Put do Prolom Banje iz Beograda traje oko 3 i po sata. Mi smo se sa autoputa Beograd-Niš isključili kod mesta Pojate i krenuli ka Kruševcu. Put nas je dalje vodio pored jezera Ćelije i varošice Blace. Moramo naglasiti da su putokazi ka svim destinacijama jako česti i da ne možete nigde zalutati čak i ako ne koristite navigaciju. Put je u velikoj meri vrlo dobar, sa kratkim deonicama sa krivinama.

Naša prva stanica je bilo arheološko nalazište Pločnik koje se nalazi na putu Kuršumlija-Prokuplje. Ovaj arheološki lokalitet pripada Vinčanskoj kulturi, a naselje je svoj zenit doživelo u periodu od 5500 do 4700 p.ne.e. Lokalitet je zamišljen kao rekonstrukcija neolitskog naselja. Napravljeno je nekoliko autentičnih kuća od drveta, blata i slame, a svaka kućica je posvećena određenoj temi.

Đavoja Varoš

Svakako jedna od najvećih atrakcija ovog kraja i jedan od razloga zašto smo se zaputili ka jugu Srbije jeste Đavolja Varoš. Svoju svetsku slavu je stekla kao jedan od evropskih kandidata za 7 svetskih čuda prirode.

Đavolja Varoš je ostavila sjajan utisak na nas.  Od ljubaznog i zanimljivog vodiča Branka, do uređenih i čistih staza, platformi sa kojih možete napraviti savršene fotografije…Primer je kako treba da izgleda jedan turistički biser. Cena ulaznice u Đavolju Varoš iznosi 350 dinara.

Duž staze se nalaze skulpture nastale tokom umetničkih kolonija, koje dodatno obogaćuju šetnju kroz šumu. Staza prati Žutu reku, koja sa razlogom nosi to ime. Pored staze se nalaze rudarska okna. Još u srednjem veku, Nemanjići su doveli vrsne rudare Sase na ove prostore da eksploatišu rudu gvožđa. Najveće rudarsko okno je istraženo do dubine 800 m, a nijedno nije bezbedno i uređeno za posetioce. Na putu ka kamenim figurama, nailazi se i na Crveno vrelo.

Videli smo puno fotografija Đavolje Varoši, ali jednom kada je ugledate uživo, ostaviće vas bez daha. Priroda je zaista najveći umetnik. Ono što je na nas ostavilo najhači utisak jeste da kamene figure deluju jako krhko iako zapravo nose granitne kapice teške nekoliko tona. Takođe, Đavolja Varoš je ‘živa’ tvorevina, jer su figure u konstantnom stvaranju i nestajanju. To najbolje možete videti kada dođete na najvišu platformu sa koje se pruža pogled kako na mlade, tako i na vekovima stare figure.

Na putu nazad se prolazi pored brvnare-crkve Svete Petke. Za nju se vezuje narodno verovanje da treba maramicom dotaći bolno mesto, zavezati maramicu za granu i bolest će biti kao rukom odnešena. Primetili smo da neki posetioci to preozbiljno shvataju, tako da duž staze možete videti zavezane maramice na granama drveća.

Cela šetnja traje oko 60 minuta, u zavisnosti od grupe i vaših mogućnosti i interesovanja.

Prolom Banja

Čuvena Prolom Banja, sa još čuvenijom Prolom vodom, bila je naš izbor za smeštaj i odmor u Topličkom kraju. Prolom Banja se nalazi na padinama planine Radan, na oko 600 m.n.v okružena netaknutom prirodom.

Hotel Radan u Prolom Banji dominira okolinom i već na prvi pogled možete videti da ovaj prostrani kompleks ima sve što je potrebno za pravi odmor. Parkovi, igrališta za decu, staze za šetnju, šah na otvorenom sa ogromnim figurama…Tu su i veliki spoljašnji bazeni, koji su tako lepo uređeni da nam je bilo jako žao što Hotel Radan nismo posetili tokom letnje sezone.

Smeštajni kapaciteti su podeljeni na stari i novi deo. Sobe su u dobrom stanju, ali ima prostora za unapređenje i modernizaciju. Kako smo čuli, u planu je da se renoviraju i sve sobe u starom delu.

Wellness u hotelu Radan

Odmah po dolasku u hotel, uputili smo se u wellness centar. Wellness&Spa centar je podeljen u više nivoa. U okviru Wellness sadržaja na raspolaganju su đakuzi, slana soba, parno kupatilo i otvoreno-zatvoreni bazen sa finskom saunom i tepidarijumima.

Najomiljeniji deo nam je bio upravo otvoreno-zatvoreni bazen, a uživanje je kupati se u njemu kako preko dana, tako i uveče. Radno vreme spa centra je do 21h.

Ako se odlučite za Wellness Lux paket, pored standardnih wellness sadržaja na raspolaganju su vam i biosauna koja je jako prijatna za boravak, infracrvena sauna, kneipp staza…Takođe, tu je i Prolom more – đakuzi bazen sa slanom Prolom vodom. Ono što je dodatna prednost Wellness Lux paketa je što su gužve u Lux nivou znatno manje, a može vam se desiti i da imate ceo spa centar samo za vas. Deci nije dozvoljen ulazak u Wellness Lux nakon 15h.

Na raspolaganju su vam i salon lepote, fitnes sala i teretana, sala za zabavu sa stonim tenisom, pikadom, bilijarom…Za one koji za porodični odmor sa decom odaberu Prolom Banju, na raspolaganju je igraonica sa animatorom i raznovrsni sadržaj prilagođen deci.

Za blagotvorna dejstva Prolom vode smo svi čuli, ali da li znate da u hotelu Radan imate Prolom vodu na svakom koraku? Tu su mnogobrojne česme, kako u unutrašnjosti hotela, tako i u njegovom dvorištu, a Prolom voda vas čeka i na svakom stolu u restoranu. To nije sve, jer se lekovita Prolom voda nalazi čak i u bazenima.

Lokalni specijaliteti

U okviru hotelskog kompleksa nalazi se i restoran. Svakog dana birate obroke za sutrašnji dan, a pored tri standardna obroka, možete birati i posne i dijetalne obroke. Iako smo se navikli na koncept švedskog stola, dopao nam se njihov ‘staromodni’ princip posluživanja sa konobarima i kolicima sa hranom.

Pored restorana, imate i nekoliko kafića u kojima se služi Prolom pivo. Ne propustite priliku da ga probate, jer je sjajnog ukusa. Pravi se, naravno, od Prolom vode i nema industrijsku proizvodnju, tako da vam je ovo jedinstvena prilika da uživate u njegovom ukusu.

U neposrednoj okolini hotela Radan, ušuškan pored Prolomske reke, nalazi se restoran tradicionalne kuhinje Etno krčma. Mi smo uživali u specijalitetima poput jagnjetine i teletine ispod sača. Pored restorana se nalazi i kuća-muzej sa postavkom seoskog domaćinstva sa početka 20. veka.

Dodatne aktivnosti

U Prolom Banji veliku pažnju poklanjaju rekreaciji. Svakodnevno se organizuje vežbanje u vodi i na otvorenom. Tu je i nekoliko staza zdravlja: Staza do Crkve Lazarica, do vidikovca, do vodopada Soko i do punionice Prolom vode. Svaki gost poseti i crkvu Sv. Preobraženja Gospodnjeg, koja se nalazi prekoputa hotela Radan.

U Prolom Banji postoje brojni medicinski tretmani koji se zasnivaju na lekovitim karakteristikama Prolom vode. Pored toga, postoji deo posvećen prevenciji, relaksaciji i uživanju. Iako veliki deo gostiju čine stariji građani, to nikako ne znači da banju ne posećuju mlađi gosti i porodice sa decom. Prolom Banja ima da ponudi svakom ponešto, tako da će vam vreme provedeno ovde proleteti.

Mi smo se odlučili za Wellness Lux paket u hotelu Radan, sa boravkom od četvrtka do subote, kako bismo izbegli potencijelne gužve tokom vikenda.

Lukovska Banja

Kako nas je put vodio u pravcu Kopaonika, odlučili smo da posetimo i Lukovsku Banju. Nalazi se na istočnim padinama Kopaonika. Najviša je banja u Srbiji, na 681 m.n.v. i po broju lekovitih izvora spada među najbogatije banje.

Proveli smo dan koristeći wellness sadržaje hotela Jelak i šetajući okolinom. Lukovska Banja nam se toliko dopala, da smo posle par sati boravka u njoj već počeli da planiramo kada ćemo je ponovo posetiti, ali tada na duži period.

Otvoreni bazeni sa termalnom vodom temperature 33-35⁰C rade tokom cele godine, a kažu da je posebno uživanje plivati u njima tokom zimskog perioda. Na raspolaganju je i otvoreno-zatvoreni bazen, kao i ostali spa sadržaji.

Posetili smo i klimatorijum – prostor na kome se nalazi veliki broj izvora termalne vode, različitog sastava i temperature. Posebno zanimljivi su ‘virovi’- mali bazeni u kojima izvire termomineralna voda. Prirodni inhalatorijum i ‘fontanu’ sa termomineralnom vodom takođe treba obići.

Naš odmor u Topličkom kraju je proleteo, a brojni sadržaji koje nudi su nam garancija da ćemo se u ovaj kraj vratiti.  Posebno drago nam je bilo videti kako funkcionišu svi objekti kojima upravlja kompanija Planinka.

Planinka je akcionarsko društvo, a kompanija se nalazi u vlasništvu radnika – koliko god to u Srbiji zvuči nemoguće. Upravo u toj činjenici leži odgovor za posebnu posvećenost radnika. Ljubaznost, predusetljivost, urednost…Svaki radnik posmatra firmu kao svoju, a prema svakom gostu pokazuju veliko poštovanje. Kompanija raste, a nadamo se da će tako oživeti ovaj kraj toliko bogat prirodnim i istorijskim znamenitostima.

