veoma sličan, iako nastojimo da kroz proces unosimo novitete, i na taj način istražujemo i stičemo nova iskustva.

    Kako se razvijate i šta vas pokreće u vašem kreativnom radu?

    – Pored svakodnevnog rada u pozorištu odlučili smo da svoju energiju i kreativnost primenimo i van pozorišta i da se na taj način oprobamo u rešavanju problema koji se ne tiču samo pravljenja predstave, već i pronalaženja prostora, sredstava i dobre volje ljudi koji su u mogućnosti da pomognu. Taj put je bio trnovit, ali istrajnost uvek dvodi do određenih rezultata.

    Zapravo, želja da se bavimo ovim poslom je najveća energija za nas.

    Koja su vaša velika ostvarenja?

    – U vreme kada ljubitelji pozorišta u Vranju ostaju bez pozorišta, nastaje predstava “Put, istina i život”. Ozbiljniji poduhvat predstavlja predstava “Kući” po tekstu Ljudmile Razumovske, u režiji Lazara Tasića. Rađena je uz nesebičnu podršku pozorišta “Bora Stanković”. Kasnije, na poziv organizacije “NG Školarac”, počinjemo sa radom na novom performansu za koji smo, na osnovu razgovora i radionica, napisali tekst i sami režirali. Tako dolazi do premijere predstave “Ko je kriv?” koja se bavi kritikom društva. Takođe, u saradnji sa pozorištem “Bora Stanković”, a u okviru “Noći muzeja”, nastala su dva scenska prikaza “Pesme duše i bola” i “Tonem”. U planu je još jedna predstava koju podržava “Roterakt klub” u saradnji sa pozorištem “Bora Stankovic”.

     

    Ko je kriv za izvanrednost?

    Ova zanimljiva glumačka ekipa svakodenevno napreduje i proširuje se. Sa krajnjeg juga naše države šalju nam veru u snagu naše omladine. Ovo su ljudi koji vredno rade, stvaraju i uživaju u svom radu: stalni članovi ansambla su Milica Mladenović, Kristina Jovanović,  Stefan Milenković, Stefan Antanasijević, Nina Ristić, Lazar Tasić, Nikolija Zdravković i Andrijana Đorđević. Treba pomenuti i ostale članove: Vida Arsić, Anica Petrović, Teodora Đedović i Aleksandra Stojanović.

    Put, istina i život.

    Ovo je priča o divnim mladim ljudima koji biraju svoj put, krase ga istinom i biraju umetnost za svoj život. Još jedna lekcija o tome kako je motivacija za uspeh uvek u uspešnom radu i posvećenosti. Ko je kriv što su tako izvanredni?

     

    Srbijanka Stanković

     

     

     

     

     

     

    POSTAVI ODGOVOR

    Please enter your comment!
    Please enter your name here