Kina ili “Zemlja pomorandža i orhideja“ smeštena je u istočnoj Aziji. Ova najmnogoljudnija zemlja na svetu krije različite zanimljivosti, a njena istorija je, kao i sam način života u njoj, prožeta mnoštvom simbola. S obzirom na to da površina Kine iznosi 9.6 miliona km², ova zemlja zauzima treće mesto na svetu po površini kopna i mora.
Peking je glavni grad Narodne Republike Kine i njen politički, kulturni i obrazovni centar. Urbani deo Pekinga krasi tri arhitektonska stila – tradicionalna arhitektura u koju spada kapija Tjenanmen ili “Kapija nebeskog mira“ – ujedno i simbol Narodne Republike Kine. Drugi stil, kinesko – sovjetski je u vezi sa građevinama koje su podignute između 50-ih i 70-ih godina i treći stil – moderna arhitektura, uslovljena tehničkim i tehnološkim mogućnostima. Njom dominira čelik, gvožđe, staklo i beton. Ipak, za najveći kulturni domašaj se uzima pekinška opera, odnosno njeno savršenstvo pokreta – borbe i akrobacije karakteristične za kinesku kulturu.
Opasnost koja preti Pekingu je visoko zagađenje vazduha, čak pet puta veće nego što predviđa Svetska zdravstvena organizacija, a uzrok zagađenja je ono što predstavlja glavni izvor energije Kine – ugalj. Još jedan problem života u Pekingu su i peščane oluje. Iz tog razloga se ponekad veštački izazivaju kiše kako bi se umanjio njihov efekat. Za razliku od modernih načina odbrane od prirodnih katastrofa, rani kineski carevi su čuvali pande jer su verovali u njihovu snagu i hrabrost. Zato se pande uzimaju za simbol hrabrosti i moći na čitavom području Kine i danas.
Život bez simbola je u okviru ove kulture nezamisliv. Okruženi njima, oni veruju da privlače sreću, zdravlje i na taj način se štite od zlih sila. Za razliku od Evrope, njihovi simboli većinom nose suprotna značenja. Jedan od primera je bela boja koja simbolizuje tugu zbog čega se izbegava, a crvena predstavlja boju radosti, ona je boja venčanja, različitih ceremonija i proslava. Za razliku od ovih oprečnih značenja, crna može simbolizovati kako pravednost i nesebičnost, tako i lukavstvo i prevaru.
Lotos ukazuje na čistotu, a od 2013. godine je sagrađena ‘’Lotos zgrada’’ koja izvire iz veštačkog jezera u gradu Wujin. Ova zgrada menja boje u odnosu na doba dana i vreme prikazujući tri faze cvetanja lotosa. Ona je posebno atraktivna noću jer je osvetljenje tada najjače, a ljubičasta boja, koja inače u ovoj kulturi simbolizuje mudrost i snagu, postaje najizraženija.
Svila je jedna od najduže čuvanih tajni ove zemlje. Skoro čitav milenijum nije otkrivena jer su proizvođači bili pod pretnjom smrtne kazne. Poznata legenda kaže da je sve počelo kada je carica pila vruć čaj u svom vrtu. Tog dana joj je upala svilena buba u šoljicu i svilene niti su počele da se odmotavaju. Tada je ona primetila čauru iz koje svila izvire. Kako bi uzgajila svilene bube, carica je posadila dud i njime ih hranila. Kasnije je ovaj vrt postao mesto iz kojeg se izvozila svila u najudaljenije krajeve sveta, a carica je dobila novo ime – Boginja svilenih buba.
Drevna kineska mitologija posebno veliča četiri životinje – feniksa, zmaja, jednoroga i kornjaču.
Feniks se smatra vladarem ptica. Prvi zapis o njemu predstavlja slika na kojoj on preleće preko vrtova nakon izlaska sunca. Ova ptica je takođe u vezi sa ženskom energijom i čednošću, a njena pojava najavljuje mir, jer donosi sreću i svetlost. Svaka šara na feniksu nosi posebno značenje koje je u vezi sa konfučijanskom filozofijom. Kombinacija feniksa i zmaja predstavlja savršen par – ženstvenost i moć.
Smatra se da zmajevi datiraju od petog milenijuma pre nove ere, a neki veruju da je ceo kineski narod potomak zmaja, pa se zato ovo stvorenje smatra najmoćnijim – kineski narodi su pravili zmajeve od papira kako bi zaplašili neprijatelja u borbi. Značaj ove mitske životinje se ogleda i u tradicionalnoj zmajevoj igri koja je prvobitno bila korišćena za prizivanje kiše, zbog verovanja da zmaj ima moć da upravlja vremenskim prilikama. Vremenom je postala i sastavni deo Prolećnog festivala i Festivala lampiona koji se prema kineskom kalendaru obeležava prve noći lunarnog meseca, kada deca rešavaju zagonetke ispisane na lampionima i nose ih u hram, što predstavlja oslobađanje od ‘’prošlog sebe’’.
Osim feniksa i zmaja, spomenuli smo već jednoroga i kornjaču kao svete životinje. Još jedna razlika od zapadne kulture je to što jednorog može da ima i tri roga, predstavljajući dobrotu i potomstvo, dok kornjača znači mudrost, izdržljivost i dugovečnost, a verovanje je da nosi tajnu Neba i Zemlje spajajući ih.
Za sam kraj smo odabrali jednu od kineskih poslovica: ,,Najbolje vreme za sadnju drveća je bilo pre 20 godina. Drugo najbolje vreme je sada.“
