12 mesta u Srbiji koja morate posetiti

Predstavljamo vam 12 mesta u Srbiji koja morate posetiti, prema izboru redakcije Portal Mladi. U okviru naše rubrike putovanja možete pričitati još mnogo tekstova o našoj zemlji.

NAŠA PREPORUKA Aktivan odmor: Šta Kopaonik posetiocima nudi leti?

1. Arheološki lokalitet Belo brdo, Vinča

oko 15km od Beograda u istoimenom selu na desnoj obali Dunava.

mesta u Srbiji

o Lokalitet ima izgled niskog brežuljka a čini ga devet slojeva sa ostacima iz različitih perioda.

Prvi ostaci naselja su nađeni sasvim slučajno početkom 20. veka. Do sada je istraženo oko 4% površine naselja ali dosadašnja iskopavanja otkrila su različite predmete među kojima su: oruđe i oružje od kamena, roga i kosti, posuđe, vaze, nakit, statue…

Značaj lokaliteta jeste u tome što su ovde pronađeni ostaci neolitskog naselja iz perioda oko 5.500- 5.000 godina pre naše ere.

Stanovnici su živeli u poluukopanim kolibama, šatorskog izgleda i proizvodili su grnčariju, kameno oruđe i oružje…

U mlađem neolitu (4.500-3.500 p.n.e.) Vinča je postala veliki privredni, verski i kulturni centar koji je uticao na kulturu svih zemljoradničkih zajednica na tlu srednje i jugoistočne Evrope. Nakon pronalaska bakra Vinča je izgubila značaj.

Ovo arheološko nalazište ugrožava problem klizišta i otpadnih voda, nema studiju izvodljivosti zaštite nalazišta, niti plan detaljne regulacije.

Ipak, ovde možete videti ostatke neolitske civilizacije koja je imala kulturu stanovanja razvijenijiu od srednjevekovne. Nalaštete je ponovo otvoreno za posetioce.

Pogledajte još i ponudu Akva-parkova u Srbiji

2. Antička palata Felix Romulijana

U eri digitalizacije, nekadašnja rezidencija rimskog cara Gaja Valerija Maksimilijana Galerija ( 293- 311. n. e. ) još uvek budi znatiželju domaćih i inostranih turista.

Veličanstvena palata rimskog imperatora Gaja Maksimilijana koji se istakao kao sposoban vojnik što nije promaklo rimskom caru Dioklecijanu (244.-313. n. e . ), koji ga je proglasio cezarom i oženio ćerkom Valerijom. Gaj je 306. postao poglavar Rimske Imperije sve do pokušaja da se povuče u mirnu starost, ali mu je smrt stala na put 311. u blizini Sofije u povratku ka domovini u priobalnu Dakiju. Nakon najezde Slovena krajem šestog veka rezidencija je napuštena.

Dileme u vezi naziva i svrhe u koje je bila korišćena razrešene su otkrićem natpisa na kome je pisalo Felix Romuliana 23. juna 1984., a posle 150 godina traganja za pravom istinom. U blizini Romiliane na lokalitetu Magvra, sahranjeni su Galerije i njegova majka Romula, po kojoj je Romuliana i dobila ime. Na Magri se mogu videti dve grobine humke- tumuli sa lomačama na kojima je izvrseno spaljivanje imperatora i njegove majke. Tada se verovalo u zagrobni život, pa su mrtvi sahranjivani sa ličnom imovinom i spaljivani.

Danas posetioci mogu videti ostatke nekadašnje palate sa mozaicima izvanredne lepote, statuu imperatora Galerija Maksimilijana, hram posvećen božanstvima Jupitera i Herkula, javna kupatila.

3. Rezervat prirode Uvac

Foto: Specijalni Rezervat Prirode Uvac; zeleniaktivista.com

Na jugozapadu Srbije prostire se na teritoriji opština Sjenica i Nova Varoš, a zaštićen je od 1971. godine. Pitate se zašto?

Zbog neverovatne lepote i velikog prirodnog bogatstva. Jedna od prvih stvari na koju svi pomisle kada se priča o Uvcu su prelepi meandri istoimene reke koji se prostiru od hidroelektrane Kokin brod do sela Krstac na putu ka Sjenici.

