Miloš Čevizović : Praksa – korak ka sigurnom poslu

Praksa je od velikog značaja za studente jer se na taj način usavršavaju za ono čime bi hteli da se bave, i time se izdvajaju iz mase ostavljajući svoj lični pečat.

Miloš Čevizović je student četvrte godine Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a u slobodno vreme upravlja strukovnom organizacijom EKOF Media Group, čiji je i osnivač. Radeći u jednoj marketinškoj agenciji dobio je ideju za osnivanje organizacije koja bi što većem broju studenata dala mogućnost za sticanje praktičnog iskustva tokom studija. Jedan od osnovnih ciljeva ove organizacije jeste unapređenje života mladih ljudi u našoj zemlji. Projekat koji Miloš izdvaja kao najznačajniji u dosadašnjem radu jeste „Belgrade Youth Fair“, prvi beogradski sajam za mlade. Imali smo priliku da iz prve ruke saznamo više o tom projektu kao i o radu same organizacije, ali i njegovim ličnim uspesima.

Šta je EKOF Media Group i od kada postoji?

– EMG je strukovna omladinska nevladina organizacija sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, koja se bavi širokim spektrom aktivnosti, počev od vršnjačke edukacije, medijskih projekata, preko grafičkog i veb dizajna, internet marketinga, organizovanja i konceptualnog osmišljavanja promotivnih, kulturnih, edukativnih i zabavnih događaja u skladu sa afinitetima i potrebama mladih.

Miloš Čevizović

Cilj naše organizacije je širenje svesti među mladima o društvenoj odgovornosti, važnosti pozitivnog individualnog i grupnog delovanja u lokalnoj i široj zajednici. Istovremeno se trudimo da jačamo solidarnost mladih. Učimo svoje vršnjake da izgrade sopstveni kulturni identitet, ali i da poštuju i prihvataju tuđi. Sa druge strane, želimo da povećamo zaposlenost mladih i pomognemo im u razvoju karijere.

Iako u novembru ove godine slavimo tek drugi rođendan, iza sebe imamo nekoliko veoma uspešnih projekata. To govori dovoljno o našoj upornosti, odgovornosti i ambicioznosti.

Ko su članovi EKOF Media Group, koliko organizacija ima članova i kako se postaje član?

Članovi EMG su uglavnom studenti sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, od prve godine do master studija, ali imamo i određeni broj članova sa drugih fakulteta koji se pronalaze u sferama u kojima delujemo. Organizacija trenutno ima 30 redovnih članova i 20 volontera, a što se tiče priključivanja našem timu, lepa vest je da je odnedavno aktuelan prijem novih članova, pa ko god želi da nam se pridruži, može da aplicira putem formulara na linku: http://goo.gl/forms/LwGO6NXFwu .

U vreme kada postoji znatan broj nevladinih organizacija, šta je to po čemu ste vi prepoznatljivi?

EMG se razlikuje od drugih nevladinih organizacija po tome što nismo fokusirani na samo jednu ili dve delatnosti, već imamo veliki broj članova koji su specijalizovani za razne sfere. Oni su ostvareni u njima, i teže da sa svojim kolegama, ali i ciljnim grupama naših projekata podele sva svoja znanja i iskustva, kako bismo se zajedno profesionalno razvijali. Volimo da primenjujemo moderne tehnike i metode koje su trenutno aktuelne u svetu.

Iza kojih sve projekata stoji EKOF Media Group?

Na samom početku našeg rada bili smo organizator i koorganizator brojnih konferencija i panel diskusija na Ekonomskom fakultetu, da bismo se, kako smo se razvijali, upuštali u nove izazove.

Prvi značajniji projekat bila je naša saradnja sa Rajfajzen bankom. U okviru našeg partnerstva, raspisali smo konkurs za izradu promotivne strategije za bankarske proizvode za mlade. Na taj konkurs je stigao rekordan broj prijava, a pobednici su dobili ukupno 6000 evra kao i stručnu praksu u trajanju od tri meseca u Rajfajzen banci, gde su u različitim sektorima radili na realizaciji pobedničkih strategija.

U sklopu naše organizacije radi i EMG Magazin, onlajn magazin gde mladi mogu čitati o raznim temama koje su njima interesantne, od recepata za brze studentske obroke, do psiholoških saveta i intervjua sa mladima koji su uspešni u različitim oblastima. Na ovom projektu praksu stiče veliki broj mladih pisaca, novinara i prevodilaca.

Kako je tekao put od ideje do projekta „Belgrade Youth Fair“?

Ideju za projekat BYF smo prvi put dobili u novembru 2014. godine. Tada smo pričali o tome kako želimo da napravimo jedan projekat koji će biti nešto većih razmera, kako bismo pomogli što većem broju mladih ljudi, konkretno, da se povežu za kompanijama i institucijama od značaja za mlade, sa ciljem realizovanja prakse ili zaposlenja.

U čemu se ogleda važnost projekata poput „Belgrade Youth Fair-a“?

Važnost projekata poput BYF jeste u tome da se sa njima pravi jedan korak ka razbijanju barijera koje danas postoje između mladih i kompanija, odnosno poslodavaca.

U okviru BYF, srednjoškolci su mogli da se bolje upoznaju sa radom i organizacionom strukturom izlagača i da na osnovu interakcije sa njima dođu do zaključaka o tome koji su obrazovni profili najtraženiji u kompanijama za koje su zainteresovani, kao i koje obrazovne profile i kompetencije kompanije zahtevaju da bi nekoga zaposlile.

Studenti su, pored toga što su imali šansu upoznavanja sa načinom funkcionisanja najvećih kompanija i institucija, stekli priliku da usvoje nova znanja i veštine i obogate svoju biografiju. Takođe, stekli su i mogućnost da učestvuju u programima prakse i zapošljavanja koje su izlagači na sajmu ponudili.

Kakve su, po tvom mišljenju, mogućnosti mladih u Srbiji?

Po mom mišljenju, mogućnosti mladih u Srbiji nisu onoliko male koliko većina misli. Svakako nisu na nivou nekih razvijenijih zemalja, ali su mladi ti koji treba da se potrude da sami sebi stvore te mogućnosti i da budu proaktivni u traženju i praksi i radnih mesta.

Koje je tvoje najinteresantnije iskustvo u dosadašnjem radu?

Uglavnom mi je interesantno sve čime sam se bavio do sada jer ja zaista volim svaki segment kojim se naša organizacija bavi. Ono što bih mogao da izdvojim kao posebno interesantna iskustva su marketinško-promotivne aktivnosti, poput gostovanja na televizijskim stanicama, osmišljavanja marketinških kampanja i slično.

Šta bi izdvojio kao svoj najznačajniji uspeh?

Moj najznačajniji uspeh je moj tim, odnosno članovi moje organizacije. Bez njih i našeg zajedničkog angažmana, konstantnog timskog rada, ništa od ovoga ne bi bilo moguće.

Miloš motivaciju za rad pronalazi u ljubavi prema svom poslu i zato se rukovodi time da se svaki trud isplati ukoliko ga ulažemo u nešto što istinski volimo. Mladim ljudima u Srbiji poručuje da budu uporni u realizaciji svojih ciljeva jer kako kaže:

– Sve je moguće ukoliko damo svojih 101%. Samo je nebo limit.

AUTORKA Danijela Radovanović

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here