The post Prolom Banja i okolina – provedite odmor u Topličkom kraju appeared first on Portal Mladi.

U ovom području smešten je jedan od pet nacionalnih parkova Srbije, reč je o Nacionalnom parku Đerdap.

Nacionalni park Đerdap

Nacionalni park Đerdap smešten je u severoistočnom delu Srbije, na samoj granici sa Rumunijom, duž desne obale Dunava od Golubačkog grada do Diane Karataš. U dužini od oko 100 kilometara NP Đerdap obuhvata uzani i šumoviti brdsko-planinski pojas širine od dva do osam kilometara koji ide od 50 do 800 metara visine.

Nacionalni park Đerdap ima tri primarna ulaza, dva se nalaze na Đerdapskoj magistrali – kod Golubačkog grada i Diane Karataš, a jedan preko Porečkog mosta – Klokočevac.

Za posetioce NP Đerdap je otvoren čitave godine, moguće je obići ga ploveći Dunavom, Đerdapskom magistralom, biciklističkim i pešačkim stazama uz poštovanje Pravilnika o unutrašnjem redu i pravila ponašanja u zaštićenim područjima.

Specifičan geometrijski razvoj, vrlo povoljna đerdapska klima, složena struktura klisura, kanjona i dubokih uvala, ovaj prostor izdvajaju kao jedinstven spoj flore, vegetacije i stena.

Flora Đerdapa se ne odlikuje samo raznovrsnošću i bogatstvom, nego i izrazitim verignim karakterom. Na prostoru parka opstaje preko 1100 biljnih vrsta. Raznolikost staništa i zajednica se odrazila i na faunu koja poput flore, nosi obeležje jedinstvenosti. Na ovom prostoru se mogu sresti medved, ris, vuk, šakal, štekavac, sova ušara, crna roda kao i mnoštvo drugih vrsta.

Vrlo povoljni uslovi za život bili su razlog stalnog prisustva čoveka o čemu svedoče mnogi arheološki nalazi i kulturno-istorijski spomenici, kao što su naselje Lepenski vir, arheološki lokaliteti, Golubački grad, ostaci Trajanovog mosta, Trajanove table, rimskog limesa, raznovrsni kasteli, do očuvanih primera narodne srpske arhitekture.

Đerdap, Gvozdena vrata, hiljadama godina je izazov za putnike, trgovce, ratnike i mirotvorce. To su vrata između dva važna kulturna i ekonomska dela sveta, između donjeg i srednjeg Podunavlja. Đerdap je oduvek bio prirodno strateško mesto ogromnog značaja, i u ratu i u miru.

Diana, Karataš

Diana je stari utvrđeni grad na obali Dunava. Nalazi se u Karatašu, ispod same HE Djerdap I. Utvrđenje je podignuto kao jedno od baza za Dačke ratove i obezbeđivanje plovidbe Dunavom. Danas postoji ostataka utvrđenja, a unutar samog lokaliteta se sprovode arheološka istraživanja. Diana je arheološko nalazište od izuzetnog značaja, i kao takvo je pod zaštitom Republike Srbije.

Golubačka tvrđava

Golubačka tvrđava se nalazi na 4 kilometra nizvodno od Golupca, na strmim liticama, pre ulaska u veličanstvenu Đerdapsku klisuru. Golubačka tvrđava je sagrađena na stenovitim padinama manjeg uzvišenja, na kraju Homoljskih planina.

Tvrđava je nedavno obnovljena i danas je jedna od najpopularnijih turističkih lokaliteta u Srbiji. Za više informacija pročitajte poseban tekst o tvrđavi Golubac.

Đerdapsko jezero

Veštačko akumulaciono jezero na Dunavu u istočnoj Srbiji na granici sa Rumunijom je Đerdapsko jezero ili Jezero Đerdap. Nastalo je 1972. kada su Jugoslavija i Rumunija izgradile hidrocentralu „Đerdap I“. Jezero leži u Đerdapskoj klisuri. Na obali jezera se nalazi Nacionalni park Đerdap.

Jezero je dugačko preko 100 kilometara, a na najširem mestu široko je 8 kilometara. Najveća dubina dostiže 100 metara.  Četvrto je na Balkanu i najveće u Srbiji po veličini.

Trajanova tabla

Tabula Traiana je natpis uklesan u steni pored Dunava, u Đerdapskoj klisuri, 2,5 km uzvodno od Tekije, posvećen rimskom caru Trajana. Deo je grupe antičkih spomenika na rimskom putu kojem pripadaju i ostaci mosta kojeg je Trajan sagradio preko Dunava.  U prevodu sa latinskog, na Trajanovoj tabli piše:

„Imperator cezar, sin božanskog Nerve, Nerva Trajan Avgust, pobednik nad Germanima, veliki pontif, četrti put postavljen za tribuna, otac domovine, konzul po treći put, planine je isklesao i postavio grede od kojih je napravljen ovaj put“.

Trajanov most

Trajanov most je bio monumentalna građevina na reci Dunav u delu gde protiče kroz Đerdapsku klisuru i spajao je Gornju Meziju i Dakiju (današnju Srbiju i Rumuniju) za vreme Rimskog carstva. Most je izgrađen po naredbi rimskog cara Marka Ulpije Nerva Trajana. Most je svečano otvoren 105. godine na Dunavu, tokom Drugog pohoda rimskog cara Trajana na Dačane.

Decebal

Decebal je poslednji kralј Dačana koji je vladao u razdoblјu od 87. do 106. godine. Posle gotovo jednog veka nesloge, ujedinio je dačanska plemena i dugo je uspešno odolevao rimskoj ekspanziji. Ali, i pored sve upornosti, nije se mogao odupreti nadmoćnoj vojsci cara Trajana, koja je u dva navrata prodrla u zemlјu Dačana. Posle pada dačanske prestonice, Decebal je nastavio otpor na severu zemlјe. Nakon što je bio opkolјen, izvršio je samoubistvo. Time je nestala i samostalnost Dačana, a njihova zemlјa postala je rimska provincija Dakija.

U savremenoj Rumuniji, gde se Dačani smatraju precima današnjih Rumuna, Decebal je zbog svoje dugotrajne, uporne i većim delom uspešne borbe protiv osvajača dobio status nacionalnog heroja, te mu je posvećen veliki broj književnih i umetničkih dela. Nјegov portret velikih dimenzija, uklesan je na jednoj steni na rumunskoj strani Đerdapske klisure, u Kazanu.

Lepenski vir

Lepenski Vir je nalazište na desnoj obali Dunava u Đerdapskoj klisuri. U središtu naselja nalazio se prostrani trg, koji je bio mesto obavljanja raznih rituala. Na osnovu oblika i proporcija staništa može se utvrditi da su graditelji Lepenskog Vira raspolagali određenim matematičkim znanjima.

Oko ognjišta su bile smeštene skulpture velikih oblutaka koji prikazuju ljudsku figuru na kojoj je prvobitno oblikovana samo glava. U kasnijoj fazi, skulputure dobijaju oblik ljudske figure i postaju pravi idoli. Na njima su najčešće modelovane ribolike ljudske glave, riba, jelen, a na nađenim predmetima su ugravirane zagonetne predstave: znaci slični koordinatnom sistemu, skice, slova, brojke, predeli.

Ukoliko vas ove lepote nisu primamile, ne zaboravite da se ovog leta se održava i Danube Fun Fest , a to je još jedan od razloga da posetite ovo prelepo mesto i uživate u svim njegovim čarima.

The post Lepote Nacionalnog parka Đerdap appeared first on Portal Mladi.

Naravno, svaki trenutak je bar dvostruko lepši kad ga provodite u društvu voljene osobe, tako da je romantičan vikend za dvoje savršeni način da unesete novi talas romantike i harmonije u vaš odnos sa partnerom.

Zato smo krenuli u biranje destinacije za romantični vikend u Srbiji. Možda fraza ‘kraljica banja’ zvući kao kliše, ali Vrnjačka Banja je svakako najlepša i najuređenija banja koja može pružiti puno toga svim onima koji požele pravi odmor i zato smo odlučili da baš nju posetimo.

Bez puno dileme, odlučili smo se da odmor provedemo u Solaris Resorts-u, jer je ono što smo pročitali i videli na internetu delovalo obećavajuće. Ipak, ubrzo ćemo se uveriti da su naša očekivanja bila nerealna – DOBILI SMO MNOGO VIŠE.

Prvi utisci

Još na samom ulazu u resort nam je bilo jasno da je to slika Srbije i njene turističke ponude kakvu bismo želeli češće da viđamo. Suprug se oduševio prostranim, lepo raspoređenim i natkrivenim parkingom, a meni je pogled odmah poleteo ka predivnom vrtu.

Za ljubitelje hortikulture, travnjaci i vrtovi u okviru Solaris resorts-a su pravi raj. Nekoliko stotina biljnih vrsta je savršeno uklopljeno i jako doprinose celokupnom izgledu kompleksa.

Na recepciji nas je dočekala ljubazna recepcionerka koja nam je pružila puno detaljnih informacija i saveta. Lobby pored recepcije je originalno uređen sa zanimljivom bibliotekom i tačno možete da zamislite sebe da tu provodite veče uz piće i inspirativne diskusije.

Šta vas očekuje?

Uputili smo se ka svom apartmanu, ali pre toga smo iskoristili priliku da obiđemo ceo resort i proverimo šta sve kompleks nudi. Kada smo videli bazene, odmah nam je bilo žao što letnja sezona nije počela.

Kompleks ima dva spoljašnja bazena – jedan sa tropskim barom u vodi, za koji verujemo da je sjajan izbor za vrele letnje dane i dnevne žurke,  a drugi je bio-design bazen, koji je odmah učinio da nam svi do sada viđeni bazeni postanu totalno obični.

Nismo verovali da neki bazen može toliko podsetiti na plažu nekog egzotičnog ostrva, kao što je bio-design bazen. Do sada nismo naišli na neki sličan, a u Srbiji je jedini tog tipa.

