O rečeničnim članovima

Rečenica predstavlja skup reči (ponekad može biti samo jedna reč) koji nosi neko značenje. Rečenični članovi imaju određenu službu u rečenici, a mogu biti glavni i zavisni. U glavne rečenične članove spadaju subjekat i predikat, dok se u zavisne ubrajaju sledeći: objekat, atribut, apozicija i priloške odredbe. Predikat se naročito ističe u rečenici –  od njega zavisi da li će se u određenoj rečenici pojaviti još neki rečenični član (ponekad čitavu rečenicu čini samo predikat).

Subjekat iskazuje vršioca radnje, nosioca stanja ili uzročnika zbivanja koji su u rečenici označeni predikatom. Službu subjekta mogu vršiti imenice i zamenice u nominativu ili skupovi reči s imenicom u nominativu, ali se može naći i u drugim padežima. Subjekat može biti gramatički (nalazi se u nominativu) i logički (u ostalim padežima).

• Dečak vozi bicikl.(imenica u nominativu)
• Mali dečak vozi bicikl. (skup reči u nominativu)
• Njemu se spava. (logički subjekat u dativu)

Predikat imenuje radnju, stanje ili zbivanje i pripisuje ih subjektu. U službi predikata se najćešće nalaze glagoli, ali ovu službu vrše i druge vrste reči – imenice, zamenice, pridevi, brojevi i prilozi. Postoje glagolski i imenskipredikati. Glagolski se sastoje od glagola u ličnom glagolskom obliku, a imenski sadrže sponu (kopulu) i imensku reč (imenicu, zamenicu, pridev, broj). Kopula je pomoćni glagol jesam/biti koji se nalazi u ličnom glagolskom obliku i povezuje subjekat i imenski deo predikata.

• Dečak trči. (glagolski predikat)
• Dečak je mali. (imenski predikat)

Subjekat i predikat se slažu (kongruiraju) u rodu i broju.

Objekat predstavlja glagolsku dopunu i označava predmet na kojem se vrši radnja. Službu objekta mogu vršiti imenice i zamenice, a on može biti iskazan jednom rečju ili skupom reči. Objekat može biti pravi (u akuzativu bez predloga i deonom genitivu) i nepravi (u ostalim padežima).

• Dečak je pročitao knjigu. (pravi objekat u akuzativu)
• Daj mi vode. (pravi objekat u deonom genitivu)
• Javio se Milošu. (nepravi objekat u dativu)

Atribut stoji uz imenicu i kazuje osobinu, pripadnost i količinu onoga što ta imenica znači. Službu atributa najčešće vrše pridevi, ali često atribut mogu biti i imenice, brojevi i zamenice u nekom od zavisnih padeža.

Plava jakna mi se najviše sviđa.

Apozicija dodatak imenici i uz pomoć novih podataka bliže određuje imenicu. Službu apozicije vrši skup reči s imenicom kao glavnim članom.

Laza Lazarević, srpski realista, rođen je u Šapcu.

Priloške odredbe predstavljaju glagolske dopune koje označavaju vreme, mesto, način, količinu ili uzrok radnje koja je izvršena predikatom. U službi priloških odredbi najčešće se nalaze prilozi i imenice u nekom padežu (sa ili bez predloga).

• Sutra idem u Novi Sad. (priloška odredba za vreme)
• Ja živim u Srbiji. (priloška odredba za mesto)

Napomena: Obavezno razlikovati vrste reči od njihovih funkcija u rečenici.