Kapuera je afro-brazilska borilačla veština nastala u 16. veku u Brazilu, kao skup elemenata plesa, akrobatike i rituala. Iako se u početku praktikovala samo u Brazilu kao izraz nezadovoljstva među robovima, danas se kapuera uči u mnogim delovima sveta i spaja ljude različitih nacionalnosti koji uspešno komuniciraju jezikom muzike i energetičnih pokreta.
Kada su se Portugalci doselili u Brazil, počeli su da dovode robove iz Afrike, kako bi imali besplatnu radnu snagu koja će raditi na plantažama šećerne trske. Robovi su bili iz različitih afričkih plemena. Neki se pre dolaska u Brazil nikada nisu ni susreli, a neki su čak pripadali i neprijateljskim plemenima. Međutim, sve njihove razlike ovde više nisu bile bitne, jer su svi delili istu sudbinu. Veruje se da su upravo oni zasluženi za razvoj kapuere, jer se ona zasnivala na njihovim tradicionalnim plesovima i magijskim ritualima. Borbena strana kapuere zamaskirana je u sam ples, pošto je robovima bilo zabranjeno da se bave borilačkim veštinama. Igra se obavlja unutar kruga, gde se kapueristi naizmenično smenjuju, proučavajući slabosti i vrline protivnika. Brzina pokreta zavisi od muzike, koju sviraju učesnici koji čine krug i mnogi kapueristi smatraju da je muzika srce kapuere. Uz pomoć nje oni su jačali i hranili svoj duh i telo, a u isto vreme uvežbavali su svoje borbene pokrete.
Čak i nakon ukidanja robovlasništva 1888. godine kapuera je bila zabranjena. Svi oni koji su je praktikovali, bili su surovo kažnjavani. Ipak, to nije sprečavalo siromašne slojeve društva da izvode kapueru najčešće u vreme praznika.
Početak 20. veka uzima se za prekretnicu postojanja kapuere, za koju su zasluženi majstor (mestre) Bimba i majtor Pastinha. Ova dva majstora negovali u različite stilove, ali su obojica imali isti cilj: očuvanje vrednosti i jedinstvenosti ove borbene veštine. Prvu akademiju kapuere osnovao je majstor Bimba 1932. godine – „Academia-escola de Capoeira Regional“.
Kapura, kao i mnoge borilačke veštine, svoje učesnike rangira u zavisnosti od toga koliko je kapuerista savladao njene tehnike i koliko je napredovao na putu od početnika (calouro) do majstora (mestre). Ceremonija tokom koje se dodeljuju pojasevi (cordão) obavlja se jednom godišnje.
Kako je majstor Pastinha rekao: „Kapuera je za muškarce, žene i decu; jedino je ne nauče oni koji to ne žele“.