Sam hotel Solaris se sastoji iz nekoliko manjih zgrada izgrađenih u elegantnom, ali nenametljivom stilu. Sastoji se od 91 smeštajne jedinice.

Apartman se prostire na 45 m2, a čine ga hodnik, kupatilo, spavaća soba, dnevna soba i trpezarija sa kuhinjom. Iz spavaće i dnevne sobe se izlazi na terasu sa koje se pruža pogled na dvorište i koja je savršen izbor za prvu jutarnju kafu.

Apartmani su opremljeni svim onim što hotel kategorije 4* može da pruži. Komforni su, sve je jako čisto, internet radi odlično, a tu su naravno i detalji poput bade-mantila i papuča.

Originalna dobrodošlica

Ipak, ono što vas odmah očara na ulasku u apartman je da Vas na stolu očekuje vino, ali i jedno iznenađenje. Solaris slavi sa vama vašu ljubav i poklanja katanac koji možete okačiti na Most ljubavi, nezaobilaznu tačku za svaki zaljubljeni par koji posećuje Vrnjačku Banju.

Ono što je nas posebno oduševilo je što nas  je sačekala rukom napisana poruka dobrodošlice. Takvim sitnicama Solaris nas je odmah kupio, jer pored luksuza nudi nešto mnogo važnije, a to je prijatan osećaj da ste dobrodošli i da ste u poseti prijateljima.

Solarisov spa raj

Ipak, ono najbolje je tek usledilo – poseta welness&spa centru. Za prvi dan smo odlučili da probamo sve pomalo i da se pripremimo za sutrašnji dan za koji je plan bio da se izgubimo u spa centru i tu ostanemo.

Pročitali smo da se wellness i spa centar nalaze na 1000 m2, ali utisak koliko je to zapravo veliki prostor ne možete da steknete dok zaista ne zakoračite u taj svet namenjen samo vašem opuštanju. Solaris spa zaista ima jako puno sadržaja, a za svaki je odvojeno dovoljno prostora tako nema mesta velikoj gužvi.

Na ulazu vas sačekaju prijatne i ljubazne devojke koje vas upute u sve što treba da znate o poseti spa centru i daju vam magnetnu narukvicu, koja je svakako najlakše i najbezbednije rešenje za ormarić. Solaris vam sve obezbeđuje (papuče, peškir, bade-kecelju), a na vama je samo da ponesete kupaći kostim.

Uopšte, svo osoblje hotela je jako uslužno, ljubazno i prijatno i nimalo hladno i rezervisano, kako to zna nekad biti slučaj u velikim sistemima. Posebno bismo izdvojili zaposlene u spa centru, koji su uvek tu za sva pitanja i savete o tome kako koristiti spa na najbolji način, što puno znači onima koji nemaju puno iskustva sa spa centrima.

Kako najbolje koristiti spa centar?

Svoj boravak u spa centru smo započeli posetom slanoj sobi. U nju se ulazi dok smo potpuno suvi i boravi oko pola sata. Odlična je za osobe koje imaju problem sa sinusima, alergijama i astmom i pruža efekat boravka na moru.

Zatim je red došao na zatvoreni bazen koji je ispunjen slanom vodom i stvarno je jako prijatno plivanje u njemu. Bilo bi bolje da je zatvoren bazen malo veći i to jedina zamerka koju smo uspeli naći spa centru.

Tuširanje je obavezno pre i posle korišćenja svih sadržaja, ali to vam nimalo neće biti dosadno, naprotiv. U Solarisu imate nekoliko aroma tuševa, sa različitim vodenim efektima i prskalicama. Za hrabrije tu je i ice-bucket, tako da ćete jedva čekati da ih sve isprobate.

Posle bazena uputili smo se ka saunama, ali pre toga smo malo odmorili na toplim klupama koje vas mogu lepo umiriti i pripremiti za saunu. Preporučujemo vam da naručite neki od ceđenih sokova, dok se opuštate na toplim klupama. Vodite računa o unosu dovoljno (bezalkoholne) tečnosti!

Finska sauna, poznata kao i suva sauna, ima temperaturu od 80-100 stepeni i malu vlažnost. Desetak minuta je sasvim dovoljno provesti u njoj.  Sauna podstiče znojenje, a samim tim i cirkulaciju i pospešuje detoksikaciju organizma.

Ruska sauna ima nižu temperaturu i veću vlažnost, a u njoj se može ostati do pola sata. Ipak, nemojte se potpuno oslanjati na preporuke. Najvažnije pravilo je ipak da slušate svoje telo i ne ostajete duže od onog što vam prija.

Da bi efekat saune bio potpun, treba organizam iznenaditi naglom promenom temperature, te je za tu namenu osmišljena hladna soba. U njoj je temperatura u minusu, ali boravak u njoj nije toliko strašan kao što na prvi trenutak izgleda. Enterijer hladne sobe ostavlja bez daha, jer imate osećaj da ste u nekoj planinskoj kolibi u sred zime. Led je pravi.:)

U okviru spa centra je i parno kupatilo. Njegov izgled u prvi mah nismo ni primetili, jer vam je potrebno nekoliko trenutaka da se vaše oči naviknu na svu tu paru. Parno kupatilo je prostrano, jako lepo uređeno i sa puno tuševa koji su vrlo dobrodošli.  Boravak u parnom kupatilu ima odličan efekat na kožu, a u njemu se mogu izvoditi razni tretmani.

Za kraj, tu je jakuzzi. Ako je slučajno ostao neki trag stresa u vašem telu, ne brinite, jer ga posle jakuzzi-ja sigurno više neće biti.  Spa centar smo napustili lako samo zato što smo znali da mu se sutra vraćamo.

Restoran Biber

Došao je red da proverimo i kakva je kuhinja u Solarisu i zato smo se nakon kupanja uputili u restoran Biber. Restoran se nalazi između bazena i opremljen je sa ukusom, nenametljivo i u opuštajućim tonovima. Ono što je najvažnije jeste sama hrana, a Solaris nas je i na tom polju oduševio jer je ukus svega što smo probali tokom boravka bio savršen.

Za početak, nemojte se bojati da porcije neće moći da zadovolje vaš apetit nakon boravka u spa centru, jer su zaista obilne. Zbog posebnih mera zaštite od korone, hrana nije služena po principu švedskog stola već je u ponudi nekoliko različitih menija, a izbor jela će zadovoljiti i one probirljivije. Slična je situacija i sa doručkom kada se možete odlučiti za srpski, engleski, francuski i meksički doručak.

Romantika je uvek u modi

Drugi dan smo odvojili za celodnevni spa užitak i uspeli da u toj oazi mira bar na kratko zaboravimo na spoljašnji svet. U okviru romantičnog paketa, Solaris poklanja i romantičnu kupku. Iskreno, nismo znali šta tačno da očekujemo, ali ono što nas je sačekalo je nas pozitivno iznenadilo. Šampanjac, sveće, cveće i uživanje u hidromasažnim kadama. Slika govori više od reči.

Poslednjeg dana smo ponovo posetili spa centar u kome smo se već odomaćili,  a za kraj smo ostavili romantičnu masažu za dvoje. Maseri su jako stručni i ljubazni, a enterijer relaksirajući. Masaža nam je kratko trajala i činilo nam se da bismo vrlo rado mogli tu da provedemo još dva sata.

Vreme je proletelo, pa smo nakon limunade u bašti pored bazena, morali da se pozdravimo sa Solaris resortsom i divnim ljudima koji u njemu rade.

Solaris je udaljen 10ak minuta od centra Vrnjačke Banje, tako da ne propustite priliku da propešačite čitavu Banju, jer zaista ima puno toga da se vidi. Koliko god puta da ga posetimo, Vrnjački park nas uvek ostavi bez daha, a svako može pronaći u Banji i neki svoj najromantičniji i najlepši kutak.

Mi smo se odlučili za romantični paket sa dva noćenja i late check-outom, a u periodu od četvrtka do subote, da bismo izbegli gužve za vikend. Spa centar je dovoljno veliki i za veći broj gostiju, ali tokom radnih dana često možete da imate osećaj da je spa centar samo vaš, te nam se ta ideja posebno svidela.

Da ‘Dolazite kao gost, a odlazite kao prijatelj hotela’ nije samo fraza, uverili smo se pri našoj prvoj ali svakako ne poslednjoj poseti Solarisu. Videćemo se opet, sledeći put u letnjoj sezoni.

The post Romantični vikend za dvoje u Solaris Resortu u Vrnjačkoj Banji appeared first on Portal Mladi.

Ideje za putovanja i izlete možete pronaći na sajtu Kompas kaže Srbija

1. Vodopad Jelovarnik, Kopaonik

Vodopad Jelovarnik se nalazi u istoimenom području Nacionalnog parka Kopaonik. Drugi je najviši vodopad u Srbiji sa visinom od 71 m i ima tri kaskade.

Nalazi se na nadmorskoj visini od 1116 m nadmorske visine i okružen  je gustom šumom bukve, smrče i planinskog javora.

Sve do 90-ih godina prošlog veka, vodopad je bio nepoznat i skriven za sve osim za meštane okolnih sela. Danas je prilaz vodopadu uređen i do njega se stiže blagim usponom preko uređenih staza i mostića.

Pogledajte još i ponudu Akva-parkova u Srbiji

2. Antička palata Felix Romulijana

U eri digitalizacije, nekadašnja rezidencija rimskog cara Gaja Valerija Maksimilijana Galerija ( 293- 311. n. e. ) još uvek budi znatiželju domaćih i inostranih turista.

Veličanstvena palata rimskog imperatora Gaja Maksimilijana koji se istakao kao sposoban vojnik što nije promaklo rimskom caru Dioklecijanu (244.-313. n. e . ), koji ga je proglasio cezarom i oženio ćerkom Valerijom. Gaj je 306. postao poglavar Rimske Imperije sve do pokušaja da se povuče u mirnu starost, ali mu je smrt stala na put 311. u blizini Sofije u povratku ka domovini u priobalnu Dakiju. Nakon najezde Slovena krajem šestog veka rezidencija je napuštena.