Meandri koji su mogu videti sa mnogobrojnih vidikovaca iz okolnih sela ulepšani su sa jedinim prirodnim staništem beloglavih supova u Srbiji (uz kanjon reke Trešnjica). Kaže se da je prvi susret sa neverovatnim pticama, čiji raspon krila može da dostigne i do tri metra, zaista jedinstvena ako imate sreće, kao neki od mnogobrojnih turista koji dolaze u ovaj kraj, možete videti i jedinstven ples beloglavih supova prilikom parenja (lete do neverovatnih visina, uhvate se kandžama i onda izvode slobodan pad) Jednom rečju – neverovatno.

Uz male pećine u kojima se kriju ove prelepe ptice, rezervat Uvac u svojim klisurama krije i nekoliko velikih pećina, od kojih je najveća još uvek nedovoljno istražena Ledena pećina (dugačka 2.5 kilometra) koja vas privlači svojim prelepim dvoranama i bistrim jezercetom. Ako vam nije dovoljno da samo gledate meandre, njima možete krstariti brodićima, a možete i upecati po koju ribu ako ste ljubitelj pecanja pošto je Uvac vrlo bogat pastrmkom, šaranom, klenom…

Pročitajte jos: Lepote Srbije koje morate videti – prvi deo

4. Vodopad Prskalo

Na južnom Kučaju, stvorila je najmaštovitija igra vode i krečnjaka. On se nalazi pored samog puta koji od Resavice vodi ka Čestobrodici(istočno od Paraćina).

Bajkoviti vodopad Prskalo na južnom Kučaju

Ono što je mana ovog vrlo čudnog i jedinstvenog vodopada je šumski put koji je u periodu najveće aktivnosti, u proleće, praktično neprohodan zbog faune koja je vrlo aktivna i rajski lepa. Leti, kada se bukove šume južnog Kučaja razgranaju i rascvetaju, voda niz bedem od sige samo stidljivo kaplje što vam daje osećaj kao da ste u snu. Visok je oko 15 metara, vrlo je siromašan vodom čak i u proleće kada ima vode, mada nikada ne presuši. Vodopad Prskalo, kao da je čovek svojom rukom napravio (mada vrlo liči na bajkoviti Tolkinov plato zamka Gondor u knjizi o Gospodaru prstenova) i ostavio ga na mestu koji je blizu pored puta da mogu svi da ga vide, a opet dovoljno daleko da retko ko prođe.

Prizor na kome se oči odmaraju a pogled ka vrhu brzo završi u malom  viru koji Prskalo sa malo buke već godinam vaja uz pomoć reke Nekudovo čiji se izvor nalazi samo nekih 70-ak metara iznad vodopada. Interesantno je da reka Nekudovo ovde izvire ali nestaje, tačnije ponire na pola puta prema Resavici odakle se nakraćim putem i stiže do ovog vodopada.

5. Semeteško jezero

Na Kopaoniku u sebi krije jedan zanimljiv prirodni fenomen.

Semeteško jezero
Semeteško jezero

To je jezero po kojem ostrva plove. Jezero je prečnika oko 60m a najveće ostrvo je dugačko 15m i obraslo rastinjem, a na njemu je čak i nekoliko visokih stabala. Pored ovog osttrva, postoji i nekoliko manjih, a nekoliko njih su uništili kupači.

Ploveća ostrva predstavljaju pravu atrakciju za sve turiste koji posete ovo jezero, jer se ostrva pomeraju kada duva vetar, a isto tako ih mogu i posetioci sami “voziti”.

Semeteško jezero je specifično i po tome što se njegova dubina ne može izmeriti, jer su podvodni izvori iz kojih jezero dobija vodu toliko duboki i široki da su i sami deo njega.

Daždevnjaci su stari stavnovnici Semeteškog jezera, a nedavno je izvršeno i poribljavanje jezera.

6. Vlasinsko jezero

Nalazi se na jugoistoku Srbije, na teritoriji opštine Surdulica.

vlasinsko-jezeroNjegova površina iznosi 16 km2 a dubina do 35 m. Jezero je okruženo planinama Gramada, Vardenik i Čemernik. Nalazi se na 1.213 m nadmorske visine. U jezeru svakog minuta pritiče dva kubika vode prvog kvaliteta. Vlasina, Vrla, Jerma, Božička reka i Ljubotenska reka sa njihovim pritokama čine sliv jezera.

