Kanelo je osamdesetih godina živeo sa svojim vlasnikom na jugu Španije. Bio je jedini prijatelj starijeg čoveka koji je živeo sam i nije se odvajao od njega. Stanovnici grada Kadiza su ih često viđali kako šetaju, a pas je sa čovekom odlazio redovno i u bolnicu u koju je starac išao na dijalizu. Kanelo bi svog prijatelja čekao ispred vrata bolnice jer životinjama nije dozvoljen ulaz.
Jednog dana starac nije izašao iz bolnice, ali pas je i dalje čekao svog preminulog prijatelja ne obraćajući pažnju ni na glad ni žeđ, ni na hladnoću, kišu, sneg. Pas je ostao ispred vrata bolnice 12 godina čekajući da njegov prijatelj izađe i da se vrate u svoj dom sve dok se nije pridružio svom vlasniku 2002. godine kada ga je udario auto. Stanovnici Kadiza su u čast ovog vernog psa nazvali po njemu jednu ulicu u svom gradu a priča o njegovoj ljubavi će još dugo živeti.
(Tabla u ulici koja je dobila ime po Kanelu)
Grejfrajs Bobi je poznati terijer iz devetnaestog veka koji je živeo u Edinburgu i koji je proveo 14 godina na grobu svog vlasnika sve do svoje smrti. Priča o ovom psu je postala neka vrsta legende koja ima različite verzije, a o njemu je napisano nekoliko knjiga i snimljeno više filmova, dok je njegova statuta u blizini groblja postala turistička atrakcija. Prema najpoznatijoj verziji priče Bobi je pripadao policajcu Džonu Greju.
(Statua čuvenog Bobija, izvor: victorianweb.org)
Hačiko (1923 – 1935) je pas rase Akita po kome je snimljen istoimeni film sa Ričard Girom u glavnoj ulozi. I Hačiko je ostao veran svom prijatelju i posle smrti, a njegov prijatelj je bio japanski profesor koga je pas čekao svakog dana na stanici da se vrati sa posla. Nakon smrti profesora, pas je narednih devet godina dolazio svakog dana na stanicu tačno u vreme u koje stiže voz kojim se njegov prijatelj vraćao sa posla. Hačika su zavoleli ljudi koji su ga viđali na stanici i donosili su mu hranu i prenosili su priču o njemu. Ovaj pas je postao simbol odanosti u čitavom Japanu, a roditelji i nastavnici su deci kroz ovu priču želeli da prenesu poruku o prijateljstvu i lojalnosti. Po priči o ovom psu su snimljena dva filma i napisano je nekoliko knjiga, a svake godine se na železničkoj stanici Šibua održava svečana ceremonija u čast Hačika.
(Hačiko, izvor: Wikipedia)
Bobi, čudesni pas je postao poznat po tome što je prešao 4105 kilometara kako bi se vratio kući. Ovaj pas je živeo dvadesetih godina prošlog veka u SAD-u. Dok je porodica čiji je bio ljubimac bila na putovanju, Bobi se izgubio. Porodica se posle duge potrage vratila kući tugujući za svojim psom koji ih je iznenadio šest meseci kasnije kada su ga ugledali na kućnom pragu. Nakon ovog događaja je zasluženo stekao veliku slavu i dobio na stotine pisama od obožavalaca. Ovaj pas je čak i glumio sebe u filmu Poziv zapada (The Call of the West).
(Bobi, izvor: Wikipedia)
Bob, železnički pas je putovao Južno-australijskom železnicom pred kraj devetnaestog veka. Dok je bio veoma mlad, Bob se dopao radnicima koji su gradili prugu kojima se pridružio kada je pobegao od svog vlasnika. Ovaj simpatični pas je proputovao hiljade kilometara vozeći se u lokomotivi, a o njemu je napisana i jedna pesma.
(Izvor: australiangeographic.com)
Taro i Jiro su japanski nacionalni heroji. Ova dva psa blizanca su bili deo tima koji je brojao 15 pasa i koji je učestvovao u japanskoj ekspediciji na Antarktik 1957. godine. Kada je velika oluja zadesila ovo područje, istraživači su spašeni pomoću helikoptera, ali su psi nažalost morali da ostanu. Godinu dana kasnije, članovi druge ekspedicije su na Antarktiku pronašli gomilu mrtvih pasa ali i dva živa. Živeli su godinu dana u neverovatno teškim uslovima, ali je po ostacima mrtvih pasa utvrđeno da su Taro i Jiro imali poštovanja prema njima i da nisu jeli njihovo meso. Pretpostavlja se da su naučili da love pingvine i da su se tako hranili. Jiro je živeo vrlo kratko nakon povratka u Japan a Taro je živeo još 10 godina. Njihova tela su nakon smrti balsamovana i čuvaju se u dva različita japanska muzeja. O hrabrim blizancima postoje i dva filma, „Antarktik“ koji je snimljen 1983. godine, a „Osmoro zaleđenih“ (Eight Below) iz 2006. godine koji je potpisala kompanija Dizni.