Dileme u vezi naziva i svrhe u koje je bila korišćena razrešene su otkrićem natpisa na kome je pisalo Felix Romuliana 23. juna 1984., a posle 150 godina traganja za pravom istinom. U blizini Romiliane na lokalitetu Magvra, sahranjeni su Galerije i njegova majka Romula, po kojoj je Romuliana i dobila ime. Na Magri se mogu videti dve grobine humke- tumuli sa lomačama na kojima je izvrseno spaljivanje imperatora i njegove majke. Tada se verovalo u zagrobni život, pa su mrtvi sahranjivani sa ličnom imovinom i spaljivani.

Danas posetioci mogu videti ostatke nekadašnje palate sa mozaicima izvanredne lepote, statuu imperatora Galerija Maksimilijana, hram posvećen božanstvima Jupitera i Herkula, javna kupatila.

3. Rezervat prirode Uvac

Na jugozapadu Srbije prostire se na teritoriji opština Sjenica i Nova Varoš, a zaštićen je od 1971. godine. Pitate se zašto?

Zbog neverovatne lepote i velikog prirodnog bogatstva. Jedna od prvih stvari na koju svi pomisle kada se priča o Uvcu su prelepi meandri istoimene reke koji se prostiru od hidroelektrane Kokin brod do sela Krstac na putu ka Sjenici.

Meandri koji su mogu videti sa mnogobrojnih vidikovaca iz okolnih sela ulepšani su sa jedinim prirodnim staništem beloglavih supova u Srbiji (uz kanjon reke Trešnjica). Kaže se da je prvi susret sa neverovatnim pticama, čiji raspon krila može da dostigne i do tri metra, zaista jedinstvena ako imate sreće, kao neki od mnogobrojnih turista koji dolaze u ovaj kraj, možete videti i jedinstven ples beloglavih supova prilikom parenja (lete do neverovatnih visina, uhvate se kandžama i onda izvode slobodan pad) Jednom rečju – neverovatno.

Uz male pećine u kojima se kriju ove prelepe ptice, rezervat Uvac u svojim klisurama krije i nekoliko velikih pećina, od kojih je najveća još uvek nedovoljno istražena Ledena pećina (dugačka 2.5 kilometra) koja vas privlači svojim prelepim dvoranama i bistrim jezercetom. Ako vam nije dovoljno da samo gledate meandre, njima možete krstariti brodićima, a možete i upecati po koju ribu ako ste ljubitelj pecanja pošto je Uvac vrlo bogat pastrmkom, šaranom, klenom…

Pročitajte jos: Lepote Srbije koje morate videti – prvi deo

4. Vodopad Prskalo

Na južnom Kučaju, stvorila je najmaštovitija igra vode i krečnjaka. On se nalazi pored samog puta koji od Resavice vodi ka Čestobrodici(istočno od Paraćina).

Ono što je mana ovog vrlo čudnog i jedinstvenog vodopada je šumski put koji je u periodu najveće aktivnosti, u proleće, praktično neprohodan zbog faune koja je vrlo aktivna i rajski lepa. Leti, kada se bukove šume južnog Kučaja razgranaju i rascvetaju, voda niz bedem od sige samo stidljivo kaplje što vam daje osećaj kao da ste u snu. Visok je oko 15 metara, vrlo je siromašan vodom čak i u proleće kada ima vode, mada nikada ne presuši. Vodopad Prskalo, kao da je čovek svojom rukom napravio (mada vrlo liči na bajkoviti Tolkinov plato zamka Gondor u knjizi o Gospodaru prstenova) i ostavio ga na mestu koji je blizu pored puta da mogu svi da ga vide, a opet dovoljno daleko da retko ko prođe.

Prizor na kome se oči odmaraju a pogled ka vrhu brzo završi u malom  viru koji Prskalo sa malo buke već godinam vaja uz pomoć reke Nekudovo čiji se izvor nalazi samo nekih 70-ak metara iznad vodopada. Interesantno je da reka Nekudovo ovde izvire ali nestaje, tačnije ponire na pola puta prema Resavici odakle se nakraćim putem i stiže do ovog vodopada.

NAŠA PREPORUKA Aktivan odmor: Šta Kopaonik posetiocima nudi leti?

5. Semeteško jezero

Na Kopaoniku se krije jedan zanimljiv prirodni fenomen.

To je jezero po kojem ostrva plove. Jezero je prečnika oko 60m a najveće ostrvo je dugačko 15m i obraslo rastinjem, a na njemu je čak i nekoliko visokih stabala. Pored ovog ostrva, postoji i nekoliko manjih, a nekoliko njih su uništili kupači.

Ploveća ostrva predstavljaju pravu atrakciju za sve turiste koji posete ovo jezero, jer se ostrva pomeraju kada duva vetar, a isto tako ih mogu i posetioci sami „voziti“.

Semeteško jezero je specifično i po tome što se njegova dubina ne može izmeriti, jer su podvodni izvori iz kojih jezero dobija vodu toliko duboki i široki da su i sami deo njega.

Daždevnjaci su stari stavnovnici Semeteškog jezera, a nedavno je izvršeno i poribljavanje jezera.

6. Vlasinsko jezero

Nalazi se na jugoistoku Srbije, na teritoriji opštine Surdulica.

Njegova površina iznosi 16 km² a dubina do 35 m. Jezero je okruženo planinama Gramada, Vardenik i Čemernik. Nalazi se na 1.213 m nadmorske visine. U jezeru svakog minuta pritiče dva kubika vode prvog kvaliteta. Vlasina, Vrla, Jerma, Božička reka i Ljubotenska reka sa njihovim pritokama čine sliv jezera.

Takozvana plutajuća ostrva, koja nastaju pri dizanju vodostaja jezera su specifičnost Vlasinskog jezera. Ostrva su od treseta, produkta vekovnog raspadanja mahovina tresetnica. Ploveća ostrva sa svojom gustom vegetacijom plove po 16km² velikom jezeru i prava su atrakcija. Po jedinstvenosti u svetu pravi su mamac za turiste.

Prirodne lepote i retkosti ovog područja čine: planine, klisure, vodopadi, izvori, reke, flora i fauna, kao i blagonakloni uticaj klime i tišina planinske prirode. Registrovano je više od 300 lekovitih biljaka oko jezera.

Ono što je karakteristično za floru je, svakako, vrlo retka biljka mesožderka pod nazivom rosulja.

Vlasinsko jezero je bogato grgečom, klenom, somovima, šaranima, belim amurima i pastrmkom. Klima je subplaninska, sa kratkim, suvim, svežim letima i hladnim zimama. Zbog svih ovih odlika područja u toku su istraživanja Zavoda za zaštitu prirode radi zaštite ovog područja kao parka prirode.

7. Belocrkvanska jezera

Turističko mesto sa velikim potencijalom i premalom pažnjom javnosti.

Nalazi se blizu granice sa Rumunijom i obuhvata celinu od više desetina jezera od kojih se izdvaja sedam. Najpoznatije su Vračevgajsko i Šljunkara, a najveće kupalište predstavlja gradska plaža. Uz jezero nalazi se i vikend naselje kamp prikolica, ali i nekoliko manjih hotela i vila pogodnih za odmor. 

Belocrkvanski biser možda nije mesto pogodno za žurke i provode, ali je itekako preporučljivo za porodični odmor i otklanjanje stresa. Ko bude išao na ovogodišnji Exit, može da skrene malo jugoistočno i da na miru presabere utiske.

8. Spomenik prirode Đavolja varoš

Nalazi se ispod planine Radan, 27 km jugoistočno od Kuršumlije.

Na visini od 600 metara je ovaj neobičan i redak prizor oko 200 reljefnih figura, nastalih viševekonim erozivnim procesima i koje suprotstavljene sa leve i desne strane litice formiraju dve ’’mahale’’- Đavolju jarugu i Paklenu jarugu. Bitno za ovo mesto je i Crveno vrelo, izvor mineralne vode, koja nije za piće, ali meštani tvrde da je lekovita i da njome treba ispirati bolesna mesta.

Ono što oduvek prati ovo mesto jesu mnogobrojne legende, od kojih je najpoznatija ona prema kojoj su te figure skamenjeni svatovi, koji su krenuli da venčaju brata i sestru, i koje je Bog skamenio, kako bi sprečio greh.

Kako zbog svog izuzetno neobičnog izleda, tako i zbog legendi, koje daju dodatnu dozu mističnosti ovom mestu, Đavolja varoš svakodnevno privlači turiste širom sveta, a nominovana je i za svetsko čudo prirode.

9. Manastir Studenica

Važi za jedan od najlepših srpskih manastira zbog prefinjene arhitekture vizantijsko– raške škole, ali i zbog prelepog ambijenta u kome je smešten. Nalazi se na listi UNESCO-a od 1986. godine.

Studenicu je podigao Stefan Nemanja u XII veku, čije mošti se i danas nalaze u ovom manastiru. U Studenici se nalaze i mošti Stefana Prvovenčanog.

Nekada se u kompleksu manastira nalazilo 14 crkava, a do danas su sačuvane samo tri : Bogorodičina crkva, Kraljeva crkva i Crkva Sv. Nikole.

Studenica je bila jedan od najbogatijih manastira, ali ratovi i pustošenja tokom duge istorije su učinili svoje. Ipak, danas se u riznici Studenice mogu videti neki od sačuvanih dragocenih predmeta. Na 8km od manastira, nalazi se uklesana u litici isposnica Sv. Save u kojoj je on pisao Studenički tipik i Žitije sv. Simeona Nemanje.

10. Oplenac

Nalazi se na 80 km od Beograda, u neposrednoj blizini Topole.

Mesto koje odiše lepotom listopadno-četinarskih šuma i istorijum jedne od najznačajnijih srpskih dinastija, Karađorđevća.

