Odlaganje učenja (prokrastinacija): lenjost ili strah?

Prokrastinacija (odlaganje izvršenja obaveza) je kolektivno studentsko stanje koje se posebno  javlja tokom ispitnog roka, a glavni simptom mu je odlaganje učenja do poslednjeg trenutka. Rašireno je verovanje da je prokrastinacija zapravo samo lenjost.

Ali, da li je to zaista tako?

Prokrastinacija – psihološka pozadina

Zadatak koji se odlaže zapravo je podsvesno povezan sa određenom neprijatnošću na koju asocira. Plašimo se negativnih reakcija drugih ljudi, na primer, da ćemo biti ismejani ako nismo dovoljno dobri ili ako „lupimo neku glupost”.

Koristimo razne načine da na kratko pobegnemo od tih osećanja. Provodimo vreme na društvenim mrežama, sanjarimo o tome kako ćemo „lako” dati ispit ili napisati seminarski. Stvaramo lažan osećaj samopouzdanja da ćemo na vreme obaviti zadatak. Tako većina počinje da uči dan, dva pred sam ispit, uljuljkana upravo fantazijom o sopstvenim supermoćima.

Kako da učiš lakše uz Feng šui saznaj OVDE.

Kako savladati simptome?

Spremili smo vam tri saveta koja će vam pomoći da se izborite sa ovom studentskom nevoljom.

1) Upoznaj sebe

Ovaj starogrčki savet je posebno važan kada preispitujemo uzroke naših navika. To radimo tako što postavljamo sebi pitanja, recimo: zašto odlažem ovaj zadatak?

Dok se jedni odustaju jer se plaše da će profesor biti nepravedan prema njima, te da uloženi trud neće biti nagrađen, drugi imaju nerealna i perfekcionistička očekivanja. Pritisak zbog nedostižnog cilja koči: čemu onda sve ako nisu najbolji?

Razumevanjem sebe postižemo psihološko olakšanje. Shvatamo da zapravo nije bitno šta profesor misli o nama i da je ljudski i grešiti i biti nesavršen i ponekad ispasti smešan. Kada dozvolimo sebi da vidimo širu sliku postaje nam lakše da se posvetimo zadatku pred nama.

2) Isključi se

Živimo u dobu kada smo lako dostupni. Notifikacije redovno stižu sa društvenih mreža, pozivajući nas da im poklonimo svoje vreme i pažnju. Predlažemo da se u toku ispitnog roka što ređe uključujete u virtuelni svet ili da dnevno provodite najviše dva sata na društvenim mrežama i ispred TV-a.

Kada se posvetimo isključivo zadatku bolje upoznajemo njegovu težinu. Tako uspevamo sebi da postavimo realistična očekivanja i da bolje organizujemo vreme za rad.

3) Brini o sebi

Hajde da se suočimo sa tom bolnom činjenicom da supermoći jednostavno nisu opcija. Naučite da oprostite sebi jer vam je potrebno više vremena od planiranog da savladate gradivo.

Kada vidite da ne ide, predlažemo vam da izađete napolje. Bićete raspoloženiji za rad kada dozvolite sebi malo „lufta”. Istraživanja su pokazala da naš mozak efikasnije radi posle samo 20 minutne šetnje.

Častite se kada savladate zadatak: izađite na kafu, pogledajte neki film. Uživajte u tom osećaju postignuća. Setite ga se idućeg puta kada „zapnete”, jer dokazali ste da možete.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here