(Izvor: digitaljournal.com)
Zander je sibirski haski koji je pre dve godine raznežio ceo svet. Zander je kućni ljubimac Džona Dolana koji ga je spasio od gladi i koga je veoma zavoleo. Nakon pet godina Dolan je morao da ostane u bolnici zbog manjih zdravstvenih problema, a njegov prijatelj Zander je danima plakao i cvileo, dok nije krenuo u potragu za svojim vlasnikom. Uspeo je da ga pronađe u bolnici udaljenoj tri kilometra od njihove kuće, u delu grada u kome nikada ranije nije bio, a da bi sitgao do svog cilja morao je da prođe veoma prometnim ulicama.
(Zander sa svojim prijateljem, izvor: abc news)
Mkombozi je ženka psa iz Nigerije koja je 2005. godine spasila život napuštenoj bebi. Dok je tražila hranu, naišla je na bebu ostavljenu kraj puta a zatim je vodeći se majčinskim instiktom bebu odnela kod svoje štenadi. Plač bebe su čuli dečaci čija ju je majka kasnije usvojila.
Ne zna se koliko je Pavlovljev pas voleo svog vlasnika ali je izvesno da je stekao ogromnu slavu učestvujući u naučnom istraživanju. Dvadesetih godina prošlog veka, ruski fiziolog Ivan Pavlov je na svom psu sprovodio istraživanja o učenju uslovljavanjem tako što bi pas svaki put kada dobije hranu čuo zvono što je prouzrokovalo lučenje pljuvačke na zvuk zvona čak i kada nema hrane. Danas se Pavlovljev pas ne pominje samo u naučnim krugovima, već i u brojnim knjigama, stripovima, karikaturama, filmovima i pesmama, a grupa američkih muzičara je svoj bend nazvala „Pavlov’s Dog“.
(Jedan od pasa koji je pomagao Pavlovu u istraživanjima, nalazi se prepariran u Pavlovljevom muzeju. Izvor: wikipedia)
(Izvor: http://createyourownimage.files.wordpress.com)
Među psima koji su ostavili značajan trag u nauci je i Snopi (Snuppy), prvi klonirani pas. Ovaj pas je nastao iz ćelije uveta avganistanskog hrta, a embrioni nastali kloniranjem su ubrizgani u matericu čak 123 surogat majki od kojih su samo tri uspele da rode štenad, a samo je Snopi preživeo. Njegovo rađanje je prouzrokovalo brojne naučne i etičke rasprave, a u istoriji će ostati zapamćeno da je prvi uspešno kloniran pas rođen 2005. godine u Južnoj Koreji.
Lista najpoznatijih pasa na svetu nikako ne bi bila potpuna ukoliko se na njoj ne bi našli čuveni „svemirski“ psi, Lajka, Belka i Strelka. Kada je svemirsku brod Sputnjik 2 1957. godine lansiran u orbitu, na njemu se našla i prva životinja koja je krenula na put kroz vasionu, a to je Lajka koja je nažalost bila i prvo živo biće koje je moralo i da završi svoj život u svemirskom brodu. Ovaj eksperiment kojim je utvrđeno da živa bića mogu da se lansiraju u svemir izazvao je i brojne etičke debate i pokrenuo pitanje opravdanosti žrtvovanja Lajkinog života.
Belka i Strelka su imale više sreće pa su ostale upamćene kao prve životinje koje su preživele orbitalni let. One su 1960. godine provele jedan dan u svemiru, u letelici Sputnjik 5 pre nego što su se bezbedno vratile na Zemlju. Pedeset godina kasnije snimljen je ruski animirani film „Belka i Strelka, zvezdani psi“. Ove tri herione svemira nisu jedini psi koji su iz Sovjetskog Saveza poleteli u svemir ali su svakako najpoznatiji i najznačajniji.
Jedan od najinteligentnijih pasa na svetu je Betsi koja je rođena 2002. godine i živi u Beču. Postala je poznata kada je njen vlasnik prijavio njene sposobnosti časopisu Nacionalna geografija koji je tražio inteligentne životinje za proučavanje. Otkriveno je da njen vokabular sadrži oko 340 reči što je veliki broj čak i za primate. Veruje se da ovaj neverovatan pas uči reči na sličan način kao deca, ili čak i brže. Psiholog Stenli Koren tvrdi da je najinteligentnija rasa pasa Border Koli, kojoj pripada i Betsi koja može da prepozna predmet sa fotografije i zna imena petnaestoro ljudi.
(Betsi može da prepozna svaki od ovih predmeta na fotografiji. Izvor: Theguardian.com)
Nacionalna geografija je otkrila još jednog genijalnog psa, dobermana po imenu Doni koji ume da od svojih igračaka napravi pravilne geometrijske oblike. Njegova vlasnica ga je pronašla u azilu, a na početku je veoma sporo učio i imao je slabo izražene socijalne sposobnosti. Sada ume da od svojih igračaka trouglove, krugove i paralelne linije, ali i da koristi samo određenu vrstu igračaka radi lepšeg dizajna figure.
Najveća zvezda na internetu među psima je svakako Miška, sibirski haski koji govori. Video snimak u kome Miška kaže „I love you“ gledalo je preko 90 miliona ljudi. Bila je gost mnogih emisija, snimila je reklame, a čak se oprobala i kao pevačica.
(Izvor: newmediarockstars.com)
So cool