Takozvana plutajuća ostrva, koja nastaju pri dizanju vodostaja jezera su specifičnost Vlasinskog jezera. Ostrva su od treseta, produkta vekovnog raspadanja mahovina tresetnica. Ploveća ostrva sa svojom gustom vegetacijom plove po 16km2 velikom jezeru i prava su atrakcija. Po jedinstvenosti u svetu pravi su mamac za turiste.

Prirodne lepote i retkosti ovog područja čine: planine, klisure, vodopadi, izvori, reke, flora i fauna, kao i blagonakloni uticaj klime i tišina planinske prirode. Registrovano je više od 300 lekovitih biljaka oko jezera.

Ono što je karakteristično za floru je, svakako, vrlo retka biljka mesožderka pod nazivom rosulja.

Vlasinsko jezero je bogato grgečom, klenom, somovima, šaranima, belim amurima i pastrmkom. Klima je subplaninska, sa kratkim, suvim, svežim letima i hladnim zimama. Zbog svih ovih odlika područja u toku su istraživanja Zavoda za zaštitu prirode radi zaštite ovog područja kao parka prirode.

7. Belocrkvanska jezera

Turističko mesto sa velikim potencijalom i premalom pažnjom javnosti.

belocrkvanska-jezeraNalazi se blizu granice sa Rumunijom i obuhvata celinu od više desetina jezera od kojih se izdvaja sedam. Najpoznatije su Vračevgajsko i Šljunkara, a najveće kupalište predstavlja gradska plaža. Uz jezero nalazi se i vikend naselje kamp prikolica, ali i nekoliko manjih hotela i vila pogodnih za odmor. 

Belocrkvanski biser možda nije mesto pogodno za žurke i provode, ali je itekako preporučljivo za porodični odmor i otklanjanje stresa. Ko bude išao na ovogodišnji Egzit, može da skrene malo jugoistočno i da na miru presabere utiske.

8. Spomenik prirode Đavolja varoš

Nalazi se ispod planine Radan, 27 km jugoistočno od Kuršumlije.

djavolja-varosNa visini od 600 metara je ovaj neobičan i redak prizor oko 200 reljefnih figura, nastalih viševekonim erozivnim procesima i koje suprotstavljene sa leve i desne strane litice formiraju dve ’’mahale’’- Đavolju jarugu i Paklenu jarugu. Bitno za ovo mesto je i Crveno vrelo, izvor mineralne vode, koja nije za piće, ali meštani tvrde da je lekovita i da njome treba ispirati bolesna mesta.

Ono što oduvek prati ovo mesto jesu mnogobrojne legende, od kojih je najpoznatija ona prema kojoj su te figure skamenjeni svatovi, koji su krenuli da venčaju brata i sestru, i koje je Bog skamenio, kako bi sprečio greh. Kako zbog svog izuzetno neobičnog izleda, tako i zbog legendi, koje daju dodatnu dozu mističnosti ovom mestu, Đavolja varoš svakodnevno privlači turiste širom sveta, a nominovana je i za svetsko čudo prirode.

9. Manastir Studenica

Važi za jedan od najlepših srpskih manastira zbog prefinjene arhitekture vizantijskoraške škole, ali i zbog prelepog ambijenta u kome je smešten. Nalazi se na listi UNESCO-a od 1986. godine.

 Srbiji

Studenicu je podigao Stefan Nemanja u XII veku, čije mošti se i danas nalaze u ovom manastiru. U Studenici se nalaze i mošti Stefana Prvovenčanog.

Nekada se u kompleksu manastira nalazilo 14 crkava, a do danas su sačuvane samo tri : Bogorodičina crkva, Kraljeva crkva i Crkva Sv. Nikole.

Studenica je bila jedan od najbogatijih manastira, ali ratovi i pustošenja tokom duge istorije su učinili svoje. Ipak, danas se u riznici Studenice mogu videti neki od sačuvanih dragocenih predmeta. Na 8km od manastira, nalazi se uklesana u litici isposnica Sv. Save u kojoj je on pisao Studenički tipik i Žitije sv. Simeona Nemanje.

10. Oplenac

Nalazi se na 80 km od Beograda, u neposrednoj blizini Topole.

Srbiji

Mesto koje odiše lepotom listopadno-četinarskih šuma i istorijum jedne od najznačajnijih srpskih dinastija, Karađorđevća.