Na ovom mestu je izgrađen mauzolej dinastije koji je započeo kralj Petar I Karađorđević, a zatim i čitav istorijsko-memorijalni kompleks, koji kasnije postaje njihova zadužbina.

Danas se u okviru ovog kompleksa mogu videti Crkva Sv. Đorđa, Mauzolej srpske kraljevske porodice, kraljevi vinogradi, muzej(Vinogradareva kuća), kuća kralja Petra, kraljeva vila, kraljičina vila, Karađorđeva crkva, spomenik Karađorđu i hotel.

11. Krupajsko vrelo

Ako volite prirodu, vodu, mirno mesto i dobru hranu Krupajsko vrelo je pravi izbor za Vas. Nalazi se između sela Milanovac i Krupaja, u podnožju Beljanice. Homolje je poznato kao ekološka oaza, a ja posle ovog obilaska moram da potvrdim da je tako.

Izvorište stvara na površini kraško jezero. Plava boja na površini čini mesto nestvarnim. Ne postoji reč kojom se može opisati idila Krupajskog vrela – ono se prosto mora videti. Tu je i izvorište lekovite vode koje upotpunjuje ovo prelepo mesto. Vrelo je okruženo šumom, a stazice koje vode do njega ukazuju da se može doći i kroz šumu.

12. Rajačke pimnice

Istočna Srbija/Negotinska Krajina

Istorija vinarstva predstavljaju dragoceni deo srpskog kulturnog nasleđa. Njen materijalni dokaz – Rajačke pivnice (pimnice) jedinstven je i u Srbiji i u okruženju.

Pimnice su živi svedok načina života i običaja tradicionalnih vinarskih zajednica Srba u Istočnoj Srbiji kroz vekove. Selo Rajac specifično je po tome što poseduje posebni deo sela gde su smešteni autentični vinski podrumi – pimnice.

Pimnice su izgrađene još u 18. veku od drva i kamena i dan danas ih lokalno stanovništvo koristi za odlaganje vina. Tokom posete možete probati vino a u nekim i prespavati, okruženi predmetima iz 18. i 19. veka.

Pročitajte još:  Lepote Srbije koje morate videti – ĐERDAPSKA KLISURA

Pozivamo vas da u komentaru predložite mesta, koja po vašem mišljenju, obavezno treba posetiti u Srbiji.

The post 12 mesta u Srbiji koja morate posetiti appeared first on Portal Mladi.

9 najlepših vidikovaca u Srbiji

Vidikovac Kablar planina

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Kompas Kaže Srbija (@kompaskazesrbija) on Aug 28, 2018 at 12:51am PDT

Foto: Marija Jović

Do vidikovca Kablar (885 m) stiže se strmom stazom koja naizgled mnogima čini se lakom „turom“ često na pola puta ostavi nespremne planinare i one sa slabijom fizičkom kondicijom.

Ka vrhu planine, put vodi kroz šumske predele i prirodni rezervat sa brojnim vidikovcima sa kojih se pogled pruža prema zapadnom delu Srbije a posebno na meandre Zapadne Morave. Na lokaciji je postavljena platforma površine oko 25m2 sa zaštitnom ogradom.

Vidikovac Banjska stena – Tara

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Kompas Kaže Srbija (@kompaskazesrbija) on Dec 13, 2017 at 12:17am PST

Foto: banopulos_od_valjevo

Banjska Stena se nalazi u Nacionalnom parku Tara, u zapadnoj Srbiji, i to na nadmorskoj visini od svega 1065m. Nalazi na 10 kilometara od Mitrovca. Put do vidikovca je adekvatno obeležen a na samom vidikovcu postoje klupe i sigurnosna ograda.

Sa vidikovca Banjska stena se pruža fenomenalan pogled na jezero Perućac, reku Drinu i predele u BIH.

Vidikovac Kozji kamen iznad Zavojskog jezera

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Kompas Kaže Srbija (@kompaskazesrbija) on Jun 23, 2018 at 6:38am PDT

Foto: Marija Ivković

Kozji kamen (1 181 mnv) se nalazi u Istočnoj Srbiji iznad Zavojskog jezera i jedan je od vrhova planine Vidlič. Od Pirota  je udaljen oko 18 km, nakon 12 km od Pirota stiže do Planinarskog doma.

Uspon na Kozji kamen vrši se zapadno od puta Pirot – Visočka Ržana i ova maršruta spada u lake planinarske staze. Usput postoje putokazi, kao i mesta za odmor sa stolovima i klupama. Ukupna dužina staze je 3.6km i uspon nije veliki.

Vidikovac Molitva – Uvac

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Kompas Kaže Srbija (@kompaskazesrbija) on Aug 29, 2018 at 2:26am PDT

Foto: Maja Jović

Vidikovac Molitva je nesumnjivo jedan od lepših vidikovaca u Srbiji. Sam vrh Molitva je na visini od 1.247 metara nadmorske visine. Sa njega se pogled baca na Specijalni rezervat prirode Uvac , Uvačko jezero sa nadaleko poznatim meandrima.

Pešacka staza do uređenog vidikovca, sa drvenom platformom, vodi kroz krševite predele nestvarne lepote, a sve vreme puta izloženost vašeg pogleda će okupirati meandri reke Uvac.

Vidikovac Ploče – Đerdapska klisura

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Mile Mitrović (@da_zovem_se_mile) on Sep 26, 2017 at 7:47am PDT

Foto: Mile Mitrović

Vidikovac Ploče su uravnjen prostor iznad kanjona Mali Kazan, koji je smešten između Donjeg Milanovca i Kladova. Sa vidikovca na nadmorskoj visini 355 m pruža se jedinstven pogled na Dunav, Đerdapsku klisuru i kazanske virove iz ptičije perspektive.

Do Ploča vodi pešačka staza. Sav trud i umor će se i te kako isplatiti kada se popnete do vrha.

Vidikovac Stol planina

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Bane (@_bane.mitrovic_) on Apr 23, 2018 at 2:57am PDT

Foto: Bane Mitrović

Planina Stol je najviši (1.155 m) deo planinskog prostora Goli Krš koji se nalazi u Istočnoj Srbiji. Jedan je od najlepših vidikovaca u ovom delu Srbije. Nalazi se 10 km sveroistočno od Bora.

I do Stola i do Krša potrebno je odvojiti između 3 i 4 časa za uspon i povratak zajedno, zavisno od dužine ostanka gore. Teren je jako privlačan u proleće kada sve ozeleni, dok je s jeseni sve kitnjasto šareno.

Vidikovac Pančićev vrh

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Kompas Kaže Srbija (@kompaskazesrbija) on Mar 10, 2018 at 7:46am PST

Foto: daca_blue

Najviša tačka Kopaonika je Pančićev vrh visok je 2.017 metara. Povezan je sa vrhom na Suvom Rudištu uz pomoć žičare: predivna vožnja je na raspolaganju tokom cele godine.

Vidikovac Kalemegdan – Beograd

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Kompas Kaže Srbija (@kompaskazesrbija) on Mar 29, 2018 at 11:12am PDT

Foto: Đorđe Simić

Beogradska tvrđava (Kalemegdan) nalazi se u Beogradu i podignuta je na bregu u priobalju uz ušće Save u Dunav. Nadmorska visina najvišeg braga iznosi 105m.

Laganom šetnjom od 10ak minuta od centra Beograda stižete do ove prave oaze mira u srcu grada.

Vidikovac Rtanj planina

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Igor Janković (@skined90) on May 27, 2018 at 6:45am PDT

Foto: Igor Janković

Planina Rtanj se nalazi u istočnoj Srbiji, nadomak Boljevca. Pripada Karpatskim planinama, a najviši vrh Šiljak (1.565 m) predstavlja prirodan fenomen kraškog reljefa. Rtanj, mistična srpska planina je poznat svakom planinaru sa ovih prostora.

Od podnožja Rtnja, atara sela Mužinac i Šarbanovac, (oko 800 m), do Šiljka stiže se za oko 3 sata pešačenja, a sav trud i zamor biće nagrađeni veličanstvenim pogledom sa vrha planine na sve strane Srbije.

Na kojima od ovih vidikovaca ste vi bili, kakvi su vam utisci?

Pozivamo vas da koristite #kompaskazesrbija kada objavljujete slike iz Srbije na instagramu.

Sve fotografije su postavljene uz prethodni pristanak autora.

The post 9 najlepših vidikovaca u Srbiji appeared first on Portal Mladi.

Svake godine Srbija postaje sve popularnija akva destinacija. Iako nemamo more, brojna jezera, reke i akvaparkovi služe nam za hlađenje u vrelim, letnjim danima. Planirate vikend putovanje, a ne znate koji akva-park da posetite ove godine, evo prilike da se o njima informišete. Svakako bi najbolje bilo, posetiti ih sve!

Spisak akva-parkova u Srbiji:

1. Akva-park Podina, Sokobanja
2. Akva-park Izvor, Aranđelovac
3. Akva-park Draguljica, Jošanička Banja
4. Akva-park Petroland, Bački Petrovac
5. Akva-park Silver Lake, Srebro jezero
6. Akva-park Mlavske terme, Banja Ždrelo, Petrovac
7. Akva-park Jagodina
8. Akva-park Sunny Hill, Vrnjačka banja
9. Akva-park Banja Junaković, Apatin
10. Akva-park Vidik, Lazarevac
11. Akva-park S-klub Jakovo

Predlažemo vam da pogledate i 12 mesta u Srbiji koja morate posetiti

Akva-park Podina

Sokobanja

Dana 21.06.2012. pušten je u rad zabavni kompleks u okviru sportsko-rekreativnog centra Podina, u Sokobanji. U letnjim mesecima, beleži posećenost i do 2 000 kupača. Udaljen je 1,5 kilometara od centra Sokobanje, pa brzo i lako možete doći do njega i iskoristiti sve pogodnosti koje pruža. Na površini od 1,6 ha, nalazi se poluolimpijski bazen sa sportskom opremom, kupalište za decu i odrasle i bazen sa 3 tobogana. Za osveženje u centru kompleksa na raspolaganju je šank-bar sa pićem, frižideri sa sladoledima, kao i suncobrani i ležaljke. U toku sezone se često održavaju sportsko-rekreativni i kulturno-zabavni sadržaji koji upotpunjuju zabavu posetilaca.

