Kratak vodič kroz Festival duvan čvaraka ili VALJEVO ZA POČETNIKE

Prijatelj mi je jednom pričao o tome kako , da bi jedno putovanje bilo kompletno mora da  obuhvati tri stavke. Prva je da imaš šta pojesti, druga je da imaš šta videti i treća je da ti se na tom putovanju neko dopadne.

„Kada dođeš u bilo koji grad, i ako taj grad slučajno bude Valjevo, gde sam i ja došao…“ neka to bude u drugoj nedelji oktobra. Tada se  pod pokroviteljstvom grada Valjeva i  Turističke organizacije Valjevo  održava “Festival duvan čvaraka”. Ova manifestacija  2014. održana je 11. oktobra.

Čvarak je ime dobio od glagola čvariti – topiti ( slaninu, salo, mast), pržiti tako da se čuje cvrčanje. Činjenice govore da su čvarci nastali kao nusprodukt. U vreme kada nisu postojali ni biljna mast ni ulje, ljudi su cedili slaninu da bi dobili mast. Zapisi tvrde da je cena masti bila daleko veća od cene čvaraka tako da su tadašnji mesari nastojali da što više iscede čvarke. Sve do trenutka kada se razvio klub ljubitelja čvaraka.

Ljudi kažu,  ako se nešto ponovi više od tri puta postaje tradicija. Ove godine, po deveti put, desna obala Kolubare okupila je više od četrdeset ekipa koje su po tradicionalnoj recepturi pripremale duvan čvarke. Bilo je i drugih specijaliteta poput kavurme i švargle, slaninice, kobasica i po neko pečeno prase. Pobedio je Marko Stojić vlasnik mesare „Mesoprodukt“ iz Valjeva.

Na bini, ispred doma kulture, svoja igračka umeća  pokazala su kulturno-umetnička društva „Abrašević“, „Krušik“, „Đerdap“, „Izvor“, etno grupa „Kolubarke“ i hor „Srculence“. Nešto kasnije, atmosferi su svojim nastupom doprineli Mirjana Aleksić i Milan Topalović Topalko.

Takmičari

Ako ste u Valjevo došli vozom, autobusom ili autom,  prvo na šta ste naišli je hram Vaskrsenja Gospodnjeg koji se nalazi na ušću reke Gradac u Kolubaru. Drugi po veličini pravoslavni hram na Balkanu i središte Valjevske eparhije Srpske pravoslavne crkve.

Hram Vaskrsenja Gospodnjeg

Nekima prva asocijacija na Valjevo i deo grada kojim ne smete propustiti da prošetate je svakako Tešnjar.

 

tesnjar
Između padina brega i obale reke

Tešnjar se proteže desnom obalom reke. Istorijske činjenice navode da je 1804. godine u blizini izvršeno pogubljenje ustaničkih vođa Ilije Birčanina i Alekse Nenadovića. Glavna ulica se nalazi stešnjena između obale reke i padine brega prateći krivine toka Kolubare zbog čega je, kažu, kraj dobio ime.

Omiljeno mesto za izlaske mladih Valjevaca sa  nekoliko desetina ugostiteljskih objekata, Tešnjar leti primi veliki broj posetilaca povodom letnjeg festivala pod nazivom Tešnjarske večeri.

Spomenik Živojinu Mišiću

U centru grada se nalazi  spomenik Živojinu Mišiću, podignut u čast srpskog vojskovođe. Vojvoda Živojin Mišić rođen je u Struganiku kod Valjeva 1855. godine. Učestvovao je u svim ratovima Srbije od 1876. do 1918. godine. a ovo mesto je danas  glavno sastajalište mladih Valjevaca, pa ukoliko vas zovu da se nađete kod spomenika da znate gde da dođete.

Nedaleko odatle je spomenik Desanke Maksimović. Podignut je 27. oktobra 1990. godine  još za života slavne pesnikinje u čast poeziji sa njenim likom.

Muselimov konak – najstarija sačuvana zgrada u Valjevu

Daljom šetnjom nailazi se na Muselimov konak koji je najstarija sačuvana zgrada u Valjevu. Podignut je u 18. veku za potrebe muselima, turskog upravnika Valjevske eparhije. U prizemnom delu su bile administrativne prostorije, dok se u podrumu nalazio zatvor. U tom zatvoru su početkom 1804.godine, pre seče knezova bili zatočeni Aleksa Nenadović i Ilija Birčanin. Pošto su pogubljeni, njihove glave su istaknute na krovu konaka.

Tih dana je širom Srbije pogubljeno više desetina viđenih ljudi ali su valjevski knezovi Aleksa i Ilija postali simbol Seče knezova, koja je bila neposredan povod za izbijanje Prvog srpskog ustanka i oslobođenja Srbije od vekovne turske prevlasti.

Od 1951. godine Muselimov konak je  u funkciji muzeja, kao deo ponude Narodnog muzeja Valjevo. Danas se u podrumu nalazi stalna  izložba Seče knezova, a u prizemlju izložba Valjevska nahija i Valjevci u Prvom i Drugom srpskom ustanku.

 

U blizini konaka je Narodni muzej Valjeva ( ispred koga su postaljene spomen biste Iliji Birčaninu i Aleksi Nenadoviću) kao i most na kome je pogubljenje izvršeno.

brana na gradcu
Brana na Gradcu. Autorka svih fotografija u tekstu je Marija Radovanović

Oni koji poznaju Valjevo kažu, ako nisi bio na Gradcu kao da i nisi došao u Valjevo. Petnaest minuta duga šetnja od centra pomoći će vam da sagorite nešto kalorija, odmorite dušu i napravite kratak predah pred povratak svakodnevnim obavezama.

Postoje, naravno i druga mesta na teritoriji Valjeva koja su vredna pomena ali zbog ograničenog trajanja ovog oktobarskog dana, o tome nekom drugom prilikom…

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here