Na ovom mestu je izgrađen mauzolej dinastije koji je započeo kralj Petar I Karađorđević, a zatim i čitav istorijsko-memorijalni kompleks, koji kasnije postaje njihova zadužbina.

Danas se u okviru ovog kompleksa mogu videti Crkva Sv. Đorđa, Mauzolej srpske kraljevske porodice, kraljevi vinogradi, muzej(Vinogradareva kuća), kuća kralja Petra, kraljeva vila, kraljičina vila, Karađorđeva crkva, spomenik Karađorđu i hotel.

11. Krupajsko vrelo

Ako volite prirodu, vodu, mirno mesto i dobru hranu Krupajsko vrelo je pravi izbor za Vas. Nalazi se između sela Milanovac i Krupaja, u podnožju Beljanice. Homolje je poznato kao ekološka oaza, a ja posle ovog obilaska moram da potvrdim da je tako.

Izvorište stvara na površini kraško jezero. Plava boja na površini čini mesto nestvarnim. Ne postoji reč kojom se može opisati idila Krupajskog vrela – ono se prosto mora videti. Tu je i izvorište lekovite vode koje upotpunjuje ovo prelepo mesto. Vrelo je okruženo šumom, a stazice koje vode do njega ukazuju da se može doći i kroz šumu.

12. Rajačke pimnice

Istočna Srbija/Negotinska Krajina

Istorija vinarstva predstavljaju dragoceni deo srpskog kulturnog nasleđa. Njen materijalni dokaz – Rajačke pivnice (pimnice) jedinstven je i u Srbiji i u okruženju.

Pimnice su živi svedok načina života i običaja tradicionalnih vinarskih zajednica Srba u Istočnoj Srbiji kroz vekove. Selo Rajac specifično je po tome što poseduje posebni deo sela gde su smešteni autentični vinski podrumi – pimnice.

Pimnice su izgrađene još u 18. veku od drva i kamena i dan danas ih lokalno stanovništvo koristi za odlaganje vina. Tokom posete možete probati vino a u nekim i prespavati, okruženi predmetima iz 18. i 19. veka.

Pročitajte još:  Lepote Srbije koje morate videti – ĐERDAPSKA KLISURA

Pozivamo vas da u komentaru predložite mesta, koja po vašem mišljenju, obavezno treba posetiti u Srbiji.

13 KOMENTARA

    • Slažem se Marija. Sigurno je da bi bilo dobro da više pažnje posvećujemo uživanju u onom što imamo i trudu da to i sačuvamo.

    • Ajiram sjajni predlozi. 🙂 Stopića pećina, kao i ostale u Srbiji(a ima ih oko 500) su turistički potencijal koji nije dovoljno istražen, nije poznat javnosti a samim tim je neiskorišćen… ali pećine svakako zaslužuju da se nađu u našem narednom tekstu.

  1. Ivana, hvala na sugestiji, ipak Vinča jeste naselje(seoskog tipa) ili selo koje pripada gradskoj opštini Grocka. 🙂

  2. DIvni predlozi destinacija, samo što bih ja dodala još i Valjevo, jer zaista ima šta da se vidi – od starog dela grada, odnosno Tešnjara, do Graca, Petničke pećine, jezera i Istraživačke stanice Petnice…

  3. Felix Romuliana, Uvac, Đerdap i Đavolja Varoš – ako je, u međuvremenu, bar malo sređena za turiste. Stari delovi raznoraznih varošica su dosadni, kao i ti sićušni manastiri. Pećine i vodopadi su mali i neatraktivni. Onome ko se nikad u životu nije mrdnuo iz svog tzv. zavičaja, to je super, podseća ne samo na Tolkina, nego i na Saturn i Uran zajedno. Ali, nema staze, pa znaš put jedino ako si tamo čuvao stoku u detinjstvu. To je, najblaže rečeno, neozbiljno. Ali – Petnica!? Petnica!? Šta tu ima da se vidi???

  4. Ne znam samo odakle vam podatak da je u Sumaricama streljano 7000 Djaka.Po nekim podacima sve ukupno je streljano izmedju 3 i 4 hiljade Kragujevcana(I okolna sela su uracunata).Koliko je onda po vama streljano ljud,ako je samo djaka astreljano 7000.Ovo je ruganje,sopstvenoj istoriji.Prvo nesto procitajte,pa tek onda objavljujte.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here