Radno vreme : od 10-19h, dok je cena ulaznica za odrasle od 350 do 450 dinara, a za decu od 250 do 350 dinara, u zavisnosti od vrste ulaznice (poludnevna ili celodnevna).

 Akva-park Izvor

Aranđelovac

Odlukom menadžmenta Aqua park će od sezone 2018. biti dostupan isključivo gostima hotela Izvor, kao i onima koji kupe dnevnu, mesečnu, tromesečnu ili godišnju SPA&Wellness kartu.

Akva park Draguljica

Jošanička banja

Na glavnom putu ka Kopaoniku, sa desne strane, pored reke Jošanice, smešten je akva park Draguljica u okviru istoimenog hotela. U prirodnom ambijentu nalazi bazen sa termalnom vodom, temperature do 78°C, koja se hladi planinskom vodom reke Jošanice. Pored bazena sa toboganom, tu je i veštačko jezero, kao i dva đakuzija. Šume u okruženju pružaju prirodnu hladovinu, od jakog, letnjeg sunca. Za potpuni užitak otvoren je restoran sa nacionalnom kuhinjom i kafić sa baštom.

Radno vreme parka je od 09-19h. Cena celodnevne ulaznice po osobi je 150 din.

Akva park Petroland

Bački Petrovac

Na 120 km od Beograda, nedaleko od Novog Sada, izgrađen je 2011. godine akva park Petroland. Na površini od 20 ha nalazi se bazen sa talasima, bazen za relaksaciju, Divlja reka – uz spuštanje na čamcu, Dečiji raj, sa kulama i atrakcijama za najmlađe, bazeni za spuštanje „East tower“ i „Hill tower“, koji nisu namenjeni za kupanje.

Brojni tobogani: „Tiger“, „Twister“, „Black Hole“, „Zebra“, „Crazy Corn“, „King Slide“, „Rainbow“ i „Kamikaze“ nude mogućnost zabave za odrasle uz veliku dozu adrenalina. Pored tobogana, tu je i adrenalin park, sa 40 prepreka raspoređenih na 3 nivoa. U okruženju akva parka su tereni za odbojku i mali fudbal na pesku, veštačka trava za košarku i fudbal, teretana na otvorenom i travnata površina za bavljenje ostalim sportovima. Postoji nekoliko plaža: Frikom (porodična), Karipska, Sportska i Panonska plaža.  U sklopu svake postoji veliki broj kafića, restorana i poslastičara.

Radno vreme je od 10-20h, a vikendom od 09-20 h. Cena ulaznica kreće se od 500 do 1 200 din za odrasle, odnosno od 400 do 800 din za decu. Cena ulaznica za adrenalin park je od 350 do 500 din. Postoje različite akcije i popusti koje se organizuju u toku sezone.

Akva park Silver Lake

Srebrno jezero, Veliko Gradište

Godine 2011. u sklopu privatnog kompleksa „Silver Lake Investment“ otvoren je akva park. Udaljen je 110 km od Beograda, na severoistoku zemlje, nedaleko od ušća reke Pek u Dunav. Na 2,5 ha površine nalaze se bazeni, restorani i šetalište. Pet bazena različite dubine, mogu da prime na čitavom kompleksu 1 200 pesetilaca.

Radno vreme akva parka je od 10- 19h.

Cena ulaznica:

Odrasli: asli 400 din radnim danima, 600 din vikendom
Deca do 12 god: 300 din radnim danima, 450 din vikendom

Akva park Mlavske terme

Petrovac na Mlavi

Jedini akva park koji radi preko cele godine, sa mogućnošću dnevnog i noćnog kupanja, smešten je u podnožju Homolja. Temperatura vode je od 30 – 40°C. Postoji šest bazena (2 zatvorena i 4 otvorena) i jedan sa slanom vodom. Termomineralna voda kojom su bazeni ispunjeni u banji RUC Ždrelo, koriste se u lečenju psorijaze, kožnih i reumatskih oboljenja. Tobogani „Kobra“, „Zebra“ i „Džungla“ rade naizmenično od 12-20h. U okruženju akva parka nalazi se smeštajni objekat Dvorac, kao i etno restoran sa banket salom i terasom.

Radno vreme akva parka od 10-20h. Cena ulaznica je 900 din za odrasle i 400 din za decu.

Akva park Jagodina

Nedaleko od centra Jagodine, smešten je akva park sa 9 bazena. Tobogani „Rafting slide“, „Wide slide“, tunel „Body slide“, Super „Multi slide“, gusarski brod, samo su neke od atrakcija u okviru ovog parka. Na površini od 5 ha smešteno je nekoliko kafića, restoran i bar, a često se na bazenima održavaju igre na vodi, biskopske projekcije i takmičenja. Tereni za mali fudbal, košarku, odbojku, stoni tenis, kao i igralište za decu, služe za zabavu i rekreaciju. Reflektori omogućavaju noćno kupanje, ali i realizaciju kasnih večernjih manifestacija na bazenima. Parking sa 1200 mesta omogućen je svim posetiocima.

Radno vreme parka je od 10-18h. Cena ulaznica je od 300 (poludnevna karta) do 500 dinara  (dnevna karta) za odrasle, odnosno od 100 do 300 dinara za decu. Kulturno zabavni program se održava od 19 – 01h.

Akva park Sunny Hill

Vrnjačka banja

Na 600 metara od centra Vrnjačke banje, smešten je luksuzno opremljen hotel, koji pored standardnih usluga lečenja, tretmana i terapija, turistima pruža mogućnost zabave. Otvoreni bazen sa termalnom vodom i nekoliko tobogana predstavljaju novitet. Brojne kulturne manifestacije, zabavni sadržaji, bioskopske projekcije održavaju se u toku letnjih meseci na terasi hotela, neposredno pored bazena.

Radno vreme je od 10 – 18h. Cena ulaznica je 500 din za odrasle i 300 din za decu. Gostima hotela korišćenje bazena i drugih pogodnosti je besplatno.

Akva park Banja Junaković

Apatin

U banji Junaković je 01.05.2012. otvoren akva park. Izgrađen je olimpijski bazen teperature do 22°C, terapijski i dečiji bazeni temperature do 32°C, bazeni sa skakaonicom i vodenim toboganom. Nedaleko od bazena na raspolaganju posetiocima je i teren za odbojku na pesku. U okviru hotela nalaze se kuglana i tereni za tenis.

Radno vreme je od 08 – 19h. Cena ulaznica je od 150 do 300 din za odrasle, a od 50 do 150 din za decu.

Aqua Park Vidik

Lazarevac

Na samo nekoliko minuta od centra Lazarevca, na prelepom uzvišenju sa svežim vazduhom i pogledom na srce Šumadije, nalazimo se mi, mesto vašeg uživanja i letnje zabave.  U okviru kompleksa nalazi se veliki parking sa XXX mesta gde mozete bezbedno ostaviti svoje automobile. Po ulasku u prostor parka možete bez dodatne naknade zauzeti ležaljku i suncobran i uživati u bazenima, toboganima, jacuzzi kadama, parku za decu itd. U kompleksu možete pronaći i welness centar sa masažama, saunom i hidromasažnom kadom (o cenama se možete informisati u samom parku).

Radno vreme je od 08:30h – 19h. Cena ulaznica je od 350 do 500 din za odrasle, a od 250 do 300 din za decu.

Akva-park S-klub

Jakovo

Pravi raj i spas od vrelih letnjih dana možete pronaći u ovom akva parku. Poseduje 8 bazena i 12 tobogana, mesto za odmor ili neviđeno adrenalinsko iskustvo i avanturu, izaberite sami. Poseduje najveći bazen u Srbiji, vodenu džunglu za decu svih uzrasta, bazen za najmlađe sa raznim atrakcijama, tropski bazen sa barom u vodi i ostrvom sa palmom. Tobogani Kamikaza, Freefall, Freefall tube, Multislide, Twister Tube sve ove atrakcije su Vam na raspolaganju za uživanje.Radno vreme je od 10h – 19h. Cena ulaznica je od 600 (poludnevna ulaznica) do 800 din (dnevna ulaznica) za odrasle, a od 300 do 400 din za decu.

The post Akva-parkovi Srbije – pregled i informacije appeared first on Portal Mladi.

Doček Nove godine na planinama Srbije 2022. – PONUDE

Razlozi su toliko dobri da cete nakon čitanja ovog teksta već rezervisati svoje mesto na nekom uzvisenom mestu. Pa da počnemo….Ovo je naša lista top pet razloga za Novu godinu na planini.

                1.Planina je bolja od restorana

Planina je definitivno bolja varijanta za doček Nove godine od restorana. Kafići i restorani skoro svake godine imaju slične ili iste ponude. Postalo je pomalo monotono. Predlažemo vam da ove godine umesto zadimljenog kafića ili restorana izaberete svež planinski vazduh. Na planini možete da priuštite više dana za isti novac koji bi potrošili na samo jednu noć u nekom restoranu . Dovoljno je da zamislite večeru sa pogledom na snežnu planinsku idilu, umesto provoda koji možete da doživite svakog vikenda.

                2.Drvena kućica, kamin i voljena osoba

Koliko puta ste pogledali novogodišnji film, u kom se radnja odvija na nekoj planini, a glavni akteri uživaju u etno atmosferi, kaminu i vinu dok napolju pada sneg? Pravi opis novogodišnje čarolije. Priredite sebi jednu takvu noć. Nema nista romantičnije od vajata, drvene kucice, kamina i zagrljaja voljene osobe. Ne znam za vas, ali ja sam sebe već zamislila na prostirci ispred kamina, u mekanom dzemperu sa čašom “Balerine “ u ruci….i sve to dok vatra pucketa u zagrljaju drage osobe.

