Slatko od dunja #13
Belina, kič, šljokice, zima, hladnoća, pokloni, miris kolača, zamagljeni prozori. Sve od polovine decembra do polovina januara je moj omiljeni period godine, mislim da je zima najlepši i najtopliji deo godine.
Svi su tu. U redu, nekad zato što moraju, a nekad jer jednostavno ne provodimo dovoljno vremena tokom cele godine, pa iskoristimo priliku tokom praznika. Oduvek mi je NG najvažniji praznik, sve je šljokičasto i sjajno i svi su euforični i svi se kao vole i sve je puno predivnosti i tog pozitivnog vajba.
Da, NG mi je bila najomiljeniji praznik, sve dok nisam počela svaki vikend da slavim kao da je sutra nešto novo. Obučem se lepo, stavim šljokice, ima mnogo ljudi, ima svetla u boji i sve je tako sjajno i sve je tako kao da je najluđa noć na svetu. Dođem sledeće jutro kući, izležavam se taj dan i prepričavam šta je bilo ljudima koji nisu bili. Da li sam ja to sebi ukrala najlepši praznik? Da li sam ja sama sebi uništila jedinu stvar koja me je podsećala na detinjstvo? U principu, ne bi me čudilo, jer sam ekspert za uništavanje, ali baš toliko da mrzim sebe…
Novogodišnji praznici bi trebalo da oznčavaju krajeve. Ili početke. Odluka je na vama: da li ćete da se obazirete na to što je kraj ili ćete početi da razmišljate o novim počecima. Ljudi mahom povezuju ostavljanje sa krajevima. Kraj može da bude kraj iako te niko ne ostavi, kraj može da bude kraj čak i kada te ne boli ništa, nije ti teško što je kraj i što moraš sad nešto opet da počneš. Ono što je meni najbolje u vezi ovog doba jeste to da nikad nisi sam. Kao što već napomenuh, svi su tu. Tokom zime ne možeš da se osetiš usamljeno i ne možeš da budeš tužan tek tako. Čak iako upadneš u depru, samo idi do grada, vidi kako je okićeno i obavezno, kupi sebi Coca-Colu! Zima nije zima baš zima bez najlepšeg penušavog pića.
Kad bih mogla da opišem zimu kroz neke sitnice, rekla bih da je zima:
-,,Javi se kad stigneš.’’ poruka kad se kasno vraćaš kući
-Gibanica;
-Ćebe duks;
-Poruka koju dugo isčekuješ;
-Zagrljaj;
-Osvetljeni domovi sa zamagljenim prozorima;
-Flafi čarape;
-Ljudi, prelepi , spontani, prirodni ljudi!
Ne verujem u Boga, Nadu Macuru, Bus plus, Vučiću, ali verujem u ljude i Deda Mraza.
Deda Mraze,
dojadilo mi je da te molim više, jer mislim da je tebi super što mi je život sranje. Samo da ti kažem da sam ja to prihvatila i da mi je sad bolje nego ikad. Što se mene tiče, sama sebi ću da kupim cipele, šljokice i karmin i sama ću da se prva javim, i sama ću da dajem komplimente sebi i svima i sama sam naučila da volim i ne moraš da mi ispunjavaš želje. Ukrao si mi Novu godinu i ne verujem ti ni reč. Ja moj paketić ne dobijam već odavno, ali što bih čekala tebe da budem srećna?
P.S.
Ponekad pomislim da imam podvojenu ličnost. Ako si okrenuo papirić, znači da mi ne veruješ. Ti si mi jedina stvar u koju verujem, tako da potrudi se da mi ispuniš makar jednu želju. Svake godine mi makar nešto ispuniš, al hajde da ove godine to bude ono što mi je najviše potrebno. Znam da si okrenuo papirić.
S šljokicama,
Lusi
