Misterija “Dunavskog vilenjaka”

Ukoliko ste očekivali priču o nekom mitološkom biću, prevarili ste se. Ovo je priča o povlačenju nemačke vojske kroz Srbiju 1944. godine, ovo je priča o “vilenjaku” koji leži pod mutnim vodama Dunava.

Nakon velikih pobeda Crvene armije na Istočnom frontu, bilo je jasno da je ratna sreća okrenula leđa Hitlerovoj Nemačkoj. Nemci su se povlačili u haosu, očajnički su pokušavali da zaustave prodore Sovjeta, bili su to poslednji trzaji posrnulog džina.

Hitler odlučuje da izvuče svoju crnomorsku flotilu iz bitke i Dunavom je pošalje nazad u Nemačku. Kako bi ispunila ovaj zadatak, mornarica je bila primorana da potopi svoje podmornice još pre ulaska u korito Dunava.

U sklopu ove armade nalazilo se više od dve stotine brodova. Prevožene su hiljade mornara, vojnika, zaliha u lekovima i municiji, kao i ogroman ratni plen koji su Nemci opljačkali tokom sukoba u Sovjetskom savezu.

Ali, Hitlerov plan uskoro je doživeo neuspeh. Pritisnuti napadi Crvene armije, Rumuni menjaju stranu u ratu i okreću leđa nacistima. Rumunska armija zauzima obalu Dunava i čeka dolazak nemačke flote.

Sa druge strane, Nemci su prestravljeni mogućnošću da ih Sovjeti zarobe na Dunavu, s obzirom na to da je Crvena armija u konstantnom napretku ka položajima nemačke mornarice.

Pod vođstvom komandanta Pola Ziba, nacistička flota uspela se povući sve do Đerdapa. Tu ih je sačekala rumunska artiljerija rešena da zaustavi njihov dalji prolaz. Uviđajući nemogućnost daljeg napredovanja, Nemci se odlučuju da miniraju i kompletno potope sve brodove. Operacija potapanja nazvana je “Dunavski vilenjak”.

Tako su 7. septembra 1944. godine u oblasti između Prahova i Donjeg Milanovca počele da odjekuju eksplozije. Nacisti su potapali sopstvene brodove, a sa njima i deo ratnog plena, velike količine neeksplodiranih ubojitih sredstava i na kraju čak i ranjenike. Priča se da je potopljen i brod bolnica sa najtežim ranjenicima. Očevici događaja tvrde da su čuli jauke i zapomaganje ljudi dok je brod polako tonuo u mutne dubine Dunava.

Dokaze o poslednjoj operaciji nemačke crnomorske flote i danas možete videti kod sela Prahovo. Naime, kada je vodostaj Dunava dovoljno nizak, na površini vode pojavljuju se olupine brodova!

Olupine brodova i dalje otežavaju plovdbu Dunavom prilikom niskog vodostaja. Nakon Drugog svetskog rata, Crvena armija je izvukla jedan deo potopljene flote kako bi omogućila plovidbu rekom, a nekoliko brodova koji su se mogli osposobiti nastavilo je svoje službovanje u mornarici JNA.

Postavlja se pitanje da li je ovo groblje brodova ne samo prepreka, već i potencijal? Da li to možemo iskoristiti za dalju promociju turističke ponude ne samo oblasti oko Dunava, već i cele zemlje?  Koliko dugo ćemo čekati da razrešimo tajnu “Dunavskog vilenjaka”?

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here