                  3.Igre na snegu

Igre na snegu nisu rezervisane samo za decu, i mi odrasli imamo pravo na zabavu i ne bi trebalo da ih se odreknemo. Petar Pan generacije treba da dočekaju Novu na planini i iskoriste vreme na sankanje, grudvanje i pravljenje Sneška. Promrzle ruke, gospodin Belić i pravljenje „anđela “ u snegu , će vam sigurno upotpuniti praznike i učiniti ih bezbrižnim. Nakon toga možete uživati u toplom čaju uz snežni pogled.

                 4. Ispunjavanje Novogodišnjih ciljeva može da počne odmah

Kraj godine je vreme kada se “podvlači crta”, osvrćemo se 365 dana u prošlost, sabiramo i oduzimamo , svoje odluke i dostignuća. Tada nastaje ona lista ciljeva, planova i želja za narednu godinu. U želji da budemo bolji, produktivniji i uspešniji. Koliko puta ste rekli sebi da ćete u narednoj godini da se više posvetite fizičkoj aktivnosti, zdravijem životu, ili da ćete naučiti nešto novo?  Često se ovi ciljevi istope i zaborave zajedno sa prvim pahuljama, ne ostanemo dosledni sebi, pa ponovo 31. decembra  obećavamo sebi isto… I vrtimo se tako u začaranom krugu. Ova godina može biti drugačija, ako se odlučite za doček na planini odmah možete da počnete da ispunjavate ciljeve zadate za 2018. Odmah počnite sa zdravim životom na svežem planinskom vazduhu ili  naučite da skijate ukoliko do sada to niste naučili. Ako ste na planini 1. januara možete da se popnete na najviši vrh, uživate u divnom pogledu i zamislite novogodišnje želje.

                          5. Ako ste na planini magija je bliže

Bez obzira na godine, u veselog bradatog dedicu koji nosi crveno odelo, se mora verovati. Opšte je poznato da on svoje poklončiće , nosi u saonicama iznad planinskih vrhova. Dakle oni koji su u najluđoj noći na nekoj visokoj snežnoj planini poklone dobijaju prvi. Budite bliži magiji  i obavezno ostavite kolačiće ispod jelke. Ho,ho,ho.

P.S. Nemojte zaboraviti da se poljubite ispod imele, možda je baš to vaš poklon tačno u ponoć.

Koji je vaš razlog? Napišite nam u komentaru.

The post Pet razloga zašto dočekati Novu godinu na planini appeared first on Portal Mladi.

Đorđe Vajfert je bio vizionar, uspešan industrijalac, osnivač i guverner centralne banke, zadužbinar  i kolekcionar. Obnovio je rudarstvo i definitivno se sa razlogom nalazi na posebnom mestu kada su u pitanju istorijske ličnosti.

Reč – dve o Vajfertu

Rođen je 1850. godine u Pančevu. Školovao se u Bavarskoj, na prestižnoj Visokoj pivarskoj školi. Isticao je kako je Nemac poreklom, a u srcu Srbin. Uzeo je srpsko državljanstvo i život posvetio stvaranju u Srbiji. “Treba davati da bi se opet steklo” bio je njegov moto i toga se čvrsto držao. Znanje koje je stekao u Bavarskoj ovde je primenio osnivajući prvi industrijski objekat u ovom delu Evrope – Pančevačku pivaru.

Pored velikih stvari po kojima je upamćen u svetu industrije i bankarstva, on je upamćen i kao veliki gospodin i čovek. Bio je prvi industrijalac koji je gradio kuće radnicima, snabdevao ih hranom, plaćao bolovanja, što u to vreme nije bila praksa. Zadao je zadatak mnogima i u XXI veku. Gradio je sirotišta, zapošljavao invalide i veterane, bio je društveno odgovoran. Svu svoju imovinu razdelio je rodbini, muzejima i dobrotvornim ustanovama još pre svoje smrti, a umro je 1937. godine.

Vajfertova ruta – stopama Đorđa Vajferta

Pančevci su izuzetno ponosi na Vajfertov lik i delo, te su tako nastale turistička manifestacija “Dani Vajferta”  i turistička tura “Vajfertova ruta – Stopama Đorđa Vajferta” koju realizuje TO Pančevo. U šetnji kroz Pančevo posetioci koji krenu ovom rutom mogu videti Vajfertovu rodnu kuću, Pančevačku pivaru, Slavinu, Crkvu Svete Ane, kao i grobnicu Vajfertovih.

Vajfertova rodna kuća

Prvo što treba videti je rodna kuća Đorđa Vajferta, koja se nalazi u starom jezgru grada, tik uz Tamiš. Đorđe je rođen kao najstariji sin Ignaca Vajferta i Ane Zajc. Kuća ove imućne pančevačke porodice nalazi se u sklopu kompleksa Stare pivare, na adresi Nikole Tesle broj 2.

Vajfertova pivara

Stara Vajfertova pivara je nešto što ne treba zaobići ukoliko se nalazite u Pančevu. Davne 1722. je podignuta uz Tamiš. Od velikog značaja je kao najstarija pivara u ovom delu Evrope, ali i prvi industrijski objekat na ovim prostorima. Abraham Kepiš bio je njen prvi vlasnik, a nakon njega su se vlasnici smenjivali sve do 1847. godine kada pivara prelazi u vlasništvo porodice Vajfert.

U periodu upravljanja Vajfertovih, pivara doživljava vrhunac proizvodnje i slavu. Ona nije bila poznata samo po napitku od ječma i hmelja, već i po kulturnim dešavanjima. Postala je centar održavanja priredbi i drugih manifestacija. Blizina reke omogućila je i ljubiteljima piva iz Beograda da dodju parobrodom na pivo i perece.

Nakon Drugog svetskog rata Pivara biva nacionalizovana i dobija ime „Narodna pivara“. Proizvodnja se nastavlja sve do 1977. godine. Ovo zdanje u narednim godinama je propadalo, a 2005. godine se desio i požar koji je dodatno oštetio staru Vajfertovu pivaru.

Od 1991. godine zdanje ima status kulturnog dobra od velikog značaja.

Muzej pivarstva

Jedan deo Vajfertove pivare pretvoren je u Muzej pivarstva i prošle godine otvoren je za posetioce. U zgradi,  “kuli” od pet spratova nalaze se varionica, druga postrojenja koja su stara preko sto godina, kao i velike bačve za proizvodnju piva. Muzej je moguće obići svakog radnog dana od 10h do 18h. Pojedinačna karta iznosi 300 dinara, dok je za učenike koji imaju odličnu ocenu iz istorije, kao i studente sa visokom ocenom iz istorijskih predmeta ulaz besplatan.

Slavina

U trenutcima kada je Pivara radila “punom parom”, Tamiš je proticao tik uz nju, pa se često dešavalo da se reka izlije i poplavi prostorije pivare, što je ugrožavalo rad i proizvodnju piva. Da bi sprečio štetu, 1891. godine Ignac Vajfert kupuje zemljište i gradi mesto za skladištenje piva. Mesto je bilo odgovarajuće jer se nalazilo u blizini pivare, ali na izvesnom uzvišenju. Ubrzo se javila i potreba za fabrikom leda, koju je sagradio Đorđe 1916. godine na istom mestu. Ceo kompleks je i danas poznat pod nazivom “Slavina” po Vajfertovoj gostionici koja je nekada tu postojala. Samo mesto gde se nekada nalazila fabrika nalazi se preko puta današnje autobuske stanice.

Ono što je zanimljivo je da od građana možete čuti legendarnu priču da je pod zemljom tunel koji spaja Vajfertovu pivaru kod Tamiša i „Slavinu“. Kažu da je tunel služio za transport piva od jednog mesta do drugog. Za sada je ovo samo legenda, vreme će pokazati da li ima istine u gradskim pričama.

Crkva Svete Ane

Bračni par Đorđe i Marija Vajfert proslavili su svoju zlatnu svadbu tj. 50 godina braka i tom prilikom izgradili svoju zadužbinu, katoličku crkvu Svete Ane. Đorđe je odlučio da crkvu posveti Svetiteljki po kojoj je njegova majka nosila ime.

Meni lično, crkva je prelepa, sa belom fasadom koju krase dva anđela smeštena iznad ulaza. Unutar nje nalaze se bronzani reljefi portreta Đorđevih roditelja. U zadužbini se takođe može videti i replika slike Uroša Predića, prikaz Svete Ane i Bogorodice sa malim Hristom. Vajfert je zamolio svog prijatelja Uroša Predića da naslika ovu sliku i ona se nalazila u crkvi sve dok nije ukradena. Replika koja se sada nalazi u crkvi delo je sveštenika Veljka Onjina.

Grobnica Vajfertovih

Porodična grobnica Vajfertovih se nalazi u sklopu Rimokatoličkog groblja, na samom ulazu. Grobnicu – kapelu podigao je sam Đorđe Vajfert 1924. godine. On je preminuo u Beogradu, a njegovi posmrtni ostaci preneti su brodom „Sveti Đorđe“ do Crkve Svete Ane, gde su bili i izloženi dva dana. Sahrana je održana 15. januara 1937. godine. Na večni put Vajfert je ispraćen uz najveće počasti i veliki žal preko 2000 ljudi koji su se nalazili u povorci. Ispraćen je govorima i prisećanjima značajnih ljudi tog vremena na velika dela koja je uradio. Sahranjen je u porodičnoj grobnici pored oca i drugih članova porodice.

Ovde se možda završava Vajfertov put, ali on ipak nije skroz završen. On živi i iznova šeta ulicama Pančeva sa svakim ko krene njegovim stopama, sve dok živi sećanje na njegov lik i delo.

Ja sam vas provela kroz Vajfertov život i ispričala vam deo priče, a na vama je da dođete na „Vajfertove dane“ i doživite je u duhu prošlosti, sa Vajfertom.

The post Pod ruku sa Đorđem Vajfertom kroz Pančevo appeared first on Portal Mladi.

Istorija

Za nastajanje ovog sela glavni „krivac“ je car Leopold II. On je po vojnom planu i matematičkim razmerama 1791. stvorio Kačarevo, tadašnji Franzfeld, koje je dobilo ime po austrijskom caru Francu II. Prvi stanovnici Franzfelda su bili Nemci. U periodu od 1918. do početka Drugog svetskog rata, mesto je nosilo ime Kraljevićevo, ali tokom okupacije Nemci vraćaju prvobitni naziv mesta. Burna istorija je karakteristična i za ovo vojvođansko mesto. 4. oktobra 1944. sovjetska oklopna jedinica ušla je u mesto. Nakon toga osniva se Narodno oslobodilački odbor, kao i vojna stanica, koja preuzima vlast. Nemci su u aprilu 1945. po nalogu vojne stanice poslati u logor, koji se nalazio na kraju sela. Mesto je naseljeno kolonistima, a sva imovina koju su Nemci posedovali podeljena je doseljenicima. U narednom periodu selo dobija ime po Svetozaru Kačaru, narodnom heroju, čija je majka došla iz Bosne kao kolonista.

Zanimljivo je da je pre 1791. ovaj kraj bio slabo naseljen. Na mestu današnjeg Kačareva je bila samo jedna kuća, u kojoj je bila porodica Jovana Tatarina.

Jezero

Veštačko seosko jezero je prva asocijacija na Kačarevo. Napravili su  ga meštani uz mnogo truda. Nepravilnog i zanimljivog je oblika različite dubine, te pogodan za kupače različitog uzrasta. Za najmlađe je uređen i deo sa peskom gde je i dubina prilagođena. Nešto malo dalje, za one koji vole da skaču u vodu, nalazi se mali dok gde možete skakati i izvoditi vratolomije. U delu gde je dubina jezera nešto veća, nalazi se  stub kroz koji se voda stalno dopunjuje, a veoma je zanimljiv detalj. Oko jezera je velika zelena površina izuzetno lepo uređena, sa stazama i klupama. Tik uz vodu se nalazi i kafić, ukoliko želite da popijete kafu ili neki osvežavajući napitak. Na uzvišenju iznad jezera se nalazi vetrenjača. U vrelim letnjim danima ovo je pravo mesto za uživanje i rashlađivanje.

Javna česma

U samom jezgru mesta nalazi se kućica – javna česma sa izuzetno pitkom vodom. Ovde se možete okrepiti, kako meštani kažu, vodom kakvu niste pili u životu. A da Kačarevci definitivno misle da je voda izvor zdravlja, došla sam do zaključka jer i u parku postoji nekoliko česmi. Jedno je sigurno – u Kačarevu nećete ostati žedni.

Slaninijada

Slaninijada je najpopularnija manifestacija u Kačarevu. Nastala je 1988. godine i to na mestu gde nastaju najbolje i najkreativnije stvari – u kafani. Stalni gosti seoske kafane su, kako to već biva, započeli raspravu o svinjokolju, ko ima najbolje mesne produkte i najkvalitetniju slaninu. Svaki od prijatelja za stolom je tvrdio da je baš on vlasnik najukusnije i najbolje slanine. Rivalstvo, inat i tvrdoglavost nateraše ih da iznesu najbolje iz svojih domova i organizuju degustaciju… I tako nastade Slaninijada.

Da se kroz slaninu može predstaviti i umetnost dokazao je vajar Ratko Rača Vulinović. Naime, na četvrtoj po redu Slaninijadi, ovaj vajar je napravio prvu skulpturu od slanine koju su nazvali „Satara“. Bila je visoka 12 metara, a u svom sastavu je imala 5 tona slanine.

Isti vajar je, par godina kasnije, rešio da nadmaši sam sebe napravivši pušnicu od slanine visine 16,5 metara i sagrađene od 3 tone slanine. Takođe je pravljena i kuća od slanine, visoka 8 m, a teška 4,5 tone.

Deseta Slaninijada dobija međunarodni karakter i svetsko priznanje. Za mesto u Vojvodini koje mami mirisom slanine čule su Italija, Mađarska, Francuska, Bugarska, Rusija i Kina i rešile da se takmiče. Kačarevci su te godine imali priliku da ugoste i predstavnike iz Kine, jer je po njihovom kalendaru to bila godina svinje.

Slaninijada danas

Slaninijada se održava trećeg vikenda februara i traje četiri dana. Takmičenje se održava u sportskoj hali u samom centru sela, a na uličnim tezgama se, pored slanine, mogu naći i ostali mesni produkti, domaće vino i rakija, rukotvorine, svilene bombone i liciderska srca, a možete probati i domaću štrudlu i uživati u kulturno-umetničkom programu. Jedno je sigurno – lepo ćete se provesti.

Kako stići?

Do Kačareva se može stići iz Pančeva koje je udaljeno 11 km autobusom ATP, polasci su česti tokom dana. Ukoliko dolazite iz pravca Vršca, skretanjem kod Banatskog Novog Sela stižete u Kačarevo.

The post Šorom sredom do Kačareva appeared first on Portal Mladi.

Na Sladak vikend na Devojačkom bunaru nas je poveo tim kreativaca iz organizacije Srbija za mlade. Degustirali smo penušava vina, do suza su nas nasmejali momci iz „Državnog posla“, pevali smo i igrali uz „Frajle“, uživali u prirodi i izležavanju na travi, i za kraj otišli na Bubble party i proveli jedan fantastičan vikend .

Devojački bunar – reč, dve o njemu                                                   

Devojački bunar je najpoznatije izletište prirodnog rezervata Deliblatske pesčare koja se nalazi nedaleko od Banatskog Karlovca, mesta u opštini Alibunar i predstavlja ponos i turističku atrakciju opštine. Ono što je prednost ovog izletišta je prelepa priroda koja je skrivena na samo sat vremena od Beograda. Devojački bunar je idealna vikend destinacija.

O tome kako je izletište dobilo ime postoji nekoliko legendi. Prema prvoj legendi ovo lepo mesto je dobilo ime po devojkama koje su se skupljale na bunaru, kako bi uzele vodu da nose umornim radnicima. Druga legenda kaže da je Devojački bunar dobio ime po nesrećnoj ljubavi i smrti mlade devojke Dostane. Naime, u kućama-zemunicama su živeli Srbi i Rumuni, čiji su domovi bila česta meta turskih hordi. Mlada devojka Dostana se zaljubila u jednog  turskog momka i pokušala bekstvo od kuće sa njim. Ogorčeni meštani i porodica, razočarani njenim postupkom ubili su je kraj bunara, pa se po njoj zove – Devojački bunar.

Postoji još jedna legenda, koja se vezuje za vodu bunara. Veruje se da svaka devojka koja se umije vodom iz bunara i u tom momentu zamisli lik voljene osobe, za istu će se i udati.

Vinarija Galot – put vina

Na  ovom putovanju smo prvo ispratili  put vina Deliblatskih vinograda… Prevalili smo put od plodnih vinograda pa sve do pića bogova.

Kako bi se pesak podvezao u Deliblatskoj peščari, takozvanoj „evropskoj Sahari“ – morala se pošumiti. Prvo pošumljavanje je bilo 1818. za vreme Marije Terezije. Već tada je  uočeno da je ovo tlo pogodno za vinograde i voćnjake. Danas se na tom tlu prostiru vinogradi vinarije „Galot“ koja nas je provela kroz svoju proizvodnju vina. Krenuli smo od vinograda koji se prostiru na padinama Deliblatske pesčare. Nakon toga  smo u Banatskom Karlovcu, gde se vinarija „Galot“ nalazi, posetili magične odaje u kojima najlepše sorte vina postaju simfonija ukusa i mirisa. Na samom kraju je usledio i onaj najlepši deo – degustacija vina.

U prelepom ambijentu vinarije smo degustirali dve vrste vina – „Lavirint Rosse“ i „Balerinu“. Na mene je poseban ukus ostavila upravo „Balerina“, belo polusuvo vino koje ima prijatan ukus. Zanimljiva je i priča kako je „Balerina“ nastala, naime ostale male količine dve vrste grožđa-Traminca i Tamjanike, pa su vlasnici vinarije rešili da ih pomešaju i vide šta će se desiti. I tako je nastala „Balerina“. Dakle,istina je da slučajno nastaju najlepše stvari.

Nedaleko od vinarije „Galot“ smo  u zanimljivom ambijentu restorana „Jelena“ imali organizovan ručak u vidu švedskog stola. Posle opojnog ukusa vina, usledilo je uživanje u pravoj Banatskoj hrani.

Uživanje u prirodi, humoru i muzici

Nakon penušavih vina i dobre klope, vratili smo se u Vekerle kako se drugačije naziva izletište Devojački  bunar.  Uživali smo u netaknutoj prirodi, posetili ergelu konja, i odmarali u hladovini bagrema.

Pored sjajne zabave na otvorenom i druženju sa mladim ljudima koji su krenuli na ovo putovanje, slatko su nas nasmejali momci iz „Državnog posla“ koji su zbijali šale u svom stilu i oduševili sve prisutne. Nakon njih su na zadovoljstvo publike na binu kročile četiri dame koje su svojim šarmom i dobrom muzikom podigle raspoloženje na viši nivo. Zabavu na Devojačkom bunaru smo završili na žurci Bubble party i tako je došao kraj  jednom slatkom vikendu na Devojačkom bunaru koji će se dugo pamtiti. Ako ste propustili ovaj vikend imate vremena da doživite svoj jedinstveni doživljaj i sladak vikend po vašoj meri, naravno, na Devojačkom bunaru.

The post Vikend Srbija: Devojački bunar i jedan sladak vikend appeared first on Portal Mladi.